Нова искра

Број 20. ii 21.

Н 0 В А

И С К Р А

Страна 353.

Умрлим пак сарадпидима својим: Чеди Поповићу бип. начелнику мшгастарства, Манојлу 'Ворђевићу—Призренцу бнв. уреднику »Срнских Новина«, Панти Пет. Куртовићу бив. нредседнику дриносавскога »Кола .Тахача Кнез Михаило«, Војиславу Ј. Илићу бившем неснику, Љубомиру Јовановићу б. сточном лскиру, Алекси Николићу бив. трговду из Зајечара, Влади М. Јовановићу бившем песнику из Шапда, ГГроки Киежевићу б. окружном иачелнику, Јелени Бл. Мирковића бив. председници женског одбора шумадијског Кола Јахача, Марку Дероку б. сточпом лекару, Љубомиру Влад. 'Ворђевићу бив. ђаку VI разреда гимназије, Димитрију Вучковићу бившем окружном начелнику, Андреји Псајловићу бив. апотекару, Петру Татићу бив. адвокату, Милошу С. Милојевићу бив. председнику Кола Јахача Кнез Михаило у Лескг шцу, ит» , итд., итд. — приредиће се том приликом стечан помен јер су они то наше захвално сећање у пуној мери заслужили. * * * »Витез« нарочито иомаже намеру: а) да у нашој Отаџбини буде увек довољан број добрих коња зајахање, теглење и товарење, како за све редовне привредне домаће потребе тако и за земаљску одбрану, те да се не само више не издају из земље оне огромне суме новаца које се сваке године до сад а и сад издају, иего: б) да буде у довољном броју добрих коња и за нродају на страну тј. загранични извоз, те да новац са стране у нашу земљу долази, чиме ће такође јачати паша Финансијска снага; в) да се у народу нашем уздигне витешки јахачки дух на ону висину, на којој је он некада био и на којој он у интересу српском треба да буде увек. У тој тежњи доноси »Витез« поучне чланке, упуства и остале писмене саставе у свима правцима који потномажу циљ Кола Јахача као: популарно написане чланке о ширењу и систематизирању коњарства; о изазивању љубави насирам коња као најјачег човечјег савезника у миру и у рату; о произвођењу и о неговању коња; о хицолошким поукама: о узди и уздању и о седлу и седлању, о обучавању коња како за привредне тако и за витешке потребе; о употреби коња за све врсте послова, с обзиром на гатедњу коњске снаге; о поукама из ветеринарства и о поткивању; о огромном утицају коњарства на побољшање н јачање: пољопривреде, трговине, индустрпје, државне одбране и народних интереса; о статистичним подацима који се тичу домаћег коњарства, а тако и кољарства оних туђих земаља које нам у томе могу за пример и углед послужити; о упознавању одгајивача с најбољим путевима за продају прекобројних грла, као и о упознавању произвођача и одгајивача са свима остадим користнма које их очекују од гајења доброг соја коња; прати примену и последице свију садашњих закона, који се непосредно или посредно тичу коњарства, и по потреби износи своје гледиште по томе; доноси родољубиве песмо у витешком јахачком духу; збирке оригиналних и преведених нодатака о витешким осоЗинама коња; приповетке из витешког живота, с обзиром на пажњу коју су негдашњи српски јунаци поклањали својим коњима; иросто написане чланке и расправе о гајењу и подизању витештва, с погледом на српску народну коњицу и негдашње витешке утакмице и забаве; доноси извештаје о правцу рада и кретању у државним ергелским заводима; доноси обзнане и извештаје о приређиваним: а) разноврспим јавним земаљским, обласним и окружним наградним прегледима (изложбама), о добро одгајоној домаћој ждребади, приплодним кобилама и пастувима; б) о разноврсним јавним земаљским, обласним и окружнпм наградним утакмицама у брзини и издржљивости са и без препона на потецишту ; в) о разноврсним утакмицама у јачини теглења, а тако и у нравилном удешавању запрежних амова, запреге и у вожењу; г) о разноврсним јавним земаљским, обласним и окружиим наградним такмичењима у теренским, ловачким и даљним јахањииа; д) о разноврсним јавиим наградним такмичењима у правилноме седлању и уздаву, у правилноме јахању, у правилној обуци јахачких коња и у прескакању; ђ) о разноврсним јавним наградним утакмицама у волтижирању, у руковању оружјем на коњу и у каруселском јахању; е) о разноврсним јавним наградшш утакмицама у нравилном и брзом поткивању; ж) доноси статистичке податке о успесима рада друштвеног; з) доноси вести и новости из других држава о сличним такмичењима; и) износи на јавност цео управни (административни) рад свију Кола Јахача и њнхове Главне Управе, као и разне предлого који се за Земаљско Воће свих Кола Јахача или иначе истицали буду. Износи са захвалношћу на видик имена свих за привреду и витештво заслужних родољуба; ириказиваће наше и туђе новине, часописе, брошуре и књиге, које су посвећене унапређењу коњарства и витештва »Витез« може, доиста, мирне душе да ногледа у своју нрошлост од десет година, јер колико се највише могло урадити — урадило се. Почетак је срећан и са свпм задовољава, нека би му и рад у будућности био исто тако корисан и напредап. н. А. Н.

