Нова искра

Страна 122.

НОВА ИСКРА

Број 7.

испхолошкм мотивирано н за нас појмљиво, дотле је држање Витеа без икаквих нсиходошкнх мотннадија и боз икаквих међусобннх веза тако да се свака и н.дмања радња у овој драми друкчије развија но што је шедалац очекивао због чега исти н иостдје збуњен и перасиодожсн. А ако томе додамо и то дајунак драж> -развија дмадектику каква со само код јунака Хебелових драма падази, и да се на послетку нретвара у Грилнарцерског јуиава |)езигнације, онда је пропаст овог комада иојмљива. И сама техникЈ, ове др:ше врло јс слаба, поједине радње којо следују јсдна другој немају никаквс међубнс всзс тако да гледалац одмах примећује да иисац овдс није дорастао своме послу. Саме радн.е су без икакве живости, врло често страшно монотоне; јоднно је седма сцена у четвртом чину, где се Лорбас кодеба да ли да убије прпнца, достојна Судерманова имепа и само благодарећи овој сачувао се и овај комад од потнуног Фиаска иа Штутгартској нозорницн. Дела је драма написана у стиховима — а то је код Судермана првипа — међу којима има врло леиих, местимично дивних лироких жица. Коиад је једновремено игран иа трима нозорницама : Берлину, Дрезди и Штутгарту и свуда је исти сачуван од коначне пронасти само реномеом Судерманова имеиа. Ј. Адамовић.

1" Светолик П. Ранковић. - Светолик II. Ранковић родио се у Моштаници, у округу подунавском, 7. децембра 1883. год. Одрастао јс у селу Гарашима, у шумадијској Јасеници, где му је отац био свештеник. Основну школу учио је у селу Вукосавцима и у варошици Аранђеловцу. Четири разреда гимназије и богосдовије свршио је у Веограду. Оженивши се са г-ђицом Восиљком Ристићевом из Веограда оде као државни питомац на духовну академију у Кијево. Тујеизучавао богословеке и фидософскс науке и историју дитературе, руску н ошпту, Снсцијадно се пак бавио прдктичним богосдовљем, из кога јо као најглавнији предмет изучавао омилитику и историју целе хришћаиске дроноведничке литературе, нарочито српске. Пошто је свј>шио духовиу академију и вратио се у Србију, буде постављен за нредавдча науке хришћанске у крагујевачкој гимназији. ПроФоеорскп је иснит ноложио 1800. год. из богословских нредмета, а темат мује оио : »0 црквеиом беседништву у руској цркви у другој иоловинп 18. века и у првој ноловини 19. века.