Нова искра

С трана 165.

У ЖУИНОМЕ ПРИМОРЈУ НОВЕЛА ХЕНРИК СЈКНКЈЕВИЧ

(каставлк.) јЦгости, које је позвала госпођа Елзенова, скупише со у седам часова у вече у Но(е1 с!е Раггв. Дадогае им засебан салон, са једним салончићем, у комо ће по обеду пити каву. Госпођа је, истина, звала на „обед без церемоније" , али мушкарци , знајући шта то значи, дођоше у фраковима, са белим машнама, а опа сама пак појави се у ружичастој, изрезаној хаљипи, с једним великим набором остраг, од врха до дна. Изгледала ј е свежа и млада. Лица је била ситног, мале главе, а тиме је поглавито и занела Свирскога кад се с н.ом упознао. Округла јој плећа била су, на местима где су се помал.ала из хаљине, бела и прозрачна као бисер, а међутим су јој руке, од рамена до лаката, бшге ружичасте и као подбуле. Али то је само увећавало утисак њихове наготе. У опште је од н.е била веселост, добро расположеље и онај неодређени блесак, који се налази код жена кад осећају да су срећне. Од званица, сем Свирскога и де-Синтена, дошао је стари саветник Клацки са синовцем Зигмунтом, младим племићем, не баш ветптим али одважним, који је био и сувише изразно упиљио очи у госпођу Елзенову, и који није то умео да сакрије ; дал.е кнез Валерије Пожецки, човек својих четрдесет година, ћелав, широка лица и ћошкасте лубање, као у Астека ; богати и пакосни господин Вјадровски, ималац рудника нафте у Галицији, а у исти мах љубитељ уметности и уметник дилетант, — и најзад Кресович, студент и привремени учител. Ромула и Рема, кога је госпо|а Елзенова позвала, јер је Свирски волео љегово фанатично лице. Младој је госпођи ишло увек, а тим пре сад, о то, да има свој, као што сама говораше, „интелектуални" салон. Па ипак не могаше у почетку одвратити разговор од месних сплетака и догађаја у коцкарници, коју Вјадровски назва „словенштином", доказујући да се тамо вигае чују словенски језици но сви остали. Вјадровски је у опште проводио време у Монте Карлу, исмевајући своје земљаке и осталу н.ихову млађу браћу. Био му је то кољиц на тсоме је галопирао без одмора. Одмах датсле поче причати како је пре неколико даиа у „Сегс1е с1е 1а МесМегтап^е"

У мају. Сликао В. Менцлер

у шест сати остало само седморо, и сви словенског норекла, — Такви се већ рађамо — рече обрћући се домаћици. — Свуда, в1'Гте, госпођо, људи броје : девет, десет, једанаест, дванаест, и т. д. али Ке сваки прави словенин и нехотице рећи : девет, десет, пуб, дама, краљ .... Јес' Бога ми ! ., . На Корнишу долази језгро нашега другатва, а овде им цеде срж. На то кнез Валерије, онај са, ћошкастом лубаљом, изјави тоном човека који открива незпане истинс, да је свака страст, кад прелази границе, убитачна, али да у „Сегс1е Де 1а Ме(Шеггапее" долазе многе одличне особе, с којима је вредно и корисно упознати се. Свуда се може служити отаџбини. Ето он је тамо, пре три дана, наишао на Енглеза, п р и ј а т е љ а Чамберленова, који га јс испитивао о нашем стању, и он му је на посетници описао економско и политичко стање, поЛожај у опште, а нарочито друштвене аспирације. Та ће посетница сигурно доћи до руку, ако не Чамберленових, који није овде, а оно Сализберијевих, гато ће бити јога боље. А сигурно ће се наћи са Сализберијем и на забави, коју ће дати француски адмирал •—и на којој ће цео Формидабл бити освет.твен а §1огпо електриком. Кресович, који је био не само јектичав , него и човек из другог табора, и који је мрзио овај сталеж у коме је као учитељ Ромула и Рема морао да се креће, кад чу за посетницу поче врчати иронично и у исти мах пакосно као хијена, али госпођа Елзенова, да би одвратила од њега пажњу, рече : — Овде опет људи причају чуда. Ја сам чула да ће цео пут од Нице па чак до Марсеља бити осветљен електриком. — Такав је план спремао инжињер Диклб рече Свирски — али је умро пре неколико месеци. То је б и о тако занесен електротехничар, даје, чини ми се, тестаментом наредио да му гроб буде осветљен електриком. — Онда — рече Вјадровски — треба да му на гробу буде натпис: „Вечни мир подај му, Господе, а електричпа светлост нека му светли на веки веков, амин !" Али га стари саветник Клацки нападе, гато се шали с озбиљним стварима које нису за шалу ; затим поче нападати целу Ривијеру. Све је то ништарија, почев од људи па до ствари. Свуда, бајаги, „грофови, маркизи и виконти," а овамо сс морага добро чувати да ти тсо не придигне махраму. 1Пто се тиче угодности — исто ти је. У његову канцеларију у Вјепгаовискама стало би пет оваких ћумеза, какве су му дали у хотелу. Послали га лекари у Ницу на свеж ваздух, а РготепаДе <1ез Ап§-1а18 смрди као