Нова искра

Страна 144.

НОВА ИСКРА

Број 8.

Цртеж је у олште изврстан, само бих имао приметити да је Римљанин, на средини сдике, ухваћен од Теутонада аа гушу, у паду своме доста неприродан, а и цртеж ногу могао би бити бољи. Нластика и груписање свЈ г да су са разумевањем изведени; одело, оружје, штитови и све остадо особитом је пажљом и вештино.ч изведено. Од ванредног је утиска Фигура са деве стране, са свим у прочељу: на земљи Теутонад на издисају— како у изразу дица тако и у целом телу зналачки је изведено, тако да плени човека. Исто тако изврстаи је и Римљанин са штитом (пао наузнак и главом већ у води), као и онај други Римљанин с десне стране : у последњим тренуцима живота, рањен у срде, грчевито притиснуо левом руком тамо, а крв му куља из ране преко прстију и слива се ииз прса на ниже, ну он је још на ногама и — тек што се није срушио !... Што се колорита тиче, види се да је уметник желео да спроведе тамно шумско осветљење но делој слиди, те је тиме од зеленкастог реФлекса ска слика обојадисана, што се и на лицима борада види. Тиме слика изгледа убоји монотона, али ииак својом генијалном израдом има довољно еФекта, јер и овај колорит показује великог уметника. С. Тодоровић. * позориште Скендербег, драма у пет чинова, од Јована Стерије Поповића. У Нар. Позоришту 25 марта (први пут). 'Бурађ Кастриота Скендербег врло је познат и симпатичан јунак. Љегова дела, његови јуначки подвизи нису били у рукама чевека коме је дато да покреће велике догађаје историје, ни да справља судбииу народа. Од владарског порекла, али рођен умаленом једном народу, у заласку славе и живота његова, он је у наслеђе добио да истраје последње дане своје јуначке куће и своје несрећне домовине. Али то беше силан и поносан дух. Пашадук, скромна и мирна судбииа срамотила је његово јуначко име ; малеии кршевити крај, сизеренство султану, или четовање у планини, ситни су биди за његове херојске амбиције. Он се отимао, кушао, кидао ланде судбине и пошао је дрско у борбу са силнијим од себе, непријатељима, светом, судбином. С краја па крај своје несрећне домовине, с краја на крај нопришта балканског, предеташе он поносан, пеустрашим, с брђанима својим: сад нападајући ситне суседе, сад у савезу с њима, сад противу Млечића, сад против Осмаилија, сад савезник или клетвеник турски, сад највећи крвник султанов ; бранећи се од свију, нападајући све, пркосећи свему. Његова борба, његове јуначке авантуре, његово херојство усред осамљеног, напаћеног народа, у његовим последњим, нес.рећним данима, чине једну од оних омиљених, узвишених поетских слика, којима је историја улепшаиа, и којимаје народно предаае окићено. Скендербега је народна песма опевала и прославила, он је један од најомиљеиијих јуиака њених, наследиик великога Марка, чијом га је многом сдавом окитила, и, врло је занимљиво видети колико је добио у драмској одећи и симпатији Стеријиној. Већ у првим годинама учинио се Скендербег Стерији погодним градивом. Тако је постало једно од најранијих његових дела: Ж и в о т и витешка војевања славног кнеза епирског Ђорђа Кастриота Скендербега (ђачки рад; у Вудиму 1828.) Ио том Животу Скендербегову израдио је много доцније и драму. Историско градиво узео је Стерпја из Барлетија. Ж.ивот Скендербегов оцртан је у њему лепо, ако не и историски тачио. На несрећу његова историска нетачност није увек ишда у прилог Скендербегу. Јунак Скендербег истакнут је ту живо симпатичио, али са иеколико црта које не би биле толико ни мрачне (издаја и превара Скендербегова) колико су незгодне за драматисање. То, и што је Стернја задржао у главном и у драми цео ток првог деда, донео је доста трому рачвучену драмску радњу. Као драма она је врло скромно изведена; главна радња испредена је просто, драмских сцена толико колико их је самих по себи у историји, у животу, и колико их је сам силан инстикат Стеријии надахнуо; нгрочито тражених сцена за ефекат иема. Ипак, и са најскромнијим драмским амбицијама, као поетски препричаиа историја, историја у дијалогу, она са поезијом Стеријином даје увек довољно градива за литерарну анадизу. Али ми се пећемо и не можемо за овај мах задржавати на појединим местима, прелазити поједине сцене, које то одиста заслужују (или које је у осталом ио потреби увек лако наћи) нити цитирати примере њене одиста лепе дикције: већ и с тога што они код Стерије нису нарочити ни најистакнутији у Скендербегу. На овом месту истакнућемо другу једну, много оригиналнију и интересантнију црту Скендербег а. Скендербег је историска и национална драма. У њој је изнесена крвава, неравна борба маленог арбанашког народа са великом азијатском сидом, борба Хришћапа и Мусломаиа ; у њој је опеван један омиљени народни јунак, његова херојска борОа, последњи покушаји једног напаћеног народа, носледњи зраци његове славе и слободе ; она је сва прожмана топлим националним осећањем, и ствар интересантна — у тим патриотским моментима — је лепо, симпатично карактерисање Скендербегових противника — Турака. Тако у II чииу сцена „Нова Искра" излази 1. и 16. у месецу — Дена : на год. 16, п у злату. ■— Претплата и све што се тиче администрације ше Власник и уредник Р. Ј. ОдавиЛ.