« Исте је године ностављен за нрофосора и проФесоровао је у Крагујевцу, у Ншпу и у Веограду. Године 1892. донесе »Отаџбина« нрви Ранковићев рад из дсне књижевности : »Јесење дишће," у коме су нам изнесене сдике са села, К0 Ј е још у Русији ставио на хартију. Од то доба јавља сс Ранковић иенрестано краћим стварима из лепе вњижевности у нолитичним, белетристичним и стручним листовима српским. »Народ« и »Одјек« су објавили много мањих његових слика и нрича, »Стрељачки 1'ласник« Д о в а ч к е сдикс (1893.), »Хришћански Весник« В р с т и м о л и т к у, II о ш т е њ е н м и л о с р ђ е (1893.), »Дедо« С т р а га п у н о ћ (189.4), П о т е р у , II р о п а с т , Званичну и с п р а в к у (1895.), Б о г о м о љ ц а (1896.), II р в у т у г у (1897.), 3 в о н а р е (1898.;, »Искра« II о ц-С а в и н грех (1898.), »Бранково Коло« С е о с к о г д о б р о т в о р а , II р и ј а т е љ е, Ж и в о т и с м р т (1898.), и С т ар и врускавац (1899.) — Год. 1897. издала је Срнска Књижевна Задруга његов роман Горскп Цар, а 1898. год. наградила је Матнца Срнска његов други роман Сеоску учитељицу, који се сада штамна у Београду трошком Коларчеве задужбине. — Краћи њогови саставци изилазили су и у натриотском лпсту »Слави« (Ниш, 1896.), а његов светосавски говор С в е ш т с н и к и у ч и т е љ, њ их о в и о д н о с и и з а д а ц и у н а р о д у, који.јс управио сво.јим ученицима у учитељској школи , одгатамнао је садањи митрополит, а тада енископ нишки г. Ипокентије, за свегатснике и учитеље своје енархије (Нига, Прва нишка гатамнарија Ж. Радовановића 1895.) ћао професор богословије израдио је за својо ученико Унуство з ацрквено проновед н и ш т в о, омилитика, по Таворову н др. ауторима (Веоград, штампарија Петра К. Танасковића 1894.) Сред иајобилнијега књнжевно! рада Ранковић сс у лсто 1897. године онасно разболи. И са тешком бољком у грудима отимашс оп сад са унорном снагом свога духа једиу но једну замисао своју од смрти. У манастиру Букову, вуда јц отишао у пролеће 1898. рад чистога ваздуха, иаписа роман Сеоску учитељицу, затим у ГаЈЈашима и у Београду пеколико приноведака, што изиђоше у »Бранкову Колу« н у >Делу«, и на послетку доврши у Херцег-Новом неколикс своје радове, што их је понео на хартији и у глави, кад је ногаао н.I море, да тамо себи дека, иди бар продужење живота, нотражи. Иочетком марта о. г. донаде Ранковића у Херцег-Новом глас« да му је умро најмдађи син. То је био и сувише јак удар за човека, који сс готово и сам с дугаом борио. Толико је још само имао снаге, да дође до куће, те да умре у кругу својо иородице и легне у земљу свога завичаја. Суђени га час стиже 18. марта о. год. у зору, а 19. марта је сахрањен уз велико учошће својих другова и поштовадаца његових радова. Ранковић је оставио за собом ојађену удовицу са два сина; оставио их је, као што оставља своју породицу проФесор, који је, и сувшпе, и књижевник српски. Па ннак им је оставио много: светлу усномену и дела ненролазне вредности, која ће бити нонос њихов и цонос целога народа.

