Нова искра

Страна 100.

Н 0 В А ИСКРА

Бг>ој 6.

ЕБу обузе ватра између плећа, по леђима, по ребрима, прели се уз образе, и по мишицама, по свему тијелу. Па за ту честитку двострука напојнида! Она му вриједи више, двапута више од дипломе, од титуле, од егзистенције, од њега самог ! Еако је срећна! — Толико срећна да не може ријечи прозборити. Само се занијела. Скоро да изгуби свијест. Објеручке је држала његову десну руку и страсно се превијала уза њ. А Милорад је загрлио лијевом руком и загледао јој се у очи. Разумјела га је. И двоје усне слише се у један, ватрен, ]едва дочекани, у — први пољубац. Тај цигли, један једити пољубац трајао је, све док нијесу кола стала у блатном. предграђу. Читано у срп. акад. друштву »Зора«. Беч Лазар Димитријевић.

ДРУГОВИМА ' етињства срећна прођоше часи ; златног доба другови миди По белом свету с' разишли свуда Или их тамни гробови скрили. Ладна ми нустош раздире груди — Тешко је, брале, немати јата Жалостан ноглед узалуд тражи Нит' види друга, нит види брата. К'о листак доцни у зиму гшзну ГТТ то тужно трепти на еухој грани, Усамљен стојим и тужно гледам Коме ћу крају, којој ли страни. Мидош Тгирвовић. 113 Ј1У11ЧКЕ СРБИЈЕ

»ише пута, преко лета, посматрао сам масу света у Берлину, како жудно гледа у шарене објаве — при-. лепљене на великим стубовима — на којима крупним словима беше наштампано: „Заједничка шетња по ЈПпревалду," коју предузимаху мањи путнички бирои. На објавама виђаху се дивни предели и човека чисто обузме чежња да напусти досадну вреву и 'железницу берлинску, па да потражи мира и одмора у оном усамљеном месту — у оној идили.. Па који је то предео, у који, из године у годину, јуре све веће масе туриста, пе само из Берлина, већ и из много дал^их места ? . . . То је Шнревалд, који се дели на Горњи и Доњи, а лежи око средњег дела реке Шпреје, гдс се она грана на једно 301) рукаваца. Горњи ГПпревалд почиње испод варошице ЈГибенау која лежи на 75 Км. југоисточно од Берлина, па се пружа у истом правцу, све до околине вароши Котбуса,

у дужини једно 28 Км., а у ширини ј.едпо 7—Г1 Км. Целокупна његова поврптина износи око 20700 ћа. Доњи Шпревалд почиње на 3,5 Км. испод Либена и пружа се од југа ка северу у дужину Т5 Км., а у ширину само 3,5 до 5,5 Км. ГБегова површина износи 7400 ћа. Још у почетку прошлог столећа беше готово цела ова површина обрасла буквама и непроходном шумом, а насеобине људске са малим њивама и ливадама беху по њој расуте као какве оазе, и само око главног места ЛТибена беше нешто већи простор раскрчен. . У то доба становници овог краја живели су поглавито од риболова и лова по шумама, али сада није више тако : прастара шума са свим је ишчезла и пајвећи део заузимају ливаде, затим њиве, а шума једва једну петину целокупне површине, јер у Горњем Шпревалду шума не износи више од једне шестине а у доњем .једну трећину. Па ипак, ова.ј предео има још тако много дражи, да сваке године привуче око 10000 туриста.

Лужичка Сракиња. — С .икала г-ђа В. ВукаповиГжа.

Али ова маса света не долази да види само. иределе овог краја већ и староседеоце овдашње, као и њихову ношњу и обичаје, јср у овом пределу, усред великс Немачке, не жи.ве Немци већ једно — нама веома блиско — словенско племе које Немци називају Вендима а они се сами назив-ају бербјо г-гли Сорби, а код нас су познати под именом Лужички Срби. Они су се у ове пределе настанили у 4. и 5. столећу; а за владе Отона Великог (до 960.) потпадоше под немачко царство и нокрстише их. Лужички се-Срби повукоше испред свирепог угњетавања у баровито земљиште и шуме и продузкише, без икаквс наде, отпор и даље, док најпосле. у перавној борби, једни припадоше Прајској а други краљевини Саксонској. Бити тако близу једног изгубљсног сродног нам с.ловснског племена, па га пе походити, не чути како они говоре, не видети њихову ношњу и не посматрати њихове обичаје било би неопростив грех. С тога се реших да са своја два друга походим ова лепа места о којима се толико прича, да видим пределе, где се готово сав саобраћај на чамцу врши и да се надивим оној лепој ношњи коју наше удаљене сестре саме израђују.