Нова искра

Бгој 18. и 19.

НОВА ИСКРА

Страна 323.

Р а з н о Стогодишњица рођења доктора Јована Хаџића-Светића. — 28. августа о. г. нрослапила је Матида Српска у Новоме Саду стогодишњицу од дана рођења свога оснивача Јована Хаџића, у књижевности познатог иод именом М и л о ш С в е т и ћ. После свечаног иомена у Новосадској Саборној Цркви говорно је Матичин секретар Др. Милан Савић у славу и сећање на Хаџића. Јован Хаџић рођен је у Новом Саду 8. септембра 1799. године. По свршеним наукама добије 1826. степен доктора, а 1834. буде постављен за сенатора у Новоме Саду. 1847. г. изабран је за новосадског посланика за маџарску дијету у Пожуну. Вио и министарски саветник у Петти и нредседник обласног суда до 1854. када је отишао у пенсију. Хаџић је умро 1869. године у Новоме Саду. Развитак срггске књижевности има да захвали и његову имену, јер је нрви покренуо мисао да се оснује друштво за издавање српских књига. 1826. године ои је ту мисло и остварио, основавши са неколико Срба, пегатанских трговаца, друштво нод именом С р п с к а М а т и ц а. Према основи и циљу овога српског друштва осниваху доцније и други славеиски народи слична удружења. Хаџић је засновао Српску Матицу највише у иамери да сачува Л е т о п и с, сриски журнал, који је 1824. г. био покренуо проФесор Ђорђо Магарагаевић. — Хаџић је био и први председник Срнске Матицс у Пегати, а и после тога када је ова нреиесена у Нови Сад. За време злослутног Вахова система у Аустрији Хаџић је имао великих заслуга за одржање Срнске Гимназије у Новоме Саду којој је био 19 година бесплатан управитељ, а до смрти своје уважени патрон. За законодавство у Србији Хаџић је такође од великог значаја, јер је израдио нрви Грађански Законик за киежевину Србију, а поред њега и јога неколике помоћне законике, који су били осиов судском и административном уређењу. Хаџић је такође радио и на књиж,евности, али не са срећом. У Вуковој борби за препорођај био је огорчени нротивник нове струје, и као такав водио .је позпату иолемику са Вуком, из које је изагаао са свим нобеђен. Али овакво његово држање у борби за народни језик и нови правопис, ипак не умањује његове заслуге на другим пољима за народни напредак. * Споменин Ђорђу Рајковићу. У Новоме Саду основан .је одбор који прикупља прилоге за подизање сноменика српскоме књижевнику Ђорђу Рајковићу.Он цочива уновосадском Св. Успенском гробљу без икаквог видног споменика. Човек, какав бегае пок. Рајковић, који је сачувао мпоге и многе гробове виђепих Срба од заборава доиста је заслужио да ии сам не буде заборављен, те овим редовима обраћамо пажњу својих читалаџа на ову лепу намеру »Одбора за нодизање споменика Ђорђу Рајковићу«. * Фрањо Прешерн. — Ове године навргаило се педесет година од смрти највећег словеначког лирнчара Фрање Прешерна. Враћа Словенци већ се у велике снремају да прославом обележе овај дан. До године пак навртује се 100 годнна од његова рођења (3. децембра п. н. 1800. г.) Између осталога за ову нрославу Словенци ће открити и велику статуу у Љубљани. Прешерн је рођен у сеоској кући у Врби, брезнишкој жупи на Горенском. Његов рођак свећеник Јаков Прешери узео је Фрања јога као дечка к себи иа старање. Основиу гаколу довргаио је у Рибници, гимназију у Љубљапи, а правни Факултет у Вечу где је 1828. године нромовиран за доктора. Положивгаи адвокатски испит, радио ј е 110 судским пословима у Ерању, где се и разболи и умре. Највећи број својих изврсних песама штампао је у »Крањској Челици« која јс излазила год. 1830.,—31.—33. и 1848. Збирку сво.јих пајлешних песама штампао је 1847. г. нод натписом Роезце ОоМогја Егапсе^а Ргезегпа. Прегаерну Слава а браћи Словенцима Хвала вгго умеју да цене своје велике људе. * Распис награда — Матица Срнска расписује из задужбине Јована Осто.јића и жене му Терезије рођ. Зозукове за годину 1900. награду од 50 дуката за поједнпе расправе или монографије из историје Срба у Угарској. Уједпо се наномиње, да су из ове задужбине с роком до 31. дсцембра 1900. расписане ов:: награде:

