Нова искра

Јјрој 22. и $8.

Страна 377.

рим и развијенијим лојимаљем и разумевањем иа примену и употребу. Та за Бога, треба само добро погледати па се може и код нас наћи доста примера за то, а може се чак и видети и сваки се уверити: да има неких који само у једној улози имитују, разуме се врло траљаво, по пет шест великих уметника, које су по негде видели: по пет шест, само у једној улози. Слика је, за онога ко се у томе разуме, држим и сувише јасна. Али —јаој, мој пријатељу ! сад ми ваља прећи и на најтугалтивије, најтугиљивије с које стране хоћеш и како хоћеш, а и на најопасније земљиште. 0 мој пријатељу, мој јадни пријатељу ! Опрости што те морам још овако жива и здрава пожалити. Знаш, чак је и мене по мало страх. А морам ти и то искрено рећи : да ме је готово више страх за тебе него ли за себе. Јер дакле, и ако кад и прочитају ово, што морам написати, неће ти, побратиме, баш бити лако, јер ће несумљиво гхомислити: да ту има и твога масла и ако си ти у овоме невин као „безлобно" јагњешце. А страх ме је за тебе, што си ти тамо, што си им или ћеш им ускоро бити у близини, а ја, сам већ очистио „чувства" и готово с поуздањем могу рећи, да држим: да се моје очи с њиховима никада више неће сусрести у животу, а ако се тамо у рају и сусретнемо, а у рај ћемо извесно, јер смо овде баш и сав наш живот провели у паклу, тамо већ нек буде што буде. Па ипак, ипак мора бити, и ако се прибојавам, постарији сам већ, па је сад мучно с том силом хватати се у коштац и истину јој у очи рећи. А осим тога и то је белај, што мени ни у овом овамо свету не годи сушта истина, а камо ли тамо у оном онамо свету с дасака; па још кад човек помисли, да јс тај тамо свет најзасебнији народ , најјединственпја нација на овоме овамо и у овим овамо световима ! Не ћу, знаш, баш да кажем : да је то најјединственија и уједно и „ироклета нација," као што једном рече један мој други пријатељ. А најзад како не би и био ?! Кад су све страсти, мане и врлине људске, из ових овамо светова, збијене и скоткане тамо у онај свет, у она четири зида Талијина и подигнуте не знам на који степен; и онда није ни то никакво чудо, што се ја и за тебе и за себе прибојавам. Али се ипак рећи мора, на мора! И морам овде рећи коју и о оним дамама тамо из онога света. А како ја немам ништа о њима, што би њима иоле било по вољи и угодно, с тога сам се овако и ушепртљио. Почећу одмах с најлепшом и једином неком лепотом коју сам од правих „убавих" Бугарака видео, и ако и у ње не беше баш толико од онога, што би се у правом смислу могло назвати лепотом ! А по моме мишљењу, удило јој је још и то: што је била тако набељена, да ни најбељи мрамор нема толико белине у себи, колико има!)аше њезино „бело" лице. Име ћу јој прећутати, прво из учтивости, а друго што само име није ни од какве важности, а могло би можда донети и неке неприлике г. Миларову, који за њу рече: да није по подобности ни за статисткињу. Баш њу нисам видео на позорници, јер је она само ради забаве седела у дворници и гледала оглед, а морам искрено признати да ми није баш ни жао. .Видео сам се и још с две, а и приказасмо се једно другом и то још на нрвом огледу. Морам им одмах признати да врло лепо плету чарапе, али на позориици —

нисам баш ништа лепога видео, а чуо сам само неке високе гласиће ко.ји уз веома неприродан и неправилан говор појаче сметају слуху. Остале су још две о којима се такође мора рећи која. Г-ђца Вјера Игњатова, и ако је готово и сувише мања стасом, много мање него лепа, ако је и мршава, а и више неугледна, опет им за то она игра нрве драмске улоге, а и госпође из великога света, па и саме руске, а ваљда и друге царице; и ако и с гласом и нагласком не стоји најбоље, а и лоших је манира, опет зз то, по њихову, изгледа да им је она као за сада најбоља. Она је покрштена, сад не знам је ли домаћа или страна, Јеврејка. При прелазу у хришћанство узела је ово име и презиме; а како се пре звала и презивала, не умем вам рећи. И она је била две или три године питомица у Бечу, али она само као гледалица. Најзанимљивија је појава г-ђца Адријена Бујевска. Не знам да ли јој је то њено право породичнО име и презиме, јер је некако обузела страст лепе даме из овога света да врло радо мењају и крију своја породична имена и презимена, а можда се ова госпоћица баш и загледала и то баш у ово име и због оне „Адријене," јер држим за извесно, да се није угледала на г-ђцу „Милену," као што неки зли језици хоће овде да знају. Било најзад како му драго, тек г-ђца Адријена је повисока и лепа витка стаса, нежнога и финога тела, дугуљастих, нежних и танких прстију на рукама; пријатног и мало дугул>астог лика, само према лику мало и сувише дугога носића, али доста елегантна појава. Г-ђица Адријена се тек сад пред сезону вратила из Москве и Петрограда, где је била питомица две или три године, и где је наизменце гледала руске и европске уметнике. Она ми се чини најподобнија за оно чему се одала. За њу веле: да је из једне од првих породица бугарских, да јој је један брат бугарски пуковник, а други врло имућан трговац, и да се она баш из чисте љубави посветила овом мучном и тако лепом и узвишеном позиву ; али се и на њој одмах види пука почетница и по гласу и по кретањуи ако ми се она чини као најпозванија и која даје највише наде. Само држим: да госпођица Адријена неће бити за оно што она и они желе — за љубавнице, већ за госпође из вишега модерног друштва и за фине интриганткиње, за улоге као што је „Веремијева" у „Дори." Али свакако најбоља, и с тога држим да је морала бити добра као „Василиса Мелентијевна." Најинтереснија личност међу свим члановима бугарске народне трупе ипак је Кодродин Сапунов, најстарији глумац Бугарин. То је мали, пуначак, с врло мало зуба веома симпатичан чичица. Он ми је мало доцније приступио од осталих, и како ми се приказао — а то је било за време одмора између чинова — одмах ми је стао причати : да је он био глумац и код Румуна у Букурешту и код Талијана у Милану и код Руса у Москви и Петрограду. Шта је он код њих био и могао бити, добар познавалац тих прилика лако ће погодити. Али је симпатични чичица причао онако и највише је говорио о Букурешту и о њихову деловању тамо и о неком Евлогију који беше врло богат трговац у Букурешту и врло велик добротвор бугарски ; да је поглавито помагао бугарске књижевнике и уметнике, и да је био врло душе' ван човек, да је и њега самога врло радо имао и често