Нова искра

Бгој 7.

Н 0 В А И

СКРА

Стганл 123.

ног иравославног далмаТипског трудбсника дај.е ;шачајно и здраве погдеде на ондашње друштвено стање, које је везивадо крај црошдог и дотетак нашет века. Књижевност је.наша, даљс, заступљена стари.јим кисцима, Н ик о а о м Томазеом и Јованом С у б о т.и ћ е м, и новијим, Д а з. Лазаревиће м и др. М и л. Ј о в а н о в и ћ е м. Томазео, обилати нолиграФ, познат због свог слоСодоумља и своје оштре критико, иоЈ >ед многобројних и разноврсних радова на страним језицима, пнсао је и језиком српским. Име његово и.ма значаја за словенске народе, јер нм је он у свакој прплиди био пскрен дријатељ, бранећи их од недријатеља и речито славећн карактер и дух њихов. Једре су и ноучне Искрице његове. Оие ће увек креиити дух у читалаца и бити огледало величине догледа и срдачиости душе ппшчеве. Предговор од г. Д а н. Петравовића дриказује заиимљиву биограФију и огромност рада Николе Томазеа. Напомеие уредника г. Љ у б. Ј о в а н о в и ћ а потпуно објашњавају зиачење речи из језика Томазеона и расветљавају садржииу, коју је тешко разуме®И без знања ондашњих дрилика. Јован Суботић, илодан и даровит срдски књижевник, заузима видно место у историји српске књиге. Живот, рад и значај овог дисца јасно је оГелсжен у дредговору, а пз пера академика г. Љ. С т о ј а н о в и ћ а. У овом су нздању мањо и по^натије едске иесме дишчеве (Сабља-момче Двет-девојче, В р д н и ч к а к у л а , балада Диганка и т. д.). Оне су махом певане у духу народном, језиком доста чистим и са иесиичким лиричним полетом. Тужан сдомен из новијих дана јесте велики губитак наших даровитих књижевника ЛазеДазаревића и др. М и л а н а Ј ои а н о в и ћ а ! Ниеу ли једнодушност многобројне стручне критике и свеоншта симпатија читалаца издигле Лазаревића иа прво мссто наших дриповедача? Чисто и дриродно дриповедање одабраних тема, дсихолошке студије или утисци, ведрииа и свежина душе, осећајност срца, биран језик и дривлачан стил — дивно су истакли, и у оно мало приповедава, силину даровитости и велики приноведачки таленат, обслежавајући Лазаревнћа творцем савремене иридоветке. У овој дрвој свесци налази сеиједна нова и већа приповетка »Швабица«, истииита и дирљивд нрича његове неуспешне ђачке љубави. Иредговор академика г. Љ у б. Јовановића изнео јо нуну и живу слику живота и књижевног зпачаја Лазаревићева. Потпуна и зиалачка критика придоведака, а наклоност Лазаревићу кпо човеку, сину, другу, дријатељу и лекару, изразно су оцртали голсму вредност овог тако кратког, а тако цењеног живот.и Са др. М и л. Ј о в а н о в и ћ о м всћ се добро удознао читалачки свот дела Српске Књижевне Задруге. Ко се не сећа његових збирака »С мора и са сува« и »Тамо амо но истоку«, које иас уводе у нове недознате светове, иа начин тако забаван, дриказујући их са воликим и свестраним одабирањсм занимљивог и корисног. И у овим путничким цртама Јовановић .је вешт и опсежан иосматрач, осећајан .иисац, солидно образован и забаван спроводник на дуту. Његову вредност као досленика на многим дољима животие каријере и обилатост и вредност његова књижевног рада изнео је г. А н д. Гавриловић у занимљивом и исцрпном дредговору. Дело је ово изишло под зналачком и марљивом редакцијом г и р о ф . В у л и ћ а. Страна прдповедачка књижевност застудљена ,је давним, класичиим ромапом Оливера Голдсмита, В е к ф и л д с к и м с в еште и ик о м. Овај роман, дознат и дризнат, преведен је изодавна на многе стране језике, доживљујући неколико издања. Српски је превод од г. п р о ф . Љ. Недића, доброг познаваоца језика и вештог стилисте, који се је марљиво потрудио да очува дростоту стила приповедачева и јасност излагања, у одабранијим изразима. Падају у очи и архаизми, које је г. преводилац рад да оживи, да би боље нристали целокупном тону дридоветке. Предговор је од самог преводиоца; износи живот и рад дишчев на књизи, па и саму оцоиу овог романа. Од науке, коју Књижевна Задрута иначе иопуларише са неједнаком срећом, у овом издању налази се У ј о д и њ е њ о Н е м а ч к е од дроФ. Др. Павловића. Тома је свмкојако од особитог значаја и за српског читача. У историском преглоду развитка немачке државе обухваћени су дериоди времеиа од најтавније давнипе до Вилхелма I, о.снивача иародног јединства иемачких земаља. Историско развиће народног и нблитичвог живота ове земље нролазило је кроз разне.мене, докле није, на послетку. донело велнку и неминовну иослодицу, данашње уједињење. Ове'мено обсложавају извеоне .значајне -енохе, у којима је писац средио и коицентрисао историски значај њихов. Дело г. п р о ф . П а в л о в и ћ а показује на себи марљчву обраду огромног градива, ко.је јо ннсцу стајало на расдоложсњу. Изглсда само да је баш ова маса Факата, веће или мање вродности, гдешто заклоиила тре"вене догледе дншчеве. Г.ор. 1Т. критика Летоаис М&таце Сраске, уређује Милан Савип. Кљига 186. 1896. свеска друга. У Новом Саду, штампарија српск,е књижаре браће М. Половића 1898. 8-на стр. 236. (свршетдк) Најзнатпији дрилог у овој књизи за делање ШаФаривово на словснском југу јесу »Писма Цавла ЈосиФа ШаФарика и Адама Дра-

