Нова искра

НОВА ИСКРА

Број 4.

струка државног и народног живота његово дело Стара сриска всјска, прештампано из „Ратника" 1893. Та, пак, струка најближа је и најсроднија, политичној историји српској, на којој је Новаковић развио такође своју ванредно плодну радљивост: или критички издајући старе споменике, који се тичу народне политичне прошлости, или обрађујући у нојединим чланцима, расправама и монографијама поједине знатније тренутке и сродне гране историје српског народа. Већ 1870. имамо од њега Италијански архиви и наша историја у „Гласнику XVII", а после тога долази поименце ова његова плодна радња на том пољу, која је неко време изгледала да ће наткрилити све остале научне струке, о којима се Новаковић бавио, а која је, опет, тако близу и сродна била његову политичном и државничком раду: Брсково : Дањ и царина у св. Сааса у „Кас1и" књ. 37. 1876. ; Земљиште радње Немањине у „Годишњици I." 1877.; К години 1807. сриске историје у „Годитпњици II." 1878.; Виј&џац и дијадема у сриским ?срупидбеним церемонијама у „Ка(1и" 43. 1878.; Ново Врдо и врањско Номоравље у „Годишњици III." 1879.; Сраске области X. и XII. века у „Гласнику Х 1 ј У ." 1880.; Град Вишесав и видинска област у „Годигањици У." 1873.; Херладички обичаји у Срба у „Годигањици VI." 1884. ; Последњи БрагжовиЛи у историји и у народном иевању 1456.—1502. прегатампано из „Летописа" 1886. ; Десиот Ђура1) ВранковиЛ и оиравка цариградског града 1448. у „Гласу XXII." 1890.; Хрисовуљ Стефана Душана гробу мајке му Теодоре у „Споменику IX." 1891.; Србија и Турска од Ј1еополда Ранке-а, превод од1892., којим је довргаен раније започет и гатампан, те у овом издању изагало цело ово знаменито дело великог немачког историка; Царица Мара, прештампано из „Летописа Матице Српске 1893.; Стру.џска област и цар Стефан Душан у „Гласу" 1893.; Србии Турци у XIV. и XV. веку, 1893., знаменито дело у којем је учени писац описао развој и свеколике узроке српско-турској драми, отпочетој и одсудно развијеној у тим вековима; Вруса , из „Летописа Матице Српске" 1893.; С Мораве на Вардар, иод зидинама Цариг/ ада, Вруса 1894. више стручан, историјскогеограФСки путопис ; Цариградска иатријаршија и иравославље у евроиској Турској (преведено на Француски и руски) 1895.; Волтеров Карло XII , иревод с Француског, издање „Сри. Књиж. Задруге" 1897. У „Кеуие Б1еие" писао је неколико чланака о слави (крсном имену) и још другим српским обичајима, а у монументалном делу проФесора А. Катћап(1-а: „Ш^оЈге д'епега1е с1и IV ај^с1е к поз јоигз" израдио је онај део, који говори о српској историји (нарочито о историји Неманића). Али, као што се већ међу првинама Новаковићева књижевна рада помиње и његов рад на науци о језику ( ђ и Б и помагање Даничићу при

изради „Речника из књижевних старина српских), тако и његов рад на тој научној струци иде уз напред изложени његов рад на историји књижевности и осталих струка српског народног живота. И његов рад на науци о језику, као и рад на историји књижевности двојак је : намењен је школи и ширим читалачким круговима , и управљен науци. Баш кад се пишу ове врсте нре тридесет година, штампао је Новаковић нрви пут у кратком изводу за други течај, 1868|9. гаколске године, биће као рукопис, један део своје Синтаксе, намењен гимназијским ученицима. Већ друге, 1870., изагала је цела његова Синтакса као гаколска књига, а између те и 1880. изагала су и остала три дела његове Српске граматике ; сва четири, пак, дела дочекала су вигае често знатно поправљених издања до 1894., када их је Новаковић саставио и издао као једну књигу под натписом Сриска граматика. — За словенски језик у и гмназији такође се побринуо Новаковић својом Словенском. граматиком од 1885. —Јест црпао Новаковић за своју Граматику пз Даничићевих и Миклогаићевих дела, компендија ирасправа; али се не може не запазити на поједииим издањима његове Граматике нарочита трудба, да научне закоие и правила срискога језика учини гато приступачнијим ученицимаигаирим круговима читалаца. Није наше, да на овом месту испитујемо, колико је Новаковићева Граматика уопште допринела познавању закона и иравила српског језика; али ово можемо слободно и без нретеривања рећи : да је она користила ученицима који су имали наставнике спремне да предају ио овој граматици, а тако исто и њеним читаоцима ван гаколе, који су за разумевање овакве граматике имали потребне претходне спреме. Али осим граматике као гаколске књиге Новаковић је радио и на науци о језику, „ филологији". Тако већ 1873. имамо од њега Физиологију гласа и гласова срискога језика, биће да је та расирава постала у времену, х«ад је као хонорарни проФесор неко време предавао Филологију у Великој Школи. За тим долазе ови његови радови на тој научној струци : Паланка — иаланга иолуга — Врвеник у „Годишњици II." 1878.; Ђ у срискословенској и бугарскословенској књижевности од XV. веки на даље у „Ка<1и" 1878.; Прасква, бресква у „Годигањици" III." 1879.; у великом Миклошићеву уиоредном „Речнику словенских језика" урадио је сриски део , 1885.; Сриска Краљевска Академија и неговање срискога језика посланица академији философских наука у славу стогодишњице Вука Ст. Караџића у „Гласу X." 1888. Ту је, осим осталих знатних мисли о језику и стилу сриском, први пут изнео мисао, да Српска Краљевска Академија предузме носао за израду речника садашњег књижевног језика српског. Пет година после те знамеиите Посланице излази са нарочитим иредлогом Сриској Краљевској Академији , да се отпочне купљење грађе за академијски Сриски