Нова искра

Бгој 13 и 14

Н 0 В А И С К Р А

Страна 227

је нотисиула теорија коју је управо засновао 0. Негтапп, Ае тГегроГаИопИтз Нотегг 1832 (и ако јој се заметак може бити налази у Во.м>а) и но којој су Илијада и Одисеја биле првобитно спевовн мањег обима, из којих су постале тек с временом тнме што су се око њих куииде друге иесме. Ова теорија, позната нод именом „теорија о језгри" или „теорија о кристализацијн", добила је особити зкачај од Л. КггеЈм(У -п,. Његова дела (Вге Нотепзсће ОЛуззее ипд, гћге НпзШшпд 1859, на Т)ге СотрозШоп с1ег ОЛуззее 1869, напослетку Ђге Нотсггзсће Оск/ззее 2. Аиј'1. 1879) учинила су велики напредак у „Омиреком питању" уопгате, али нарочита заслуга ирипада КирхоФу у питању о развитку Одисеје. Како је тај спев уметтшје основан и изведен, како код њега јединство у плану јасније избија, то се он сматрао за једноставан дужс ио Илијада. 1858 нокушао је Нептпдз да иримени и на њ „теорију о несмама", но с малим успехом (као и КбсМу доцније 1862—4). Први је у њу осетљивије дириуо КирхоФ. Но пи ова теорија, коју је

Свој данашњи облик Одисеја је добила, у главном, тек око средине 7. в. пре Хр. (око 650). Дотле је она изгледала сасвим друкчије и била је за негато јаче од ноловине мања но сада. Али ни та „Старија Редакција", да је тако назовемо, није једноставна. Она је постала из два сиева: једног старијег и једног млађег. Нрви је некада био самостална целина н по садржини могао би се назвати „Стари Одисијев Ностос" (т.ј. иовратак); он је једноставан и 1ге донугата даљу анализу. Садржај те „Праодисије" био је отприлике ово: Богови се састану у скунштину и одлуче на Атинину молбу да пошљу Херму Калииси с наредбом да нусти Одисеја, кога толико времена задржава, кући. Калипса учини по заповести и Одисеј се навезе на море. Али осамнаестог дана пловидбе опази га Посејдон, који је био киван на њега, подигие одују н разбије му снлав, па ком је пловио. Одисеј се с муком спасе на, Фејачко острво. Ту наиђе на њега краљева кћи Наусикаја и научи га како ће наћи дворе њеног оца. Тако Одисеј дође краљу Алки-

Манастир Света Недеља.

иосле КирхоФа најбоље заступао Бенедикто Низе (В. Шезе, 1)ге Еп1/шгске1ипд пег когпеггзсксгг Роезге. ВегИп 1882), није последња реч у овом тако тешком иитању. Као неки завршетак могу се сматрати истраживања II. V. ЛУИагпоигИаМб11еп(1ог{ј '-с1, НотеггзсЈге ЈЈпГегзисЈшпдеп (Берлин 1884). Ту је главно прва партија у којој се расправља о композицији Одисеје (Вге СотрозгИоп (1ег ОЛуззее стр. 6—232). Виламовиц полази од КирхоФа и многи његов закључак као и Низов нрима, али ностанак Одисеје тумачи друкчије: ио.њему Одисеју је начинио један неснпк контаминирањем из три спева, који од своје стране такођер већ нису били једноставни. Тој иоследњој теорији могло се дати име „теорија о изворима". Наиг чланак, као игто наслов казује, ограничава се на питање о развитку Одисеје. Али далеко би одвело, кад би он хтео исцрпно о том да говори. Њему је сврха да уиозна с резултатима три иоменута главна радника на тој једној половини „Омирског иитања" (КирхоФа, Низа и Виламовица) и да издвоји у данашњој Одисеји неколике само делове из којих јо она састављена. КирхоФ је у последњем издању својих радова о Одисеји овако мислио о њеиом развијању.

ноју у кућу, буде ту лепо дочекан и онда стане причати своје авантуре од разорења Троје: о Киконима, Л.отоФазима, Киклопима и ПолиФему, даље како је силазио у Доњи Свет, па се ту разговарао с пророком Тирезијом и својом матером. Сутра даи Фејачани га лепо обдаре и на некаквој чудноватој лађи одвезу на Итаку. Гневан због тога Иосејдон им иретвори лађу у камеи. Тачније, најстарији делови нагнег снева су I 1-87; У 28—31, 41- VII 102, 132-184, 233-242, 252-297; IX 16-28, 37-564; XI25-50, 84-103, 114—564, 628-635; XIII 1—9, 13—183. Млађи део „Старије Редакције" није никад егзистирао за себе, већјесневан с обзиром на „Старији Одисијев Ностос", уираво је наставак „Праодисејин", иа се може и назвати просго „Доцније Продужење". Али не само то, него овај други део „Старије Редакције" није ни једноставан: њему је као осиова послужно известан број песама о Одисеју. На жалост даиас гшје могуће те саставне делове одвојити један од другога и реконструирати изворе „Доцгшјег Продужења", и ако је услед невегатине и ггедовољног дара песник који га је саставно оставио у њему випге ггротивуречности. Ипак можемо негито рећи гг о том. Мотггви у гг. XIV тешко да су својина тог ггесника, него ће бити туђеблаго; могуће је чак да их је он узео из једне посебне ггесме (ЕгшеЛИеЛ). Тако је вероватно он узео ггз једног старггјег извора и прва два дела