Нова искра

Б рој 9.

НОВА ИСКРА

С трана 159.

живот у Великој Школи био од другог значаја у Илијиној судбини. После осамдесетих година и познате генерадије данас најчувенијих и најистакнутијих јавних радника у нашој отаџбини, време живота и полета на Великој Школи трајаше још и за школовања Илијина. Ту је било онет младо, одушевљено коло ; омладина бујна,, радена, загрејана великим слободоумним идејама, иуна искреног натриотизма, пуна идеала и полета. У такој средини, у тој утакмици и врењу, са проширеним образовањем и критичнијим погледима, Илијин поетски темпераменат, поред своје воље и полета, добио је још један и далеко значајнији подстицај за књижевни рад, који из ђачког доба до последњих својих часова никад није прекидао. Већ у то доба, почео је Илија са својим приповеткама, које за непуне две три године од прве (хумореска Патак, у „Београдском Дневнику," 1886) видимо раеејане по свима нашим књижевним листовима. По изласку из школе (1888) књижевни рад његов поста још обилатијим и име још познатијим. Две године проведе као предавач гимназије Врањске, одакле се по смрти очевој, који ту проживе као судија с породицом скоро десет година, врати у Београд, опет за предавача (1890). Те године одштампа он у Београду пет својих раније штампаних и растурених по листовима приповедака, под насловом И. ВукиИевиК, Приаоветке I. Већ дотадањом сурадњом по књижевним листовима Вукићевић беше стекао широког гласа, а са првом збирком намењеном целокупном издању његових нриповедака, изађе он пред ширу и свестранију оцену публике. Охрабрен у њој ласкавим одзивом, Вукићевић је и дал.е радио све обилатије и брижљивије. Није било књижевног листа коме Илија не беше сарадник; „Босанска Вила", „Преодница", „Стражилово", „Јавор", „Отаџбина", „Коло", „Бранково Коло", „Дело" и др.: све се то отимаше за који прилог Вукићевићев. И критика је примала врло симпатично сваки рад Вукићевићев. То су биле познате цветне године када после Лазе Лазаревића читаво коло млађих књижевних радника беше пошло у углед на великога учитеља. Двоје од најсрећнијих и најоригиналнијих у томе колу бсху Веселиновић и Вукићевић. Данас, када су и они стекли доста, можда сувише срећних или несрећних подражавалаца, површна критика могла би се преко тих познијих утисака са копија и огрешити у своме суду .... Али у време кад они поникоше први, свежи, и сами, успех њихов беше одиста пун, одиста заслужен и велики. И. Вукићевић беше у том друштву млађи, али са својим лепим школским образовањем, својом топлином, својом нежношћу и осетљивошћу, затим неколиким крупнијим потезима, које кушаше или по инстикту беше испустио овде онде, обећаваше критиции замашније ствари; отуд она биваше каткад и оштрија према њему, у колико све више очекиваше од свог љубимца. Међутим непрекидан рад, познате досадне молбе, вапаји уредника српских књижевпих листова, рад по молби, наруџбини, често задихан, испрекидан, рад на бројеве, није давао времена за какву повину, веће обрте у раду, замашнији предмет, углађенију обраду, дубљу студију. У таквим приликама, и са увек скромном литерарном спремом српског књижевника, Вукићевић није се могао отргнути од свога дотадањег, према његовом силном поетском темпераменту, мало оригиналног, нешто више употребљеног, или како оштрија критика говораше похабаног манира сеоске слике и приповетке. И сам Илија виђаше добро шта му недостаје, и са пуно радости дочека једногодишње одсуство и помоћ државну ради усавршавања на страни. Већ две године пре тога (1892) положио беше професорски испит, а ноласком у ГПвајцарску, остављаше и дужност уредника угледног часописа „Дела", коме беше један од првих покретача, највреднијих сарадника и први уредник (1894). Проведену годину у Женеви употреби Илија на изучавање француског језика и литературе, а за цело време шиљаше и дал>е прилоге „Делу", „Босанској Вили" и осталима. Од тог