Н А У К А Јужно Афричке Бурске Републике. — Стара римска узречица: »(јшс! поу ! ех АМса« лебди, за ово 2000 година, у устима културних овронских народа и њезиним питањем очекују они брзи одговор односно тог Европи најближег, али н најпепознатијег континента. Кад се узме, да слаба хоризонтална. разграна, високи пад код река, велики мочари, степски и пустињски карактер огромних нредела, смртоносна и нездрава клима, суровост и дивљаштво афричких народа отежавају и спречавају исдитивање дентралних делова у Ашриди, онда се правда и употреба оне рпмске узречице у свагдашњем говору.

Кадје Версајским миром призиала Инглеска Сев. Амер. Савезним Држава амсамосталност, наста за испитивање и колонизацију а®ричког континента нова епоха. А кад сеје, сом Афричког Друштва у Инглеској, образовало таково у Немачкој и Белгији, научно се јо испитивање тога континента развијало уиоредо са тргов. политичкнм и тек од тог времена јавља се тежња да се Африка подели међу евронске колонијалне државе. Најмање је потешкоћа за испитивање, колонизацију и стварање .јаког културног центра Европи пружила Јужпа Африка. У почетку XVII века прве колописте доведе у Јужну Африку Холандско Источпо Индиско Друштво. Колонисти бејаху холандски сељаци (Бури). 1796. године освојише Инглези Јужну Африку до Вел. Рибљс Реке, која, за време Наполеонових ратова, потпаде под Холандију а 1814. год. поново нод Инглеску, ношто нрвој плати одштету од 72 милијуна динара. Од тог се времеиа па до дана данашњег разви упорна и дуготрајна борба између Инглеза и Бура. Због несугласица с Инглезима иселише се Бури 1837. тод. из својих дотадашвих насеобина и унутише се правцем североисточиим у Натал, где 1839. год. основаше Бурску државу Натал, у којој подигну нову варош Питермарицбург. Бури се у новој отаџбини упустише у ратове с КаФрима, што даде понова прилико Инглезима да се умешају у њихове унутарњо размирицо и да Натал огласе својом колонијом. Бури се на то но други пут иселишо преко реке Орања и основаше Орање Реаублику, коју Инглези 1848. године с војском поседоше. Један део Бура напусти одмах своја огњишта и потражи склоништа у пределима преко реке Вала, где поста нова Вурска Реаублика Траисвал. Кад се Инглези г аплетоше у рат с Каорима, увидеше своју нолитичку грешку и 1854. год. својевољно нанустише Орање област, којасеје, те године, конституисала као независна Орање Ренублика и у култури се до данас полако и мирпо развијала. Пошто Инглезима, после дуге и тешке борбе, пође за руком да већи део каФарске земље примире и да је својој Јужној Африци присаједине као колонију, нрохте им се 1877. године власти над свима КаФрима ца и Трапсвалом. Те се године нодигоше листом^ Вури у Трансвалу и Ка®ри у КаФрарији противу Инглеске инвазије и окупације. Крвави се ратови отночешо с обе стране. 22. јануара 1879. годиие прстрпеше Инглези страшан пораз у бици код Исандуле и тек, 18. августа 1879. год., када заробише кафарског краља Кечваја, пође им за руком да КаФрарију примире. Трансвалски Бури извојевашо у том рату 1881. год. потпуну самосталност. 