Нова искра

Стгана 228

Н 0 В А И С К Р А

Врој 13 и 14

XVIII п. (хрвање Одисејево и Пенеаопин силазак међу просиоце, осим ст. 281—3, 291—301, 303, које је он ислевао); напротив последњи део у ком се прнча како се Еуримах бацно на Одиссја столичицом његова је својииа. Позајмица је и епизода о нрању ногу п. XIX. На посдетку убијство просилаца у XX—XXII израдио ,је овај песник према два извора, две песме како изгледа. По једном, стрељање из Одисејева лука било је на Аподонов празник, код Аполонова храма и Пенелопа је као награду победиоцу давада руку; но другом борба се с иросиоцима десила у Одисејевој кући н стрељања кроз секире није бидо. У нашој Одисеји ове две верзије нису најбоље сдепљене и из прве стрче сад XIX 307, XX 149 и даље, XXI 258 и даље, а особито XX 276 и даље (гласници носе хекатомбу кроз варош и народ се скуиља код Аподонова храма за свечаност). Оваку су дакде Одисеју Грци сдушади све, као што смо рекди, отиридике до средине 7. в. пре Хр.. Онда је пак опсежном ирерадом „Старнја Редакција добида данашњи обдик. Ко је ту прераду учинио, није нам иознато, ади знамо, како је „редактор", да га тако назовемо, тај иосао извршио. У гдавиом прерада се сведа на чисто механично уметање иди додавање туђег бдага, туђих песама, а „редактор" је махом само спојнике градио; ади и извор је морао често бити мењан (може се нпр. доказати да су у X и XII п. учињене ведике измене). Додаци „редакторови" били би: све што се говорн о Телемахову путовању у Пиду и Спарту и о његову повратку одатле (дакде I 88— краја IV; XV 1-300 и 495-554; XVI 135-153, 322 до 451, 457—477; XVII 31 — 106, и то I 88- IV 623; XV 75-193, 222—282 бидо би туђе бдаго, а остадо „редакторова" својина), Из гозба код Алкиноја, игре Фејачких младића, песма Демодокова о познатој љубавној а#ерп Ареса и АФродите н Друга о дрвеном тројанском коњу (VIII—IX 15, н то „редакторово" VIII 29-36, VIII 452-5, VIII 571 до краја VIII, а остатак би био из онога истог извора из кога је и црпеи материјад за п. X и XII), затим приче о Еоду и његовом меху с ветровима, о Лестригопима и Кирки (IX 565— краја X; од „редактора" X 483— краја, осим X 546—560, о Сиренама, Скиди и Харидби н Хелијевој говеди (XI (536краја XII; од „редактора" XI 636— XII 8); разговор између Одисеја п Еумера (XV 301—494); цео завршетак Одисејин од XXIII 297 (све „редакторова" својина) на посдетКу: V 1-27, 32—40; VII 103-131, 185-232, 243-251, 298краја VII; IX 29—36; XI 1—24; 51—83, 104—113, 565627; XIII 10—12, 412-428, 440; XIV 171-184; XVI 3039; XIX 3-52, 273-286, 395-466, XX 41—43, 347-389, XXI15-41, XXII 23—25, 205—240, 249—250, XXIII 111176. Тиме је у исто време означено и штаје у напгој Одисеји^сачувано од мдађег деда „Старије Редакције". — Откако је ова ирерада учињена, Одисеја има у гдавиом дапашњи обдик; истина она је и доцннје триеда модиФикације, адп су оне редативно сасвим незнатпе и своде се махом на пнтерполације од ио нелико стихова. Низе се разликује од КирхоФа особито тиме птто констатује у развијању Одисеје више етаиа иего његов иретходНик и што посдедњем сараднику на нашем оиу не оставља много да ради; овим другим он се разликује и од Виламовпца. По њему, најстарпја Одисеја имада је ову садржипу: Одисеј дође к Фејачаиима и оии га деио ириме. За тим се казао, он им прича што је доживео код Кикона, ДотоФага, Еода, Лестригона и на Тринакији. За тим га Фејачани одвезу на Итаку. Ту оп узиђе иред жену најпре под туђом маском и дозна од ње за невољу у којој се надазила. Напослетку Пенедона га позна. На ово језгро додата је можда најпре прича о Кпк.лопима, а.ли пнјо немогуће да је она бнда позната већ и првобитној Одисеји. По том је, пзгледа, допма Кирка с Одиспјевим доживљајима. код њо. Можда истовремено добиле су приче о Сиренама и о Скили и Харидби данашњи свој обдик, јер су оно јамачно већ у језгру биле заступљеие. Знатна је новина учнњена тиме нгто је шмишљена Кадииса: Одисеј се задржава на Огпгији седам годпиа и

