Нова искра

Број б.

НОВА ИСКРА

Страна 77.

5Р0НБЕ0 .... Слика из универзитетског живота ло уботом је обично најживље на Универзи. Та је живост са два разлога: ирво, суботом већина професора, не предаје, на с тога дођу на Универзу они ђаци, који не иду на предавања, а њих је много више, но оних, који иду ; друго, суботом су обично промоције нових доктора. И тако су тога дана пуне аркаде, вестибуле и стубе, пуни ходници, пуна аула. Понаособ аула. Ту је мјешавина иознатих и никад негледаних мушкиња и женскиња, ђака п сваке друге вјере. Ту има глава под разноликим капама, са разноликим мозговима, и у љима разноликих увјерења и каприса, разноликих назора о свијету и друштву. И сви ти двоношци говоре ваљда у 77 језика. Па се не можеш прогурати измеђ њих ни мимо њих. Не знаш, би ли рекао : молим, или: еНаићеп, пи регтсЦа, еп§е<1јеп те§ кегет, регтеШгто1 б'П уоиз р1ај1;, виноват|,, ргозјт рекпе ! Па да се не љути поштен човјек који већ од јутрос погледа телеграфски паре, погледа ко озебао сунца па му јога до II 1 /, није име исиисано ! — А сада не може да приђе табли, не може од ове Чивутаријо ! . . . (Свијет се већ навикао, да свакога крсти Чивутином, кога год не познаје, а смета му у чему било.) Уставише се једна кола на рампи пред аулом. Еоњи лисасти. Слуга један услужно отвори враташца на колима, а из њих поискакаше четири младика „у потпуном виксу", у дугим чизмама, припасанијех мачева, испозасијецаних образа. — У двојице биле су на главама мале капе, златом везене, малене и плитке кано сапљаци. — То су сенијори. — Ау друге двојице бијеле кукмасте капе са дугимлисичјим реповима прео лијевог уха, прео затиока, па домашају по плећима. Фуксмајори Цимбрије и Теутопије. Тунел на арузи Ско Нешто из радозналости, нешто из учтивости, а доста их бојећи се контрахаже, распутише се на обје стране, који беху закрчили аулу. И од врата до деснијех стуба начини се чиста иута, колико би могао рахат проћи и два суда воде пронијети Фуксмајори напријед, сенијори за њима, прођоше аулом и одоше уза стубе у свечану дворану. За њима је долазило доста кола. Коњи су се у бојама мијењали, али све су били коњи, Из кола је излазило и мушкиње и женскињо, и ђаци, и који су пекад били ђаци, и који никад нису били ђаци.

Но Влајко је гледао час на таблу и на сахат, час на мала врата, хоће ли се помолити какав чиновник поште и телеграфа ? У томе ишчекивању ухвати га неко за рукав, говорећи : „Е, баш ти хвала : свјеров'о си !" То је био Милорад А. У цилиндру, у Фраку, бијеле поше око врата, на рукама му балске рукавице, на ногама од лака ципеле. Данас му је промоција. — Гле, гле, како си се ти уљудио ! Бога ми пристао си за дворски бал ! дира га Влајко. — Ах, мани се беспослице, већ хајдемо горе, журио се Милорад. — Шта ћу ја тамо ? Млого ће мутне воде сићи у Црно Море док ја узиђем дђ тога степена. — II а обећао си ми јуче да ћеш доћи. — Обоћао сам, али што ћу ти ? Напошљетку ни ти нећеш доћи на моју промоцију. — Хоћу, ево руке ! — Вараш. Бог зна, на ком ћеш ти бити крају Планете, кад ја постанем доктор. — Макар био на Марсу доћи ћу. — Е, добро. Ево мепе одмах, само док видим, имам ли какво писмо ! Милорад је отишао уза стубе, а Влајко оста да чека чиновника поште и телеграФа. У дванајест часбва изгубио је наду. Још једанпут погледа на табли у рубрику, гдје сеисписују новци. Неби његова имена. Влајко се окрену чило на пети, погледа холо и немарно по аули, као да га се ништа не тиче као да ништа није ни тражио онде, и хтједе да пође уза стубе. Препријечи му пут једно дјевојче. Све на њој бјеше црне боје — чак и ципеле. Обучена у сукњу и жаке са три плочаста пуца и издигнуте огрлице. На рукама јој кончане рукавице. На глави јој шешир слабе кадиФе са свиленом пантљиком, те је свезана на кукљицу жабо. И крајеви те кукљице надмашали су за добра три прста горњи перваз у шешира. А доњи перваз, околиш уског иље Митровица. обода, намакла је сприједа на обрве и гледала испод њега некако плашљиво, некако с непоуздањем. Та плашљивост и црно одијело добро је уисало плавим јој очима и плавијем косама. Она му препријечи пут. — Молим вас, господине, куда се иде у снечану салу? — А што ћете ви тамо ? Запита је Влајко, умјесто да јој покаже пут, или да је одведе до дворане. Али оп у онај час није знао за учтивост. И прама њему су други неучтиви. Молим вас, зар нијесу неучтиви чиновници поште и телеграФа ? !