Из Стеријина репертоара (фотогр. снимио г. М. Ј о в а н о в и ћ, двор. ФотограФ;. Лен резултат који Управа К. С. Народног Позорншта ноказује у последње врсме изношењом ко.мада нз срнскога ренертоара не само да није без знача;а пего као да наслућује денше дане Српскоме Ио.оришту. Од нисаца чији су комади до сада изношени пајбоље је ваступљен Јовап Сторија Поиовић. Сдика коју доиосимо у овом броју нредставља 11 типова из Стеријииих комедија. — Нека је ово први нрилог »Нове Искре« за Адбум К. С. Н а р о д н о г Позори ш т а, који ћемо у току времспа доноснти у свом листу. Невеста (сливао Ф. И роди), — Освануо је и тај дан ! Сунце расипа своје животворне зраке као да и оно узима учешћа у невестиној срећи ; свеже цвеће као да ужива што му је суђсно да свене као невестпн украс. А с ко#ико ли тек љубави и милоште пробира етарија сестра цве[|е лепше од леишога да њиме кити своју сеју која даиас као женихова избраница и]>ед олтар ступа! Речи од милоште нс слазе јој с уста, већ их нижс као најлепши сестрински украс испроткиван заносним пољунцима. — А млада избраница унрла је своје крупне очи рекао би у будућност која јој се и на јави и у сновима најлешпе осмехује. Како сија у тим очима и љубав и чсжња, колико је чедности у њима а, у исти мах, колико озбиљности нрод стуиање у нова нрава и нове дужности! Јегипатска ропниња (сливао Н. 3 и х е л). Немачки идеалиста-сликар представио је у овој слици јегииатску ропкињу али тако симнатичио да се гдедалац и нехотице чуди: од куда јој то име и зар га је могла и неколике тренутака носити кад је као створена да је робови служе ? Иди је ово, можда, харемска миљеница, ронкиња по имену само а у ствари гоенодарица каквог калифског срца?... Не нагађајмо, јер то не ћо пи номоћи ни одмоћи лепоти саме слико, која се може крстити како је комо драго ; јер је неоспорно да се п на овом Зихелову раду огледа његова већ нозната о т м е н о с т у сликању, и е ж н о с т у слагању боја и и д е а л н о с х в а т а њ е изабраног нредмета. Мост преко Вардара код Скопља (по Фотогр. снимку). — Уверени да је срнским читаоцима драг св ,ки кутић сриских јога псоелооођених крајева а нарочито оних у којима су наши класичпи јунаци себи бесмртност теклп, доносимо слнку каменога моста код Скопља који јо неми сведок српске славе у прошлости а најленших нада у садагањој исвољи. Свети Ситеун Мироточиви (сликао Урош П р одић). - 13. фсбруара ове године навршидо се нуних 700 година од смрти Светога Симеуна — Стевана Немањс, срнског великог жунана и осннвача Немањићко династијо. Усномена на тај дан прослављена је у Срнству, а нарочито у слободној краљсвини са нуно иоштовања и захвалиостн нрема великоме владаоцу. Усномена на Стевана Нсмању освежена је тога дан I у срцима Срба свих и свуда будећи наде на леншу и срекнију будућност раскомаданих делова српских. ИСПРАВКА У нрошдом броју »II о в е Искре« а у онису Адакала цитовали смо да је ово острво, носле Верлинског уговора, ирегало у с в ојину аустриску. У књизи Др. Веспића „Основи међунлродног ирава" (књига нрва) тачно је обележен ноложај острва Адакала овим речима : »Чланом III претхедног СапстсФанског Уговора од 19 Фобруара (3 марта) 1878 одређено је било, да ће со, с ногледом на ново границе Србије, тврђава Адакале на Дуиаву нанустити и норугаитн. Ади како Аустро - Угарској није могло бити свс једно, у чије ће руко ова врло важна етратегијска тачка доћи, то јо оиа отночеда непосредно с Турском нреговоре о томо, и сноразумела се с овом државом да аустро-угарске трупе иоседну нривремено ово острвцо до ново судбине његове, која ће се решнтп на копгресу. Смена је извршена 13—25 маја 1878, и турска носада од 600 људп отишла је у Восну, оставмв бризи аустроугареких труна тврђавицу и ратну спрому која се у њој налазила. На острву осим посаде (две аустр. чете пешадијс) живе .јога на 400 душа готово свс чистих мухамеданаца и имају осим свога хоџо још и еудију, кога ноетавља п нлаћа иорта « Овим исправљамо и доиуњујомо онис острва Адакала у нрошлом броју.

КЊПЖЕВНОСТ Српсна Нњижевна Задруга. — Српска Књижевна Задруга својим нлјновијим, с о д м и м, колом онет пријатно засведочава ваљаност нодузећа, трезвеност рада, укус и одабирање у издавању дела. Ово су књиге из овога кола: Ж и т и ј е Г е р а с и м а 3 е д п ћ а, св. II, Е н с к е п е с м е Ј о в. С у б о т и ћ а, св I. II р и п о в е т к е Л. К. Л а з а р.с в и ћ а, св. I. Горо д о л е н о Н ап у љ у, иутничко црте Д р. Ми л. Ј о в ан о в и ћ а, У ј е.д и њ е њ е II е м а ч к е од Др. Д р а г о љ у б а II ав д о в и ћ а, В е к ф и д д с к и с в е ш т е н и к од 0 д и в е р а Г о л дсмита, с енглеског иревсо др. Љ у б. Недић, Искрице од II и к. Т о м а з е а. Од Жптија Г. Зелића имамо овде другу књигу, нод зналачком редакцнјом академика г. II. 'Ворђевића. Ово дело чувц