Нова искра

Б гој 20. и 21.

Н 0 В А

ИСКР А

Страна В4В.

Па, како се клео? Јамачно као што се куне војник каквој куварици. —После четири дана био је студент ном и мртав; лежао је на столу и био обдудиран... хе — хе! ПРЕВЕО Г. П. Ив. »в.0Д ЧЕГА ЈЕ ЉУД0К0 ТЕЛО? Међу мудрим изрекама у које се излнла људска мудрост, има једнаизрека која се употребљује врло често латинским језиком: „ Тетрога ттатиг е1 поз ттатиг т МГ8" (времена се мењају а и ми у њима). Основаност ове изреке гледамо сваки дан и у особинама духовним и у спољашњем изгледу људском. И нису само душевне особине људске и спољашност телесна изложене непрестаним менама, већ сав организам људски од првог јављања свога на божји дан па до саме смрти своје сноси дуг низ непрекидних поступних мена. У нашем телу врши се поступна мена градива која требају животиом раду телесном. Главни је посредник тих мена крв. Крв доноси потребна хранива свакоме делу тела људског а односи све сувишно и непогодно, све што је постало самим радом органа, па то све предаје органима за издвајање Та се радња назива: мена градпва. Ако хоћемо да буде правилне мене градива, ваља нам тело правилно хранити, а за то је потребна вода, неколике различите соли, беланчевипе, угљенични хидрати (шећер, скроб) и масти. Од свега онога што се као храна унесе у тело, оно задржава оне делове који су му кад потребни за састав и растење, за чување и животне радње. Ток и резултате животних радња људског организма испитивали су, и то с необичном пажљивости, многобројни научари, анатоми, физиолози и хемичари. Радове ових нау-

Слика 1.

чара употребио је Инглез Ф. Менинг, те на основу њих учинио је особита истраживања чије ћемо резултате, необично интересне, приказати читаоцима. Кад на постављено питање: „Од чега је људско тело ?" скупимо сва органска једињења која су нађена у мени градива, па када из тих једињења издвојимо основне неорганске елементе, онда ћемо на постављено питање одговорити овако: Људско тело састављено је из ових 14 елемената: кисеоника, водоника, азота, хлора, Флуора, угљеника, калција, ФОСФора, гвожђа, сумпора, натрија, калаја, силиција и магнезија. Првих пет елемената: кисеоника, водоника, азота, хлора и Флуора, пошто су то све гасови, има у телу људ-

ском до 68 килограма (а то је средња тежина која је узета у рачун и за све остале случајеве) таман толико, да бисмо могли напунити гасометар од 103-321 куб. метара (слика 1). Кисеоник је једини елеменат, који непосредно учествује у животним радњама људског и у опште животињског тела. Он улази у организам најпре у слободном стању заједно с удисаним ваздухом, а после и у многобројним једињењима у толикој мери да он износи готово две трећине тежине људског тела. А кад би био сав тај кисеоник у слободном стању он би обимом (запремином) својим готово сто пута надмашао обим (запремину) самога тела и њиме би могли напунити 32 хектолитра. Још би већу заиремину заузео водоник, који се налази у људском телу, и то 67'965 куб. мет., што одговара соби која има по 4,7 м. дужину и у ширину а 3,04 мет. у висину. Водоника у телу људском има по тежини близу шест килограма, а то би било довољно да се напуни ваздушна лопта која би сигурно подигла у вис и чун и човека у њему (слика 2). Азот улази у састав беланчевина, у мишићна влакна и ткива, и чини собом такође знатан састојак тела и ако општа тежина његова у телу не премаша 2 кграма. У гасном стању он би запремио Г642 кубна метра. Понајважнију улогу у људском телу врши угљеник, налазећи се у свима органским једињењима. У природи он се налази чист (дијаманат) и сједињен с другим градивима. Од ових најпознатији је граФит, па врло богата сложшнта угљеникова у тресету и каменим угљевима разних врста. А понајглавнији облик у коме се налази угљеник, у природи, то је угљеников диоксид, који се|налази7слободан у

Слика 3.

ваздуху и у води, и везан у једињења с другим елементима, на пр. с калцијем, магнезијем. У људском телу има око 10 кг. угљеника. Из толико угљеника, када би он био у граФиту, могло би се начинити 780 туцета или 9360 комада иисаљака (плајвазева) (сл. 3). Досада наведена четири елемента: кисеоник, водоник, азот и угљеник коликоћом својом чине највећи део тела, али тиме се нимало не смањује значај осталих елемената који такође састављају тело људско у много мањим коли-

Слика 2.