пута, угледом на најновије правце у страној нарочито француској приповетци, почиње и нови Вукићевићев рад, бајка, у којој он поче угледом на стране модерне радове те врсте, у фантастичном облику износити своје уметничке слике и народне мотиве. Али једногодишња студија и његова дотадања скромна обрада у већ свикпутом маниру, не беху довољне за какав нови замашнији рад, нити изабрана врста беше најсрећнија ни довољна да самим даром Вукићевићевим учини већи обрт у његову раду. Затим се он беше вратио иа своју стару, и за његову увек нежну природу заморну професорску службу, и никад не има])аше сувишног времена, ни за рад, ни за одмор. Међутим његови књижевни прилози листовима беху још обилати. Те године, по доласку у Београд (1895) беше се и оженио, и изгледаше да ће у новој породичној радости стећи и новог поткрепљења у своме раду. Али већ од тада поче полако и непрестано опадати здрављем, и несрећна неврастенија, чији га знаци узнемираваху већ из ранијих дана, разораваше мало но мало и без помоћи оно ведро и отворено чело, док му иза последњих двеју годипа,. дуге патње, несрећна умна болест, 5 марта ове године, не доиесе и саму смрт. Прегдед (за овај мах прибележених) радова: 1886: Патак (хумореска) штамиана у »Веоградском Дневнику«. — 1887 : Комшије, Све сам знаш (»Стражидово«); Влатна жица (»Вич«, година?). 1888: Јемац, Прво унуче, Свој грех, 1Јод багремом (»Стражилово«). — 1б89: Најбољи лов (»Јавор»); Је ли жив ?, Над гротлом (» Кзао «) ; Кад није суђено (»Восанска Вила«), — 1890; На месечини (»Восанска Вила«); .V новој кући (»Отаџбииа«); Приноветке I (Сие сам знаш, Под багремом, Је ли жив ? Два растанка, Подсвојче. — Последње две из »Отаџбине« за год. ?). — 1891 : Неколико елика из живота једног јунака (»Преодница«); Грани чари (»Одјек«). — 1892: Мала погрешка, На стражи (»Отаџбина«). — Искушен.е, Стика (»Јавор«); Мишко убојица (»Стражилово«). — 1894 : Страшан сан (»Восанска Вила«); Горак хлеб, Рождество твоје (»Дело»); Срећа и људи — шала у једиом чипу (»Стражилово«); Шкрбо и Фејзула (календар »Требевић«, година?). — 1895 : Лековит штап, Ђоса у рају (»В. Вила«); ГТрнча о Сими Ступици и селу Врачима (»Дело") ; Мала вила (»Војислављсва споменица«); Проклета лепота (»Бранково Коол«) све бајке. 1896 : Како је Настас налбантин тражио и нашао срећу — бајка (»Враство«); Љута рана (»В. Вила«); Ђаво и девојка — бајка (»Вранково Коло«); Један борац (»Дело«) ; Цар Горан — бајка (»Зора«). — 1897: Срце — бајка (»Детопис Мат. Сри.«) Од нештампаних дела остало: једна комедија у 3 чина, једна шала у 1 чину, *) Фрагмепти једног романа и нацрт једно слике. т.

Љубљапа, 22 марта 1899. Књиге Матице Словенске напокон угледаше света. Већ је некако ушло у обичај, да књиге овога заводајтако радо очекиванс, сваке године задоцне. Крива је тому маиија Словенаца, да извесним личностима поверавају толиких и тако различитих носдова, да их ови ни уз најбољу вољу не могу савесно свршавати. Књиге су ове: 1). Летопис с л о в е и с к е м а т и ц е за лето 1898. Уредио Антон Вартел. 8-на. 350. страна. Објављени су у њем ови саставци : П в а н В р х о в е ц. Мештански шпитал (Донески к културни згодовини љубљанскега места). — Др. Ф р. Видиц: Некај о размерју словенских 'Грубарјевих списов и протестантскнм хрватским књигам. Ппсац изнаша овде на видело неке чињенице које сведоче да су хрватски протестански писци шеснаестога века своје књиге приређивали ио дотичним књигама словеначких протестантских снисатеља, а да су слабо преводили свето писмо с матице. — Пван Ст е к л аса: Иван Турјашки (Аиегерег^) крајишви заповедник. — Иван Ч е риик: Душевиа изобразба чловештва и женско внрашање. (Несрећни писац погинуо је од властите руке). Пван В р х о в е ц : Велики шенклавсикп збор у Љубљани — чигав је ? — Р. II е р у ш е к: Словспска библиографија. — Е. Лах: Летопио Матице словепске. Матица броји укупно 3099 чланова. 219 више него ли ланске годиие (265 утемељача који платишо једном за свагда 50 ®ор. а 2810 редовних уз годишњи иринос од 2 ф .). — Имовина је 34.000 ф . 83 нов., дакле 299 ф . 92 нов. више него ли прошле године. 2). Ант. Кнезова књпжница. 3 б и р к а з а б а в н и х и п о у чн и х с п и с о в. V. књига. м. 8-иа 209 ст. У ово.ј су књизи наштампане слике и повести Ф р. К. М е ш к а, нссме Аптона Медведа и две цртице из књижевне повеснице из пера председпика Ф р. Л. е в ц а.

*) Лена Вула, играна први иут у Народном Позоришту 3 априла ов. г.