Нова искра

БроЈ 20. и 21.

Н 0 В А

И С Е Р А

Страна 855.

наредбама о српској Босни и срнској Херцеговипи начело народности повредио, премда и ту папомиње да ни начело народности није попређено, ако бисмо се ставиди па гледнште српско-хрватско, пошто се Хрватска налази у Аустро-Угарској. Ово разликован.о једног немачког нисца имали би Срби добро на ум да узму.* Писац је иначе довољно добро извештон о одношајима и о борби балканских народности. Он зна да се балкански Словени деле на Бугаре и Србе; оп зна да су Срби на југ од Скопља много изгубили установљењем Ексархата ради сталне организоване акције бугарске пропаганде под окриљем Ексархата као организоване цркве. Он налази да су пред радњои бугарском Грци са свим пропали, а Срби да имају врло мало надања. Ове оцене наш писац изводи на основу школских и црквених статистика српских, грчких и бугарских, заборављајући са свим да се на Балканском полуострву и статистике граде другојачије но у осталом свету, на име са лажним цифрама. II колико ко већих циФара износи — толико му лажи више на терет пада. Осим тога, ко зна да ли су све школе бугарске и грчке што су у дотичним статистикама као такве бележе? Ми бисмо могли посведочити више противних примера врло поузданих. Реклама политичка посталајена Балканском Полуострву права беда, и Европа сутра може починити грдне иеправде, ако се стане ослањати на спокулативну политичку и статистичку литературу балканских народа и балканских аспираната. Српски су писци обраћали пажњу на ову околност, али се пашло за добро да се они сматрају као интересовани, па им се не верује. Као да они који гомилају ци®ре без основа нису још више интересовапи па уз то још и препредени. Ео познаје балканске иароде, знаће добро да су међу њима Срби највеће добричине и да су много пута губили и главе и новце за своје препредене комшије Грке и Бугаре, који чине једну, јужну балкаиску школу. Народни песници српски у дубоком познавању етногра®ских прилика балканских тако их обично нераздвојно и иаводе. Нама је жао што смо ову исповест, непријатпу за наш народ, забележили на хартији (те ствари наши суседи ггикад не би признали), али је боље и то, него да непрестано због поетске паивности страдамо. По статистикама школским од 1895/6. (дакле пре отварања српских школа у Солунском и у Битољском Вилајету) писац изводи прегледе стања школскога, грчкога, бугарскога, српскога и румунскога по вилајетима и по санџацима свеколике европске Турске. У суми излазе ове цифре: а. Грчких школа 1286 са 85015 ученика. б. Бугарских » 821 са 29846 » в. Српских » 162 са 7511 » г. Румунских » 80 са 3678 » Данас је већ стање српских школа много повољније, јер је тек по том од стране Порте дата и Србима већа слобода, премда нс треба изгубити из вида да Срби пи даиас још иемају оне слободе у отварању школа којом се служе Грци и Бугари. Узрок је не толико у злој вољи турских власти колико у недостатку црквене самосталне организације у Срба. По укорењеним од почетка навикама и погледима, у Турској има школу онај ко има цркву. Истина постоје и други путови за отворање школа, али су необични и неупотребљиви. Срби су увек назад због тога што у Турској немају своје цркве. Да су Срби умели сачувати Пећску Патријаршију, извесно је или да не би било Бугарског Ексархата, или да он не би ухватио на штету Срба онолико колико је ухватио. Ову историјску истину писац је врло добро уочио и исказао, ма да он њоме неће Србе да правда пошто се њега не тиче шта је ко хтео него шта је урадио. И има право он, а наше је да гледамо шта ћемо и куда ћемо даље. При крају оп нама Србима гуди овако: »Не вреди бог-зна колико што се »доказује како је .Македонија више била српска него бугарска. Све »се мења, а народност ништа тоико не мења колико дугогодишњи »организован рад школом п црквом. Доћи ће време да се пита шта »јесте а не шта је било. Сва је прилика да ће Срби своју снагу »ограничити на крајеве северно од Шар-планине, где немају хри»шћанских супарника који би против њих по утврђеном плану радили, »али где њих чека борба с Арбанасима много тежа од оне што је »имају остали хришћански пароди с мухамеданцима Османлијама или »Словенима по народности. У опште се, и нри најповољнијим нрили»кама, не може очекивати да ће се српски језик утврдити даље јужно »од Скопља.« На ово тврђење, изречено нрема податцима недовољне тачности, ми можемо пришити срцску пословицу »Иде време, носи бреме«.* Нема земље за коју је тако тешко правити прорицања као што је то за Балканско Полуострво. Стање се већ знатно променило од времена прибирања података до времена публикације ове исте студије. А осим тога у балканској као и у свакој другој политици не ради само школска и црквепа ироиаганда. Има ту и других сила, које не само што могу знатно утицати на пропаганду школску и црквену, него јој још могу и правац давати. А политичка предвиђања ваља састављати према свеколиким силама једнога покрета а не само према гдекојима. III.

Вг С1еапТез ШсоГшЛез. МасеДошеп. 1Ме ОезсМсћШсће Еп^јскекп^ (Јез МасеДошвсћеп Ргаде т АПег1ит, 111

* Треба упоредити одличии чланак г. Љуб. Јовановића »Једна књига о легитимном праву абзбуршкога дома на Босну и Херцегоаину« у »Делу« за јун ове године.