госављевића«, које врнодћн ироФ. Ђорђе Матарашевић. ПроФ. Магарашовић у једној од иослсдњих снсзака Летониса изиео јо живот п рад учитеља А. Драгосављевића, који се много ипторесовао за срвско књижевне стариие. И ако Драгосављевић пе имађаше довољне спреме за аиализу и бцену старих српских сдоменика, то је идак ШаФарик нашао у њему вредног скунљача старих српсвих сиомеиива. Кореспондепција ШаФарикова са Драгосављевићем започиње 1880, те се наставља све до Ша®арикова одласка из Новога Сада 1833. Магарашсвић је нриопћио седам ШаФаривових писама, но добро је учинио дтто је из Драгосављевићевпх нротокола иенисао и његове одговоре иа ШаФарикова дисма. Но Магарашовић со свавако огрешио о захтеве Филолошке критике, што није у целини штамнао дисмо Адамово где се нотанко описује један Минеј, који је он видео у Печвару и Линови (стр. 61). Ово је потробио било ради тачније оцене иоступка Драгосављевића у дословима таке врсте, потто из писма ЈПаФарикова од 24. јуна 1830. видимо да овај не беше задовољаи са Адамовим описом и поређењем: 1сћ луипчс М с , Јивз (Пе Леп Ресвлтагеп ши1 1лроуег М1пе,1 §епаи уег§1ејсћси ип(1 пнг бресЈЛзсћ аи2еј §'еп, луопп (1ег 1Јп1 ;ег8Сћ1С |1 ћсз1;ећ1. Апа 1ћгст Впе1е зеће хсћ Дсп ТЈп1егзсћ1с(1 тсМ. 81е тиззеп (Ве '2 Ехетр1аге пећеп етапс1ег 1е§еп ип (1 >Уог1 Л г ЛУ ог ! уег§1е1сћеп — <1апп ччгЛ д1ећ §1еЈсћ ге^еп, оћ П1сћ(; 1г§е11(1 \уо ет ТЈп1ег8сћ1ес1 1п Дег ОНо^гарМо 181, -»огаиз шап зсћПевбеп кбпп1е, базз ев 2-»е1 1)гиске 81П(1 (стр. 62). Из тога а и из других сличних места, поглавито онде где му обраћа пажњу како да поступа нри прегледању старих рукописа ЦћМ.) види се да је ШаФарик био од знатна васпитна утицаја на рад А. Драгосављевића. Сем ове иитересне грађе приоићио јо дроф. Магарашевић акта, којима јо патронат српске новосадске гимназије узео у обрану ШаФарика пред кр. угарским намесништвом године 1824. Грађа ова послужићо такођер као ннтсресан прилог за биографију ШаФарива. На нстом месту иалази се расдрава проф. Рад. Врховца »П. Ј. ШаФарив и срцсви језнк«. Ова раенрава је најсамосталнија работа у овој књизи, и ако се опажа но самој комнозицији радњс да је рађена са доста брзине. Пре него што ће почети оцену ШаФариковс радње на иеторији српскога језики, окарактерисао је Врховац згодно нретече ИГаФарнкове ; Добровскога и Копитара, истакнувши Добровскога као дристалицу »старе емдиричне граматике укалунљених схемата«, а Копитара као дредставника новога историјскога метода. Пошавши са тога гледишта излаже назоре Добровскога о старословенском језику и њсгову одношају нрема српскоме, који се надовон Формираше .у срнско-бугарско-маћедонску теорију у његову чувепу делу 1пз1И;иИопез Ип^иас 81ауЈсае г. 1822. Копнтар дак всћ у рецензији на ово Добровсково дело јасно заступа такозвалгу даноисву теорију. Прелазећи на ТПаФаривову литературу од 1826, тачно јо.ј је одмерио вредност, истакнувши с дравом да је у њој врло мало самосталнога. И у нитању о одношају срд. и буг. .