1884. год. закључише они с Инглеском нарочиту конвенцију, но којој се сизерена права Инглеске — да контролише спољне односе Траосвала — знатно сужавају и Трансвалу нризнаје државна самосталност нод именом »Јужна Афричка Реаублика«. 1890. год. присаједини она један део Сулу области а 1894. год. ступи у зависан положај према њој независна Свази држава али тако, да и даље остане под својим главаром а Република да врши у њој законодавну, управну и судску власт. Кад је чувени и енергични Сесил Родес са својим номагачима спремио давно смишљен упад злогласног Џемсоиа на најнасељенију варош у Републиди Јоханесбург, којим се је имала 1895. год. /ништити самосталност Бурских република, ступишо обе Бурске републике у што тешњи савез, кбме је циљ, да бране заједнички државну самосталност и да спречавају Инглеску у њезиним прохтевима за даљим освајањима у Јужној Африци. — Пошто инглсски министар колонија, Чембрлен, свом душом потпомаже тежње и иастојања Сесила Родеса и присталица му, морало је доћи до затегпутих односа с Бурским репуоликама па и до рата, који се, у највећем јеку, на југу Африке води. Орање Реиублика граничи се с југа реком Орањем и Капландом, са истока Васуто колонијом и Наталом, са севера реком Валом а са запада инглеском колонијом Западиом Гриквом. У простору захвата 131.070 км 2 и има 220.000 становника. Воличине је као и краљевина Румунија а насељености као Црна Гора. Бура има преко 70.000 а остало становништво сачињавају: европски колописти, Кафри, Насути и Вечуани. Бури су протестантске, еврон. колонисти католичке и протестантске а староседеоци многобожачке вероисповести. Духовну културу распростиру у народ 162 народне (основне) и две средње школе а Грај колеж је приправни течај за оне, који нродужују даље своје школовање на университету у Капштату. Народна је библиотека у БлумФоитајну а неторе новине излазе у већим местима у Ренублици. Хијерархиски земља се дели на 36 парохиских срезова. За унапређење материјалне културе врло су повољне прилике у Орање Републици. До 1836. год. сва земља беше дивљииа, којом се скигаху Бечуани и Бушманци. Доласком Бура већи се део земље унотреби за пашњаке а мањи за обрађивање и културу биљака као: пшепице, кукуруза и јечма. Клима је врло здрава и подесна како за агрикултуру тако и за сточарство. 1890. год. било је у Орање Републици преко 6^'00 угледних добара и 8,263.585 комада разноврсне стокекао: коња, волова, крава, оваца, коза и нојева. Сем земљорадње и сточарства унапређују државну имовину и рудокопи. Од руда вади се: камени угаљ, злато и драго камење. Самог дијаманта извезло со јс 1896. год. у вредности преко 11 милијуна динара. Експорт разних продуката преко лука Капланда и Натала износио је 1897. год. 43 а увоз 29 милиј. динара. Државни приход 1897. год. беше 83, расход 76, државни дуг 42 а државна имаовина 132 милијуна динара. Дужина телеграФа 1898. године износила је 4800 а ж,елезница преко 750 километара. Орање Републиком управља на 5 година изабрани председник. Легислатива се врши преко Народне Скупштине, коју састављају 60 на