Нова искра

Схрана 84.

Врој 5.

што се у сличној прилици не може рећи „Хамлет умре, Хамлета сахране, Хамлет се враћа у прах • ирах је земља; од земл>е се прави мело...." Гледајући ову хумку, вама пада на памет Офелијина песма јадиковка „Покров му био к'о горски онег, По њему дивно цвеће; Ал' оплакат му драга век Љубавном даждом неће." И сећајући се те тужме песме, ви жалите данског краљевића, што је и у гробу убого сироче! Не, ово није Хамлегов гроб, нити он то може бити, јер онакав каквог га ми познајемо, Хамлет није живео никад и ни на ком месту; он према томе не може ни умрети. С најстрашнијим питањем науснама: „бити или не бити?" он је живео у време Шексиирово и пре и после љега ; ои живи данас и живеће дуго, дуго у будућности : уираво докле на овој планети Оунчевој буде човека. Ни једна драма ни пре ни носле ове, ни код Шекспира, ни код његових претходника и последника, није тако свестрано обухватила све жице човекове душе ; ни једна од њих није у толикој мери природна. С тога ће Хамлет преживети и Краља Лира и Отела, Ромеа и Јулију и Млетачког Трговца , и Макбета и Јулија Цезара, да му већ о осталим комедијама и историјским драмама и не говоримо. Из истога је разлога, и одмах по својој појави, Хамлет био најраспрострањенија и најомиљенија Шекспирова драма : на непуне две до три године представљали су га морнари на бродовима по широким дебелим морима! Исто је тако Хамлет јединствена драма и по томе, тпто ће га с подједнаким уживањем гледати и старо и младо, и најобразованији као и најпростији човек, и песник и филосоФ, и војник и радник, и искусни скептичар и наивна птипарица. Човеку се у извесним тренуцима чини, као да је сам Шекспир у њему хтео да изнесе ремек-дело свега свог драмског света, и да од свих цветова свога ненадмашног врта направи киту, на којој би му богови са Олимпа позавидели- С тога се мени чини, да је на овоме, свима образованим људима тако милом попришту, требало пре подићи спомен оцу него његову духовном чеду ; с тога ми се чини да је Гете био изгубио из вида Шекспира, нарочито његова Хамлета , кад је у Торквату Тасу написао „2\\'аг ћеггИсћ 184 сЦе Не(1ег8и 7 ег1ће Тћа1. ј Оосћ всћоп гзГ 'з аисћ <1ег Тћа1;еп 81агк81е ЕЦПе Бигећ \уиг(Г|§е НЈеЛег аи!' <Не ШсћшеН; ћгш^еп •" јер је тај песничтш посао више него лен. И с тога и сваки посетилац, ма из ког краја света дошао овде, помишља јамачно више на Шекспира него на самог Хамлета. Са мном су овде дошли г. Брамсен и колега Стризовер из Веча, последњи са својом ФотограФском направом, у којој је за се понео овај тре-

нутак „с Хамлетова гроба." Али су се они вратили убрзо, а ја сам остао подуже, обузет силом мисли, којима ни сам нисам могао да нађем разбора. Наизменце су долазили и остали другови и сапутници, и кад сам се ја враћао к гостионици где ћемо ручати (одн. вечерати), већ се био почео хватати сутон. У шеталишту наиђох!на своју „Офелију." — Мој отац ми рече, да сте ви остали да с „Хамлетом" разговарате. Тај разговор је морао дуго трајати. — Ви сте врло Лзубазни, добра госпођице. Али кад сам с Вама, ја мислим само на Офелију. Сад тражим ноток, над којим се „ . . , . врба надвила. огледајућ' у води сиви лист." — Поток је недалеко одавде. Али је већ позно да к њему идете. И на што у осталом, кад никаквог трага од Офелије тамо јамачно нећете наћи. Она је јединствена, и само је у Хамлету можете срести. Видите, мени је она много дража од ваптег „пријатеља." И ја држим да тој мојој земљакињи нема равне ни у једном другом народу, ни у једној другој књижевности. Моја познаница је говорила инглески, и то га је говорила као птто се говори у лондонском западном крају. Она је у том тренутку чинила на мене утисак двоструке личности: данкиње по рођењу, инглескиње ио образовању, а даље од инглеске књижевпости она је мало и знала. — Нисте са свим у праву, драга госпођице, Ватпа, данска, односно Шекспирова Офелија је јединствена у многом погледу, и не увек симпатична. Али главни проблем, који је она сама, већ несвесна, изнела у познатом Вам стилу „ . . . . Тћеп ир ће гозе апс1 (1опп'с1 1п8 с,1о1ће8 Ап<1 скфр'с1 1;ће сћатћег с1оог ; 1/е1: т 1ће та!(1, 1ћа1 ои1 а таћ1 Ј^еуег (1ераг1ес1 тоге." ') опеван је и у другим књижевностима. Сетите се најбољег подражавања Офелији. Сетите се Гретине песме у ( 1>аусту: „Ме1пе Кић' Г.ч! ћјп, те1п Негг јз1. -зо.ћ^ег, 1ећ 1!п(1е 8Је тттег ип(1 пЈттег тећг !" Ја. ћу Вам чак рећи, да у скромној нашој, сриској, књижевности има паралела овој Вашој Офелији. Један од наших најбољих иесника, Кнез Медо Пуцић има у исгтовести своје Цвијете, која умире као и Офелија и Грета, ово леио место: „Озебла сам ; вјетар ме пробије ; Све јутро сам к'о луда бјежала, Дивне своје јаде нарицала, Дивно добро, свагдан.у невољу." 1) Л. Косгић је то превео овако: „Обрну се, огрну се, На грудима је згрева, Ал' кад је пусти на пол .у пусти Никада нише нева."