језика према ст. словенском н у нитању о одношају срдскога језика према словенском држи се ШаФарпк чврсто ДобровСкога, те с тога Врховац с правом истиче, да »не треба мислити да је Шафарик основао некакву српску теорију: он ,јс само прптврдио што је дримио од других.« Напоменувши ШаФарикове назоре о срдском језику у историји јужно-словенске књижевпости. истпче самосталност ШаФарикову у то.мо раду. Пре него што ће прећи на оцену дела »ЗегМзсће ^езекбгпег« војим је ШаФарпв толико објаснио историју српског језика, покушао ј.е да нацрта назоре ондашње српске генерације о словенском и српском вњижевном језиву. Говорећи о Добровсвом и његовим назорима о српсвом књижевиом језиву ваљало је да је Врховац удотребио горесноменути зборник Јагнћев, где је изнесена коресдонденција Добровскога и Копитара, а доглавито стр. 42б|7. Сем тога ваљало јо споменути да је још Добровски у првој десетини овога века читао старосрпске сдонике и одазио да се оии по језику разилазе од старо-словенских сдоменика, само што то разлике није сматрао као индивидуалне особине српсвога језика, ного као корунтело од старо - словенскога (Писма I. 151). У догледу Вука и његова одношаја дрема српско - еловенским споменицима, ваљало је јасније истаћи заслуго Коиитарове у томе погледу. Из кореспонденције Вувове са Мушицким види се, да доглавито Копитар наваљује да му се дошаљу стари срдски сдоменици (Гласник срн. уч. друштва 75.,268), а када је прнмио и дроучио аностол шишатовачки са усхнћењем јављао томо Дубровскоме (Писма 1. 445). Ипачо је дроф. Врховац стручно и зиалачки оценио значај дела »ЗегМзсће ТЈоаекбгпег«, повазавши јасно вако је ШаФардк овом радњом јасно доказао велику старост српског језива и његову самостадноет нрома етарословенском језиву. Но најлепше је оно место где Врховац раздаже за што овим делом не леже она борба воја се у двадесетим и тридесетим годинама разбувтала због пптања о српском књижевном језику, ношто је ШаФариково дело решило питање у корист Вукову. Прави узрок бешо — разлаже Врховац — неразумевање ШаФарика, дошто његова књнга беше скроз научна, а тадања српска консервативна интелигенци.ја ис имађаше довољне спреме да схвати значај ПГаФарикове радње. И Тодор Павловић н Лукијан Мушицки н .Тован Хаџић-Светић певаху славодоје овој књизи, не знајући да је ова књига испевала опело њиховим теоријама. С тога Свотић п води унорну борбу са Вуком, дов напокон не дође Даничић да реши борбу у корнст напредних идеја. Најопдшрнији чланак у ово.ј вњизи јесте одширна биограФија П. ,Т. ШаФарива вога започе на жалост рано цреминули др. 'Борђе С. Ђорђсвић, а настави и изради Сима Н. Томић. Иисац ове радње старао се да што детаљиијо изнесе живот овога великога радника, а научни њогов рад и оцену тога рада изнеће у засебној Студији, ко.ја ће излазити у појединим свескама Летописа. При изради овога чланка дослужио се Томић понајвише горе поменутом радњом Јирочвовом. ВГтета је што со није издашније ко-