1. »Живот и рад Саве Текелије«, награда 50дуката; 2. »Историја српске књижевности за гаколу«, награда 100 дуката ; 3. »Опширна историја и етнограФија о Вуњевцима«, награда 200 дуката; 4. »Историја српске нравославне цркве у Угарској«, иаграда 50 дуката; 5. »О српском сликарству«, награда 68 дуката и 50 Фор. обећаиих од дра Вл. Николића, адвоката у Земуиу ; 6. »МонограФија о српском новинарству«, награда 50 дуката. А из Фопда Јована пл. Наке Вел.-Сент-Мнклушког за г. 1900. расписане су ове паградс и тражи се да се за њих нанишу ова дела ; 1. Роман, драма или шаљива игра, приповетка или повела из срнског живота Награда од 50 до 500 Фор. Рок Петров-дан 1900; 2. Студија, монограФија или расирава из српскс историје; 3. Студија или расправа о бројиом, привредпом и просветном кретању народа српског ; 4. Студија или расправа српске књижевности ; 5. Земљонисиа или етпограФС .ка расправа, или нутописи но српским крајевима и земљама ; 6. Студија или раснрава о музичко.ј уметности у Срба ; 7. Прсводи признатих и класичних дела. Награда је за сваку такву студију, раснраву, монограФију или превод 30—40 Фор. но штамнаном табаку нрема вредпости дела. Дела на све расиисане награде не могу писци шиљати нод својим именом, пего ваља да означо дела своја нотписом или зпаком. Име, презиме карактер и место, где стапује иисац, ваља у особитом нисму написати, нисмо занечатити и обележити оннм истим знаком или натнисом, који је сноља на самом делу. Само ће се она писма отворити, на којима јо исти натннс или знак. који со налази и на делима, којима се награда досудн. Остала ће се писма спалити. Р у- к о н и с и с е н е в р а ћ а ј у. Награда се издаје тек онда, кад писац ноднесе дело наштамиано. Награда се губи, ако писац не изда дело својо на свет за годину дана, а међутим није што друго уговорио. Писац је обвезан од свог награђеног дела, кад изиђе из штамне, устунити Матици 25 комада. Чланци и расправе за Летопис као и паграђоне новеле и приповетке вдтампају се најпре у Летонису, а носле остаје нраво и нисцу и Матици, да их могу нрештампати и носебице. Према количини осталога новца Матица је вољна примати и по вредности награђивати и друга научна, популарно научна и забавна деда остављајући писцима на вољу да могу слободно бирати предмет. Нарочито се напомиње, да је главиа скупштииа овластила Књижевно Одељење и Одбор, да могу издати награду и оним чланцима и делима, која дођу и мимо раснисану награду или која су већ стигла, на се налазе на оцени и то у течају године и џре главне скунштиие, ако Књижевно Одељење или Одбор пронађе да припослати саставци 'заслужују награде. * Два војничка дела о балканском полуострву. — Почетком ове године угледаше света ова два војничка дела, која се тнчу Валканскога полуострва: Бапз 1ек Ва1капз. 1а сатраепе <Г оссираНоп Дез ^гоироз апд1го-ћоп§го18ез сп Возте е1; Негхе§оУ1по. — ХЛпзиггесШп (1е 1888 Дапз ГНег2е §0У1пе, 1а Вовп1е тег1 |1шпа1е е1; 1а Кпуозце. — Ђа Ј >'иегге зег1зо-1|и1§аге, раг 1е СоттапЗап!; Е. Вијае. Ова је књига у издању париске војпичке књижаре Н. Сћаг1е8 - ВауаигеИе, на 8-ни, стр. 336 са 19 карата и планова, а стаје 5 дин. --- Друго је дело : Ва ^иегге соп<;етрогате Дапз 1ез Ва1капз е<; 1а ^иеаУоп с1'Ог1еп1; (1885 — 1897) раг 1е 1леи1епап1 в. В е с к е г, у издању нарисве књижаре Вег§егВесгаиВ е<; С-1в, на 8-ни, стр. 339, са 13 карата. а цена му је 10 дин. Скрећемо на њих пажњу наших ОФИцира, који владнју Фраицуским језиком. * Балканско полуострво. Француски капетан Икзоп Ватоиеће, штамнао је недавпо, трошком париског књижара Р. ОПеи&огГ-а Ва Рептки1е ћа1кап1цие. Ездшззе Шв-коп^ие, еМпоцгарШсхие, рћВо1о§1дие е! 1ШегаЈге, на 12-ни, а стаје дпн. 3,50. 'Го су пишчева нредавања са Факултета Вп14гез на монпељском университету. Француска критика иребацу.је иисцу сувопарност и велику површност и замера му, што је просто нрештампао своја предавања без икакве прераде, која је била потребиа ради шире читалачке публике. Писац је свршени ђак нариске 1/Есо1с (1е8 ]ап§пез 01чеп1а1ез зна језике српски и бугарски. Нутовао је у два маха Балканским нолуострвом, а штампао је 1892. ј једно ваљано дело о Вугарима, Ва Ви]§агн' (1ап8 1е раззе. 1е ргезсп! | е1> (1ап8 Гауешг. Раг18, ВаиЛ.ш, на 12-нн, стр. XX- 520, где је један