Нова искра

Страна 194.

НОВА ИСЕРА

Број 11.

матер која је по некад тако гонила свога синчића, да је овај морао бежати, да би се спасао матере, својој баби Марији Алексијевној Ханибал, која би га крила у своју велику корпу за рад где би се осећао потпуно сигуран. . Та његова старамајка а за тим и дојиља му Арина Родионовна беху му први васпитачи. Од јачег утицаја беше Арина — тип оданог, •старинског слуге, која је знала читав низ народних кажа и прича. У његовој седмој години настуии читав преврат: дечку сејепик одреши, ностаде живљи и окретнији. Бабу и дојиљу заменише учитељи. Учио је франдуски, немачки, енглески језик и аритметику (која му није никако ишла од руке). Највећи је уснех показивао у Француском језику, јер је доцније владао њим као и својим матерњим. Од девете му године разви се страст за читање. Почео је Плутархом и Омиром а прочитао је мал' не целу очеву библиотеку. Отац његов нарочито је волео Молијера и често је његове ствари на глас читао за поуку деци својој. Па и мали Александар толико се одушеви, да је већ у 12 години написао комедијицу »I,' Езсато1едг«, па ју је и пграо пред својом сестрицом која га »извижда«. Није се наљутио на сестру, већ само написа свој ирви епиграм : В18-то1, роигцио1 1' Езеато1еиг Ез^-И 8Ш'1е раг 1е раЛегге ? Не1ав, с'ез1 ^ие 1е раиуге аи!еиг 11' езсато^а Де МоНеге. Кад је наступило време уласку у лицеј буде нримљен, но вротекцији, у тек тада основани Царскоселски Лицеј. Пушкннов живот у школи није био баш сјајан, јер поред веома бистре памети неиађаше ни марљивости ни вредноће какве би требало желети. У основима његова характера, за време живота у лицеју, нарочито се показиваше његова поверљива душа и заљубљиво срце, а са друге стране његово расположење за подсмевање и немилосрдно гањање њему несимпатичних личности, које је но каткада доводио до очајања. Другови су га називали Французом због његова одличног знања француског језика; али се ипак у том епитету сакриваше другарско нерасположење према живом и заједљивом другару. Прва Пушкипова несма на руском језику, написана у лицеју, <5ила је »II о с л а н и ц а с е с т р и«, а прва штампаиа »Д р у г у с т их о т в о р ц у« (у »Веснику Јевропе» за 1814. год.) Још је био у лицеју када се о њему и његовој лири говорило н у ширим круговима. У школи га носећиваху Жуковски и Баћушков ; проФесори гледаху у њему будућу знаменитост, а другови неваху у хоровима његове складане песме. Пушкин је у лицеју нанисао 120 иесама и започео свој снев »Р у с л а н и Људмила«. Када је 1817. год. изишао из лицеја отишао је у село својој матери, да се од ње брзо врати у Петроград и заплива у шумни великоварошки живот. И ако живећи неуредно, ипак је и даље писао »Руслана и Људмилу« и читао га на литерарним састаицима код Жуковског. Када је овоме прочитао и носледњу песшу сво.је прве поеме, ноклопи му Жуковски свој нортрет са иатнисом : »Ученииу нобедиоцу од побеђеног учитеља на свечани даи д о в р ш е њ а »Р у с л а н а и Љ у д м и л е« .... 1820. година судбоносна је у Пушкинову животу. Између његових нознаника и пријатеља било их је неколико љуто нерасноложених црема стању које тада владаше у Русији. И ако се пије у свему слагао с њима, ипак се веома одушевљавао слободоумним идејама, на је те своје осећаје псказивао не само у разговорима него и у песмама. Једпом га позове губернатор и нареди пред њим чиновнику нолицијском да отиде у песников стан и да му га претресе. — То је излишно ! рече му песник. Тамо нећете наћи што тражите. Воље је наредити да ми се да неро и хартија, па ћу вам ја сам све написати. Дадоше му гато је тражио и ои по сећању написа своје »опасне песме«. Губернатору се то тако допаде да узвикну: Аћ, с'е81; сћеуа1еге.чцие! и стеже му руку. Многобројна заузимања најнознатлјих људи тога доба у Русији сачуваше га од Сибира, који му би замењен нрогонством у Екатеринослав. Ту се нађе са Рајевскима, својим познаницима из Петрограда, и загледа се у једну Рајевскову кћер којегаје дружба одушевљавала и усрећавала. Управник колонија у јужној Русији, генерал Инзов, ком је Нушкин био упућен као чиновник, понашао се према њему веома