тако му се патње продужују на десет година. У вези с тим уведени су богови, а особито Посејдон и Атина, у радњу (која је сад почињала са скуиом богова на Олимпу): Атина измоли повратак Одисеју, а Посејдон по његову оддаску с Огигије диже буру. Тесно је скопчана с овом песмом п прича о Одисејеву додаску к Фејачанима, о његову сусрету с Наусикајом и о остадом што уз то иде. Нова песма, „Тедемахпја", донеда је Одисеји Тедемаха — његово путовање у Пид и Снарту, а с њим ириче о повратку других грчких јуиака из Троје, особито Меиелаја и Агамемиона. Сад се и обест Иенедопиних нроспдаца, која је дотде, изгдеда, била само назначена, опширио нрича. Песипчки пак потребна последица тога бпла је Одисејева освета, у којој учесхвује и Телемах. Ток после овога приступи прва некија (Одисејев силазак у Доњи Свет), а у исто време прерађена је епизода на Тринакији. На послетку разнпм додацима добила је Одисеја дапагањп обдик (крај од X XIII 276 ст.). Што се тиче анадизе Видамовица-МеЛендорФа, која је Финија од обе ове, она се своди на ово: Ирви облик Одпспјин могди бисмо звати „Старијом Одисејом", јер онда је сиев иричао Одисејев полазак с Калипсина острва, бављење код Фејачана и дутања од разорења Тројо, па повратак на Итаку, бављење код свињара Еумеја, уиознање с Пеиедономп убиство просилаца (п. V—XIV и XVI—XIX). Ади од ње нама се у Одисејп. сачувао само први доо, отпридике до Телемахова доласка у свињареву колибу; крај њен у ком се причало како се Одисеј казао Пенедопи п како је затим поубијао просиоце, изгубио се готово са свим (данашњи крај с том. садржином у гдавиом из другог је извора); а остатак сачуват нам је впше иди мање Иромењен у преради „Тедемахије", о којој ће одмах бити говора. Други.м речима од то ирве Одисеје јесу у гдавном песме V—XIV и готово све од иесама XVII—XIX. Но „Старија ОДисеја" није бида једноставна; она је постала из четири спева. Од њнх је један имао за садржпну додазак к АотоФазима, авантуру с Кпкдошша н сплазак у Д. Свет; сачувато нам је нешто јаче од 600 стихова његових. Други је чпнио мало час помепути крај те „Праодисеје"; од њега нам је остало једва 301) стихова. Остацп од ова два спева најстарнјп су комадп у нашој Одисеји. Трећи спев (колико се то данас може још с неком вероватноћом да види) прнчао је о Еолу, Л.естригонима, Кирки, Сиренама, Скиди, Хедијевој говеди н Фејачанима, а можда и како су ови Одисеја превезли па Итаку. На иослетку четврти снов певао је о Однсејеву бављењу код Калипсе п о том, како га је Леукотеја нзбавила из бродолома; то је бно мали спов од једно 450 ст. Пошто јо дакде „Старија Одисоја" овако постада, то је њеног аутора оправдаипје назвати „родактором", тгого ди песником.. „Редакторов" пак рад можемо у неколиким тачкама да оиазимо. Однсеј је у 3. сиову био нредстављеи као још млад н пун снаге, а по 2. га Пенелопа нпје могла да позна, птто је за двадесет година од растанка и услед дугога лутања бпо остарео; услед тога „редактор" та два спова није могао да споји боз ичега даљега, и тако јо он с Атинином помоћу мађијом нретворио Одисеја у старца. Друго, он је ставио Одисеју све његове авантуре у уста, да их сам ирича у Алкинојеву двору (потито јо тако спев остао без почетка, ои му јо додао иапред епизоду о Кадипсп). Тај „редактор" живео је у Јонији и свакако пре Хегијода и Архилоха, јер су ова двојица употребили Одисеју у овом старијем облику; ади иема узрока узиматн, да је живео пре 8. в.. Од то „Старије Одпсеје" начииио је данашњу неки непознати песннк, кога је згодно иазвати „приређивачем". Ои је то учинио на тај иачпн, гато је с нрвим обдиком Одисоје спојио два, друга спева. Старијц од њих може се назвати „Тедемахнјом", јер се у њему иевадо о Тедемахову иутовању у Пиду и Спарту, о повратку му на Итаку, о састанку с оцем н заједничком њихову спремању за убијство. У данашњој Одисеји бидо би из „Тедемахије": II—IV 619, XV 80—XVI и XVII—XIX 475, ади (као што смо напред већ нентто номенуди посдедњи је комад готово цео