Нова искра

Број 13 и 14

НОВА ИСКРА

Страна 231

И Пустјаков се беше подигао држећи левом руком своју чашу. ^Лаве Николајевићу, имајге молим вас доброту те додајте ову чашу Настасији Тимофјевној. Мора је нопити на искап!" Са овнм га речима ослови један господин пруживши му нуну чашу. И тако мораде Пустјаков на своју несрећу и десну руку да уведе у акцију. „Станислав", са згужваном дрвеном пантљиком, указа се п заблиста у светлости свећа. Учитељ блед као смрт спусти главу на груди, па ногдеда испод ока, сав уплашен, на свог колегу. Француз га гледаше зачуђено и упитним погледом. На уснама му се указа обешењачки осмејак и цело му се лице разведри

„Јулије Августовићу!" викну домаћин Французу: ,додајте молим вас ову Флашу!" Устежући се пружи Фраицуз деспу Ј )уку за Флашом, и гле чуда: Иустјаков угледа и иа његову капуту орден. И то не „С/ганпслава" но чак „Ану"! Дакле и он подваљује! Пустјаков со засмеја у себи од задовољства па се уживајући спусти у своју столицу. Сад не мора „Станислава" више да крије! Обојица иду забрањеном стазом и ии јсдан се не мора плашити да ће га други потказати или да ће га оговарати. „А... а— а... гле, гле", поче Спишкии, кад угледа ордене на грудима учитељевим. „Да!" рече Пустјаков. „Доиста чудновато, ЈулијеАвгустовићу, како су мало њих сад за празнике иредложени! 'Голики број колега — па само ми што смо нешто добили!

Доиста чудновато!" Трамблан климаше задовољно главом, гладећи леву страну на капуту где се је налазила Ана трећег степена. Иосле јела ишао је Пустјаков из једне собе у другу објашњујући дамама значај свога ордена. Срцу му беше одлакнуло, те беше весео ма да је осећао велику глад. „Да сам то зпао", мислио је у себи, гледајући завидљиво Трамблана којн је говорио са домаћином — разуме се но себи, и он о орденима — „ онда би сасвим мирио при'качио „Владимира". Е баш ми је криво!" Само га јв[то једило. У осталом био је потпуно срећан. Ј. А.дам01ж$1.

СИРОТИЊА (ВИКТОР ИГО)

I /Ноћ. Колиба бсдна сред густога мрака, А у њози пуно трептавих сенака Што нх илам с огњиигга по стенама пгара. Некол'ко се мрежа о зиду одмара. У дну, где је даска обешена крГша, А с које носуђе једва одсјајива, Постеља се види и завесе старе; Ерај ње душек бачен на ниске иогаре. У душеку томо всћ петоро спава;