Нова искра

С трана 184.

НОВА ИСКРА

Б рој 11.

н. пр. у Енглеској, Француској или Италији, не само не одриче средине из које је поникло, него просто гледа с презрењем на ове ницино-космополитске биљке без корена. Вјадровски је имао право кад је говорио да су РоМула и Рема васпитали као Трговачке агенте или као вратаре у великим хотелима. Свима је било познато да је отац госпође Елзенове имао племићску титулу, али јој Деда био економ, и Свирскоме, код кога је осећај комизма био веома развијен, изгледало је врло комично што је унуци једног економа не само не знају добро пољски, него већ не изговарају ни слово р, као прави Парижани. Тако исто су га вређали и као уметника. Дечаци су били лепи, шта више врло лепи — али је Свирски инак осећао својим тананим уметничким осећањем да код ови двеју, веома сличних и сићушних глава, лепота није била нешто наследно с колена на колено, него нешто изузетно, као неки физиолошки случај, који је поникао из н.ихова близанства. Узалуд је сам себи говорио да је и аихова мати лепа, увек је превлађивало осећање да Да то ни мајка ни деца немају права — и да су они, што се тиче и имања и лепоте, скоројевићи. Тек дуже друж,ење с н>има ослабило је то осећање. Госпођа Елзенова, још од почетка познанства, почела га је одликовати и мамити. Вредео је више од осталих познаника, носио је добро име, имао је знатно имање и велики глас. Истина није био млад, али и она је имала тридесет и пет година, а уз то његов херкулски стас могао је заменити младост. Особито, поћи за њ, значило је за жену о којој се говорило с омаловажавањем, повратити поштовање и положај у друштву. Могла му је донекле замерати за неке склоности и несталну природу, али је нри свем том био добар и — као сваки уметник — мало наиван у души ; па је госпођа Елзенова рачунала да ће га умети привезати уза се. У осталом није се поводила само за. рачуном: поступно, у колико је привлачила она њега, привлачио је и он њу. На послетку почела је себи говорити да га воли, па је најзад у то и поверовала. А са њим се десило оно, што се дешава са многима, па и сасвим интелигентним људима. Разум му се ућутао у тренутку кад су се одазвали осећаји ; па и негпто горе, јер се ставио у њихову службу и, место да их побеђује, морао им је набављати доказе. Тако онај Свирски, који је све знао и схватао, почео је све правдати, окретати у корист осећаја, мирити и оправдавати. „Истина је, говорио је себи: да ни њена природа, нити досадашн.е владање не дају гаранције, али ко ће ми доказати да није измучена тим животом, и да од свег срца не чезне за другим ? У њену понашању на сваки начин има много каћиперства, али ко ће опст јамчити да није каћиперка за то, што је мене заволела искрено ! Детињарија је мислити да човек, па ма пун махна и рђавих склоности, нема никаквих добрих особина. Ох ! ала је то метавина —људска, душа ! — И само треба згодних прилика да се добре особине могу развпти, а зле угинути. И она је прешла прву младост. Страшна би глупост била претцостављати да никаки глас у њој не вапије за тихим и часним животом, за миром и спокојством. И баш због тога ће така жена више но друга која, ценити учтива човека, који јој све то осигурава." —-■ Ова последња примедба изгледала мује особито згодна и дубока. Пре тога мујездрави разум говорио да госпођа Елзенова хоће да га ухвати, а он му је сада одговарао : „па има и право, јер о свакој, ца.и најидеалнијој жени која жели да се уда заљубљенога човека, може се рећи да хоће да га ухвати!" Тако исто га је, што се будућности тиче, умиривала нада на децу. Мислио је да ће онда имати шта да воли, а онда мора прекинути са светским, празним животом, јер неће имати за то времена — а пре но што деца одрасту, младост ће јој сасвим проћи и онда ће је дом мамити више него свет. Најзад је говорио себи: „Некако ће то већ бити! Живот се мора некако удесити — а пре но што наиђе старост, поживећу неколико година са лепом