МИМаИег шн1 т с!ег КеиегепгеИ. ВегИп, ЈоЋаппез ТШЈе, 1899., на 8-ни, стр. 267, са једном картом, стаје 5 марака. Још један прилог пначе богатој библиографији о маћедонскоме питању, који нам, овога пута, долази са грчких извора. По томс се може одмах судити, да највећи део и сувремене Маћедоније насељавају пишчеви једноплеменици и да су национални захтеви других балканских народности, ко.је насељавају овај националии Везув, неумесни и неостварљиви. Зато је још нриложена и једиа карта у бојама, по Киперту, где су Грци прекрилили целу средњу и јужну Маћедонију. Остало је остављено, можда по милости, словенскоме елементу, Арнаутима, и т. д. Књига је цодељена на 16 одељака, где се у деветом говори, пе баш најтачније, о сриском црквеном иитању и сриским школама у МаИедопији. Књизи је приложена и једна доста исцрпна библиограФија о Маћедонији, нарочито у списима где се застунају грчке аспирације. И на овај најновији спис о разбукталом маћедонском питању, на које се тако немилостиво троши снага младих балканских држава, требало би и у нас обратити довољно пажње. Тим пре, што писац то заслуж.ује озбиљношћу у својим излагањима, па ма се са њима и но слагали, и што његова дисертација превазилази, у сваком погледу, нарочито у документпма, празне и са свим једиостране брошуре пишчових земљака. ЈЕГик.

УМЕТНОСТ Муоика Госп. Ф. С. Вилхар хрватски музичар издао је за клавир своју оперу у 4 чина Смиљану, са текстом Г. II. Мил. Крсковића. Један такав примерак послао је Г. Вилхар и уредништву Нове Искре на приказ. Прика ! једног тако замашног рада, као што је Вилхарова Смиљана из издања израђеног за клавир, биће непотпун и кратак, јер се морамо ограничити на Форму, стил и хармонију, дакле чисто на оне музичке елементе који су обележени у клавирском изводу. С тога у овом случају не може се узимати у обзир често врло важна и јака чињеница једне музичке драме, — њен оркестрални распоред и колорит, јер је за такав нриказ потребна потпуна нартитура. Г. Вилхар израдио је Смиљану, као што сам истиче, у духу хрватске народне глазбе, дакле, на основи народних напева и мотива. Примера те врсте имамо код компониста свију народа, али ионајвише и у најчистијој Форми налазимо их код Чеха, Руса и Пољака. Сметанину Продану невесту могли би смело истаћи као модел једне савршене опере писане у духу народном. У либрету Вилхарове-- Крсковићеве драме радња је проста; описан је обичан догађај из сеоског живота, готово једна хрватска Са^аПегга шШсапа — али дужипе какве Мајерберове опере. Вилхар је у Смиљани употребио строго само народних тема. Увертира (ргесНдга) тематична је израда једне такве кратке и симетричне мелодпје. Она је рађена модерно, довољно јасно, местимице лепим контрапунктом, али много губи од вредности услед развучености и неприродног истраживања е®екта у непрекидном, монотоном премештању једне исте Фразе на разне степене скала и у безначајној модулацији. Слабу инвепцију у изради, копвенционалну Форму и ноодређеи стил нала имо и у прва два чина. Тек са трећим чином постаје Вилхаров рад живљи, интересантан и допадљив. Увод за трећи чин и ако нас јако подсећа на Менделсонову или Веберову романтику, умесио је употребљен, фино израђен, а потпуно и тачно одговара сцени. Хорови су брижљиво израђени, декламација свуда добра, а драматична места наглашена су карактеристичним, модерним и довољно јаким акцентима. У ова последња два чииа опажа се и тежња, да се радња концентрише и веже, да добије складности и целине. Уметничка обрада теме: Смиљанине заклетве, Молитве и других мотива, умесно и оправдаио понављане и паглашаване, јасно обележавају поједине раније важне сцене и тиме доводе се ова два последња чина у једну складну целину. Укусно издање Вилхарове Смиљане можемо препоручити сваком музикалном друштву, коме је циљ да се упозна са пационалном музиком, у томко више, што је број ове врсте рада на славенском југу врло мали. Поред хрватског текста оштампан је и немачки текст г-ђе Дујзе пл. Мартини у марљиво израђеном преводу. — вл -

Р А 3 Н 0 Најновији рад г. Ст. Новакови^а. — Из пера овог нашег најуугледнијег и највреднијег књижевника изашла је нова радња, која је већ у у власништву Срнске Књижевне Задруге. Она ће изаћи у једном од Задругиних Кола, а натпис јој је: Сраска књига, њени иродавци и читаоци у XIX веку. Пред освитак XX века разматрао и бележио Стојаи НоваковиК. — Овом приликом доносимо преглед њезииа садржаја, нестрпљиво очекујући да књига изађе из штампе, како би том нриликом и опширније о њој проговорили. У књизи су ове главе:

* Ако смо добро извештени, наш се писац бави у Софији као дописник неких већих новина немачкнх. Његови су се погледи, према томе, стварали под утицајем средине у којој је живео.