с Ферманом п гајтаном (5, б, II). Малоје тугаљивијих ситуација но што их се Стерија дотакао на овом месту, а инак нема чистије и мирније изведених сцена. Паша, Турчин, грешник, отмичар, алн опет јупачан и симпатичаи. Он ја Фанатик, роб судтанов али у то.ј послушности још. узвшпеи, ведики. Сцена с гајтаном учинида се шареном, али се публика у њој преварила. Она јо пуно драмска, дирљива, јака, и публика кад се насмејала није показала много укуса, нити је дала захвалан комшшменат онима који сујена то навикли. Далеко речитији је пример за то карактер султанов, Онаквог одиста нећемо наћи нигде више у наших драматичара. Велики, прослављени освајач, стари ратник, поносан султан, јунак, прави витез; достојаи противник славнога Скендербега. Скендербег је одиста јуначка драма; у њој је све јуначко, велико, херојско. А патриотизма је у Скендербегу ипак, и више но свега, више но у једпој другој, више ноусвима данашњим. Оннема ни једне стране, ни једне декламације, ни једне Фразе; али је њиме преливена свака мисао, наглашена свака реченица, свака реч, њему је посвећен цео комад. Да, али је он у ноезиј и и у Стерији, и за то данас нису криви наши драматичари ако га имају мало — сувигас ! Глумци — као и увек. т.

Р А 3 Н О Французи о Толстоју- У часопису бгапДе Ееупе публпкована су мишљења и одговори књижевника и уметника Француских, а на питања истог уредништва, о последњем спису Толстојеву Шта је уметност ((Ји'ез<;-се дие 1'Аг1), који је ту скоро преведен на Француски. Одговори су врло немилосрдни ирема славноме старцу. Један од најтипичнијих и најумеренијих (Н. 4е Ее§пег) вели о Толстоју: »... Кад би идеје изнете у његовој књизи биле идеје великог романсијера Апе К а р е њ и н е или В о ј н е и Мира било би места да се дискутују с поштовањем. Али не. То су идеје једног старца, без сумње славног, али изгубљеног у манији за апостоловањем хуманитарним и религиозним; који је нредузео да сам обара своју славну прошлост, и да нориче своје славно дело. То одузима сав значај посдедњем његову спису, и по томе нема никакве потребе да му со начела дискутују. — Што се тиче појединости, оне показују толико незнање Француске литературе, да је немогуће слушати кога који је тако мало и тако рђаво читао. Он брка све, и није разумео ни оно мало што још зна о данашњој литератури«. — Одговор је као тто рекосмо према остадој маси врло типичан и доста умерен; други су далеко немилостивији. * Осип Лурије спрема књигу Т о л с т о ,ј к а о м и с д и д а ц и м оралиста (Т0М01 репвепг е* тогаНгЛе). Он је издавач и Толстојевих Мисли (Репзеез), које су лане преведене на Француски с рј-кописа и изашле у Паризу, цогато им је у Руснји право грађанства оспорено. (Некодико примерака што их је издавач послао у Русију цензура је вратила).

БИБЛИОГРАФИЈА К Њ И Г Е 1. Кајака уосНса. Ггуогпа вМћоуапа рпса и 8 зНка об. Аг1пга 8сћпе!(1ега 1 Јакбе 8 е (1 т а к а. 61а2ћи зк1аДао Бгаеи11и К а ј з е г. 1Ј 2а§гећи 1899. Т1вак 1 пак1аЛа ГНошске Т1вкаге. 8-на,. стр. 73. Сцепа 0,30 I 1 . 2. Лечија ТЈолница, с иисмима 1" Ј о в а н а В. II е т р о в и ћ а свршеног медицинара, од Д-ра Н и к. Ј. П е т р о в и ћ а. Веоград. Штампарија Светозара Николића, 1899. В. 8-на, стр. 63. Цеиа ? 3. Мцири, песма М. Ј. Љермонтова. Превео Н и к. С т. Љ уб и ш а. Прештампано из »Глаеа Црногорца«. Цетиње К. Ц. Државна Штампарија, 1899. 8-на, стр. 32. — Цена? 4. Најленши пар. Сличица из занатлиског живота. Наиисао М и х. С р е т е н о в и ћ. — Издањс »Струч. Обућ. Задруге«. — Веоград, Штамп. Свет. Никодића, 1899. — 1б-на, стр. 30. Цена 0,20 дин. 5. ХЈакг&писе. Еошап бтоГа Гауа М1ко1ајсу1са ТоМоја. 8 гивко§ргеуео МИап р1. МПекоу1с. — 8уегак I. — 2а§гећ, пак1а«1от кг. ауеисШзпе кцЦжаге Ег. Зирапа, 1899. ТЈаак Ап1ипа 8сћо1га и 2а^гећи. — 8-на, стр. 40. Мепа 20 вс. 6. Каталог ерпских књига за 1899. год. Издала Српска Краљ. Дворска Књижара Мите Стајића у Веограду. Штампарија код »Просвете« — С. Хоровица. 8-на, стр. 206. Бесплатно. 7. Гимназија у Гисену и средње школе у Хесеиској. Написао Милан Шевић. Веоград, Држ. Б1тамп. Краљ. Србије, 1898. •— 8-на, стр. 165. Цена 1,50 дии. Сел.аче. Црви низ дечијих поука. Написали Никола А. Ј ов а н о в и ћ, учитељ, Д р а г. Н. Лапчеви ћ, економ. — Веоград, Парна Радик. Штампарија, 1899. Цена? год. 8, четврт год. 4 дин.; ван Србије год. 10 Фор. или 20 дин. ве се Парној Радик. Штампарији, Кнежев Споменик бр. 7. Парна Радикална Штампарија кн. спом. бр. 35.