Нова искра

СтранаД12.

НОВА ИСКРА

Број 12.

рисна оперета тражи и мцо.го више труда и нопчаних издатака паиме костима", декорација, иартитуре, иревода, хонорар?, певачи.ма и др.; него ли када би се организовао сталап добар оркестар за извођење класичне музике и набавида потребна музичка дела. За сада ми бисмо желели, да се идуће сезоне продужи с концертима одмах од ночетка, како бисмо ималп нрилике да неколико слнчних концерата чујемо и како би се доцније као сталан обичај завело, да можда свакога месеца но један концерат у позоршпту имамо. * У овом копцерту садржина програма била је подељена у два дела. Из нрвог дела вредно је да поменемо : Увортпру Косопо од Г. Д. Јенка прерађену за велики оркестар, која спада у ред најбољих његових радова. Тешка, величанствена мелодија одмах у почетку увортире, црпена из народних мотива у вези са нуном и одабраном хармонијом, најлепши је део увертире. Обичнији је други део у живом темиу који у опште нревлађује и треба да карактерише ову х ер о ј и к у. Друга тачка била је : В е л и к а Фантазија из оперо II р одане невесте. Из Сметанине лирично-комнчне опере укусно је одабрао Коваржовиц поједине сцеие, у којима има пуно оригиналних карактеристичних, чисто славенских мотива и саставио пх нреглсдпо у слободпој оорми Фаптазије. Г. Раја Павловић певаојеиз Вердијеве онере Аиде Радамову романцу из првог чипа пераслоложено и са мало осотннм иапрезањем ; вештпје и нриродније извео је Маринковићево: Збогом. Певање г-ђе Тодосићке примљено је хладније но обично због ненодесиог избора пијеса. Серената од Враге прошла је без еФекта, а Пејаковићево П о т н у р и с р п с к и х н а п е в а, које је местимице Фантастично дотерано непотребном колоратуром, ппје могло одушевити публику. Позпата пасторална композиција Д. Чижека И з српских ш у м а и л у г а н виолин-соло Г. Ружичке, члана оркестра, А е г е нд а од Вјењавског, завршиле су први део концерта. Други део испупила је Бетовенова Пасторална симф о н и ј а о р : 68. Од Ветовенових девет симФОнија понајвшпе позната је шеста насторалпа компонована 1808. године. Оваје симФонија због јасноће, свежине стила и мелодије и поетичпог нрограма, који је уиео Ветовен а према њему п поделу учннио, приступачна и широј публици. Ветовеп, који је као апсолутан музичар био противаи да тумачи своја дела речима (текстом, програмом), сматрајући такав рад немузикалним, у овој прнлици изузетно одсту шо је од свог принципа, но с примедбом коју нам његов биогра® Нотебом саопштава: С в а к о м у з и к а л н о подражаваае (с л и к а њ с) у и н с т р ум е н т а л н о ј к о м н о з и ц и ј и, а к о с е њ и м е п р е т е р а — губи. У п р а в о т р е б а о с т а в и т и слушаоцу д а с а м н р о н а ђ е ситуације. II б е з описивања п о з и а ћ е с в а к.и у ц о л ип и, д а ј е п о т р е б н о в и ш е о с е ћ а њ а, него с л и к а њ е .... Позиато је, да је Ветовен исто као и Шуберт и Хајдн прибрао за ирераду згодпе мотиве мелодија страних народа (Словака, Мађара, Руса) и доциије уносио у своја дела. Тако на пр. у поједииим гудачким квартетима посвећеним Разумовском има рускнх, а у пасторалној симфоиији унотребио јо Бетовеи мотиве словачке несме одмах у ночетку првог става за главпу тему н из ње мотивичном израдом извео је цео први део. Нас је могла занимати нарочито та тема и њена израда, јер је та иста тема неким интересантним случајем у неосотној модиФикацији употребљепа иуједиој српској игри. Појачаним оркестром унрављао је нозоригаин капелпик г. Покорни. У вертнру К о с о в о и ФантазијуизПродане н е в е с т е пзвео је оркестар нрецизно ; у Симфоиији били су у нрвом другом и четвртом ставу добрп ; једино трећи део, који одговара и у ритму и ио саставу у симфонији једном 8сћегг-у, требало је свирати живље, маркантније, а последњи део јасније и са впше одушевљења. * * * Г. Станислав В и н и ч к и, државни питомац у Кр. Вавар. Академији музике у Миихену свршавајући овог семестра својс студије ностигао је својим марљивим и озбиљиим радом ванредан уснех. Г. Бинички, иоред осталих облигатних предмета, одао се у главном изучавању композиције н соло-певању.