нажљиво и љубазно. Када је Пушкин из Екатеринослава прешао у Кишињев становао је у кући Инзова уживајући потпуну слободу у времену и раду, те је тога ради највише нроводио у веселим друштвима, пијанкама и разним авантурама. Имао је неколико дуела, а због једнога је био премештен у Исмаил. Путујући у ово ново место, сретне уз пут цигане чергаре, на им се нридружи и нроживе заједно с њима неко време. Ма да је Пушкин овако живео, ипак се није био одрекао свог књижевног рада. У Кишињеву је нанисао доцније веома популарну баладу »Црни в е о« (на српски превео Змај), а осим ње преко 40 разних несама, не рачунајући његов велики производ »Бахчисар а ј с к и ф о Н т а н« ни почетак стихованог романа »Ј е в ђ е н и ј е Оњегин«. Не осећајући никаквог задовољства у Кишињеву једва се измолио да га преместе у Одесу, где се такође не осећаше како је желео, јер његов уиравник Воронцов не хтеде да гледа у њему уметника, песника, већ оштро тражаше тачно вршење бирократске дужности. Због тога се веома заоштрише односн између њега и Воронцова, који најзад изради Пушкиново ирогонство у место му рођења — село Михаиловско, где ће живети под надзором тамошње власти. У селу Михаиловском живео је Пушкин скоро две године. Ту је највише и најрадије проводио са својом сада већ остарелом дојиљом Арином Родионовном. Ту је обично изјутра писао стихове, за тим је читао и дописивао се са својим иријатељима; вече је проводио у разговору са дојиљом или у иородици В олф - Осиповић који су живели у селу Трогирском удаљеном од његова села за неке 2 врсте. У Михаиловском довршио је свој сиев »Цигани«, допевао »Оњегина« до краја седме главе, наиисао трагедију »В о р и с Г од у н о в«, за два јутра написао малу ноему »Г р о ф Н у љ и н « а осим свега овог велики број лирских иесама између којих су и неке од најлепших (»3 и м с к о ј у т р о«, »3 и м с к и и у т« и »II р о р о к«), Ту, у том маленом селу, осетио је Пушкин и сам развој својих душевних сила и вслику творачку моћ. Радећи тада трагедију »Б о р и с Годунов« Пушкин је веома марљиво изучавао руску прошлост а са њом иисторију руског језика. Од овог времона и добија његова појезија све више и више национални карактер. Поред »Годунова« Пушкин је веома марљиво изучавао историју Петра Великог, скуиљао је иародне песме, а из уста своје дојиље забеложио је многу к .жу и гатку. Пушкин је остао у Михаиловском до септембра 1826. год., када је ио допуштењу цара Никодаја Павловића добио допуштење да сме напустити своје село. Цар га је био иозвао у аудијенцију, те Пушкин крене из Михаиловског нраво у Петроград где изађе пред цара који захтеваше да му Пушкин лично нодноси с.воје несме т. ј. да му лично цар буде цензор. Оставши тамо у Петрограду, Пушкин је често одлазио и до Москве где се загледа у Наталију Николајевну Гончарова. Не свршивши прошевину као што је очекивао отиде Пушкин са генералом Иаскевићем на Кавказ, где се у бојевима веома одликовао. Вративши се са Кавказа дочеканјебио пајодушевљеније, атом је нриликом и Наталијина мати била према њему боље расноложена те му 21. априла да руку своје кћерн са којом се Пушкии венча у Москви на Спасов-дан 1831. године. То је годиие написао и »Капетанову кћер« и спремао материјал за »Пугачевљеву буну«. У брзо за тим нађе се у лошим материјалним приликама, теје долазио и до очајања; а да би чаша жучи бида иренуна, ноче свет да иснреда, како му је жена певерна и како је у интимнијим односима са неким Дантесом, сином холандског посланика. После многих аионимних писама, која је добијао, Пушкип пошаље Дантесу нозив за двобо.ј ; али се овај оправда, рекавшн, да долази у кућу ради сестре Пушкинове жене, којом се у брзо и ожени ; али се одмоси, инак, не иоиравише. Одбивши Дантесову свадбену носету и вративши му једном нисмо, прилике се све више и више заплетаху; док најзад Пушкии, због једне нове сплетке, не науми да ствар прекине. Написавши Дантесову оцу писмо пуно увреда, очекивао је секунданте,који и дођоше. — На двобоју Дантес смртно рани Пушкина. Два дана доцније- (29. јануара 1837. год.) нсиустио је своју душу највећи руски песник.... Пушкин је до краја приближио појезију к животу — те у томе и јесте једна од његових најважнијих заслуга за руску литературу. Песми је пристуино све човечанство, али се од ње тражи да буде и народна. Пушкин је н а р о д н и н р а в а ц издигао на највећу висину,