и примамљивом женом, поред које ће ми сваки дан бити светац." И ово „неколико година" било је за њега главни мамац. — Било је до душе нечега увредљивога за госпођу Елзенову у томе, што се он није бојао ничега необичног само с тога што ће јој младост, а с њом и могућност за то, за кратко мипути. Али он чак ни пред самим собом није признавао да је баш та мисао темељ његове одлучности и варао се даље, као што увек чине л>уди код којих је разум постао слуга осећајима. Сада пак, после сипоћних догађаја, пробуди се с огромним немиром и негодовањем. Н .е могаше да се опре размишљању о двема стварима: прво, да би онога, који би му пре месец дана рекао да ће запросити госпођу Елзенову, сматрао за глупака; а друго да је драж њихових односа, која је лежала у неизвесности, у узајамном одгонетању погледа и мисли, у недовршеним речима, у одгођеним*исновестима и у узајамној примамљивости, била већа него ова која је потекла из садашње промене. Милије му је било спремати се, него постати заручником — а сад је опет мислио, ако му за толико мање буде мило кад постане од заручника мужем, онда нека ђаво носи тагсу судбину. По каткад осећање да је већ везан, да пред н,им нема изласка, и да у своју ла1)у живота мора, хтео не хтео, узети госпођу Елзенову заједно са Ромулом и Ремом, постајало му је врло несносно. Тада је, не хотећи као лојалан човек да куне госпођу Елзенову, клео Ромула и Рема, њихове „задевице" — њихове лтичије, тесне главе и птичије лубање. „Имао сам својих брига, али сам бар био слободан као птица и могао целу душу стављати у слике, — говорио је себи — а сад ђаво га знао како ће бити!" И ту му сликарске бриге, што их је у то време имао, сасвим покварише расположење, ма да су му окренули мисли другим правцем. Госпођа Елзенова, и све што се тиче женидбе, поче заузимати споредно место, а главно му заузе слика „Сан и смрт", на којој је радио од неколико месеци и којој је придавао огромну вредност, јер је имала да буде протест против, у огипте примљеног, појма смрти. Често се пута, у разговору за познатим му сликарима, Свирски љутио на хришћанство, које је у живот и уметност унело као слику смрти — скелет. Свирскоме је изгледало да је то пајвећа неправда. Грци су замишљали Танатоса као крилата генија, и то је било оправдано. Шта може бити гадније и страшније од скелета ? Ако ико, хришћани који у смрти виде врата кроз која се улази у нов живот, није требало да је сликају тако. По његову мишљењу тај је појам иостао из суморнога духа германскога, онога што је створио готски стил— чаробан и величанствен, али тако суморан, као да је црква прелаз, не у небески сјај него у подземне пропасти, у којима нема наде. Увек се чудио што ренесанс није реформисао символ смрти. Најзад, кад она не би била вечито ћутање, кад би се хтела жалити, могла би рећи г „Зашто ме људи износе у виду скелета, кад је баш скелет оно, гато ја нећу и што остављам" ! И доиста, на његовој слици геније сна додавао је, тихо и нежно, девојачко тело генију смрти који је, сажињући се над њим, у исти мах полако гасио пламичак свеће која му је горела више главе. Свирски, сликајући, говорио је себи : „ала је ово страшно мирно" ! и хтео је да овај мир прелази на гледаоца од потеза, од .лица, од израза, од колорита. Мислио је, ако успе да изведе такав утисак и ако се слика буде сама собом тумачила, постаће необично и ново дело. Било му је стало и до нечега другога. Идући за временом пристајао је и он да слцкарство треба да избегава литерарне идеје, али је схватао да је огромна разлика изме1)у литерарних идеја и онако несмисленог изношења спољашњега света, као што га износи фотографски клише. Црте, боја, сенка — и више ништа! И сети се да му је, колитсо је год пута видео радове н. пр. Енглеза, увек падао у очи велики дух тих уметника. Из њихових слика видело се да су прави уметници, да су интелектуално веома развијени, психички