У прошлим семестрима ириказао је главне тенор-соло нартије из Меиделсонова Псалма 42., Дирановог Ма§пН1са*-а и Ласенових В и б л и ј с к и х с л и к а у коицертима академијс једнодуганим нризнањем стручне минхенске критике и проФесера академије. А како је обичај да нри крају четврте године сваки кандидат прикажо у јавном концерту (испитном) и какву своју комнозицију, то је г. Випичкп, ђак нроФ. Рајнбергера, нриказао 27. маја у Одеон-сали своју комнозицију за мешовити хор ЛУаЈ&ПеД по тексту од УлаНда. Он јо постигао пун успех као диригент и као композитор. Критике, које су оштампапе у Ваварским н о в и н а м а, М и н хенс к и м н а ј и о в и ј и м в е с т и м а, М а л о м баварском ж у р н а л у и II о в и м с л о б о д н и м народним новииам а, једногласно призиају г. Биничком првенство између осталих абитуријената у комиозицији, истичући нарочито у њсгову хору свежину, поетично осећање, тачно схваћање текста, Фину хармонизацију и коректно вођење гласова. — вл Р а з н о Змајеви »Ђулићи Увеоци«. У спомен иародне свечаности и прославо Злајеве, одлучио је одбор за прославу, а по овлашћењу самога слављеника, да штампа његове »Ђулиће« и »Ђулиће Увеоке« у засебној књизи, са сликом песниковом и сликом покојне Љ у б е 3 м а ј е в е — Р у ж е. Од какве су књижевне вредности ове дивне песме, укојима се најбоље огледа живот и велика душа песникова, познато је сваком Србину, који јо читајући »Ђулиће« са несииком весело клицао, осећајима среће и милиие, а читајући »Увеоке«, скрушон стајао пред дубоком тугом несииковом. — Песме су ове сјајни бисер, којим би се ма која светска књижовност поносити могла. Ово издање »Ђ у л и ћ а« и »Ђ у л п ћ а У в е л а к а« заинторесовлће нага читалачки свет у толико више, што ће бити донуњено са четврт стотине нослма, које пису биле у дојакошњим издањима, нити су ииаче где штампаие ; а биће врло укусно и у погледу штампе, и у погледу хартије ; једном речи : достојно песника, досто.јио свечаности, достојно народа, коме јо и намоњено. Претплатиа .је цена 3.50 дин. Претнлату па ово најиовије издање радо ће примати н урсдииштво »Нове Искре«. * Нов лист. У Печу је изишао 1. број новога листа Глас, који ће бити израз уједињене српске, хрватске и словеначке омладине. Чланци су : од ШеФла : Ј е д р и н а с о ц и ј а л и з м а ; од Св. Прибићевића: Хрватскаи срнска оиозиција према нашим народним а с и и р а ц и ј а м а ; од М. КригатоФа : Г оснодарс к а к р и з а и земљорадничке з а д р у г е ; од Ж. Вертића : Б и љ еш к е с а с е л а ; од 'Г. Г. Масарика : Љубав нрема ближњему и р а д. Осим овога ту су и рубрике К њ и ж е в н о с т и Белешке. »Глас« је најмлађн брат већ угашене »Хрватско мисли« и »Новог доба«. Власници су Ст. Радић и Св. Прибићевић. Претнлатна је цена за но године 1.50 "форипта (за 5 свезака). Наруџбине, писма и рекламације треба слати Милану Шрабецу, Загреб, Творничка улица 2 а. * Још један српски научни рад у немачкој књишевности. Нага држ.аиии геолог, проФ. Др. Димитрије Аитула штампао је у дваиаестом свеску бечког научнога весника »МШћеПипјгеп (1сз Ра1аоп1о1о^18ећеп 1п8Шч1;е8 (1ег ШиуегзНЈН \УЈеп«, који излази под уреднпш вом проф. Др. В. Вагена, своју исцрпну студију о кредипим Фосилима на Кавказу. Та је студија сада огатампана засебно, у издању бечке дворске књпжаре, В. Браумилера, и има натпис: Ићег <Не КгеИеГоввШеп 4ез Каикаанз шН е1иет а11§етешеп ТЈећеЉНск ићег <Не Еп1ду1ск1ипе (1сг 8е(11тсп1агћ1Мш1Ј>'еп (1ез Каикавиз. — Дело је штампано на 4°, а нма 159 стр. и 13 табела. . ^ • чБИБЛИОГРАФИЈА ВЊИГЕ 1. Н а ш е о с н о в н е ш к о л е, од Б. Т. Недића. Оштампано из »Трговпнског Гласника«. Београд, штампарија Д. Димитријевића, 1899. — 8-на, стр. 29. Цена ? 2. Загоркиња и л и ж и в о т н а ш у ш у м и и б е з ш у м а. Са сликом српског сељака и српске сељанке, написао Ј. М и о д р аг о в и ћ. — Треће поиуњено и пренрављено издање. У Веограду, штампапо у краљ. срп. државној штампарији, 1899. Цена 1 дин. 3. И з ж и в о т а н а р о д ни х ш к о л а у к р а г у ј е в а ч к о м округу. Извештај за гаколску 1898.—99. годину. Сиремио школски надзорник Љ у б. М. Протић. Крагујевац. Штампарија Ст. X. Поновића, — 8-на, стр. 92. Цена ?

»НОВА ИСКРА« излази 1. и 16. у мисецг . — Цвнд: ил год. 1(5, но год. 8, четвгт год. 4 дин.; вли Србије год. 10 фор . или 20 дин. у злату. — Претнлата и све што се тиче администраци.ји шаљк се Парној Радик. Штамнарији, Кнежев Сноменик бр . 7.

Влдсник и уредник Р. Ј. ОдавиК.

Парна Радикална Штамиарија Кн. Спом.

бр.

35.