Нова искра

БРОЈ 4.

НОВА ИСКРЛ

СТРАНА 125.

се пажња обраћа на нитања која су се етудијои извештаја ноказала као важна. Ирема нрикупљеном материјалу поч т је рад на одређивању главних дентара из којих су остали крајеви нагељавани. Пришло се и изради антропогеографских карата за поједива села и целе. нотпуно испитане, области. Дал>е је истраживан основни облик српске куће и све промене кроз које је тај облик пролазио. Сад се поглавито прибирају подаци ив осталих српских покрајина, пошто је из краљевине Србије довољно грађе добивено. До сад је сређено 1200 онисаних села, и то ове године 200, а остало раније. в) Одбор 8а МариповиКсву задужбину имао је свега један састанак, на коме је доеуђена награда спису иок. Светолика РанковиКа: „Порушени идеали." Акадешијина издаља У 1899. г. штамнани су ови списи : 1. Академијин Глас 55. и 57.; 2. АкадемиЈин Споменик 34.; 3. Дубровник и османско царетво, 1 књ.; 4. Пирхово путовање по Србији 1829 г.; 5. Годишњак Академијин XI и XII књ. 6. 0 трошку Баталакиног Фонда штампана је II књ. Историје срд. устанка, а из редовних доходака Академијиних номогнуто је штампање: 7. Музикалија академика Дав. Јенка. У штамгш су : Глас 58. и 59., Сноменик 35., 36. и 37. и Француска библиограФија о Србима и Хрватима. Стање Академијине бдагајнице у 1899. г. У течају 1899. г. Академија је примила 46.785-59 дин., и то: поклои Н>. В. Краља Милана 10.000 дин., државна помоћ 15.000 дин. и 3000 за стан, а остало је био инт. рес из разпих задужбина и други приходи. Од те суме Академаја је у 1899. г. потрошила 33.629 дин., и то: на плату чиновника и служитеља 6387.32 дин.; на хонораре писцима 3692-50 ; на израду речника 5Е 98-75; на ЕтнограФСКи одсек 1373, а остало на привремене издатке (хонораре), на улагање у Академијине Фондове и на разне потребе. Академија има код Управе Фондова на рукопању: 1. Легат пок. Марије и Мијаила Миливојевића из Крчмара, намењен на помоћ остарелим и изнемоглим српским еписатељима; сада изноеи 21.591-05 дин ; — 2. Легат пок. Катарипе Ивановићке, шшењен на обдржавање њевине галерије елика у Нар. Музеју; износи 4-534-55 дин.; — 3. Прилог Марка Добројевнћа трг. из Крупе (у Босни) на поднзање споменика Вуку Ст. Караџићу; изноеи 225-80 дин.; — 4. Од поклоиа Њ. В. Краља Милана у 10.000 дин. остало још 1-124*70 дин ; - 5. Задужбина Ник. Мариновића има осн. капитал у 12.000 дин. и 3180*15 дин. од нриплода, свега 15.480'15 дии Поред овога Академија је добила у овој години за нодизање Дома за С. Кр. Академију, Народну Библиотеку и Музеј Српске Земље 220.000 динара из разних вастарелих Фондова, и велики књижевни фонд пок. Дим. Стаменковића који је крајем пропме године износио 305.600 динара. Народна библиотека. У току 1899 г. служило се Нар. библиотеком 658 лица, највише ђака (331) и иаставника (116); странаца се служило 59. Узимано је на читање 12.946 књ., и то највише научних (10*866) па забавних (1465). Од тих књига било је на српском језику 7543, а на словенским и страним језицима 5430. Највише је књига читано у новембру (2703) и децембру (2612), а најмање у јуну (470). Крајем 1899. г. било је у Нар. библиотеци 31.970 дела у 69.830 свеаака (од којих 10.190 дупликата). Рукописа је било 625, штамп. нрвина 141 (дупликата 16), геогр. карата, слика и т. д. 2293 у 999 пумера'(62 дупл.), политичких новина 961 у 233 нум. (295 дупликата). Свега дакле библиотечких предцета 7 4.223. Буџет Нар. библиотеке износи 24.280 д., од којих 8000 за набавку и повез књига, а остало на плате чиновпика и служитеља и на канц. трошкове.

КЊИЖЕВНОСТ КРИТИКА У слободким часобима. Књига за младеж са сликама. Саремио Ж. О. ДачиК, Београд Штамаано у Државиој Штамиарији Краљ. Србије. 1900. Ко би судио о нашој новнјој књижевности но списима, који су намењени младежи, морао би доћи до закључка, да ми врло брзо идемо напред. Ну, ко би судио и о ваљаности наше књижевности 110 тим књижевним производима за младеж, морао би доћи до закључка да наша литература није од особите вредности, јер је несумњиво да се у наглом растењу дечје књижевности може да одабере врло, врло мало добрих књига. Књиге се за децу не пишу нз љубави према омладини, већ највећим делом из нросте спекулације, да се дође до које крајцаре, којом ће се иодмирити не само каква нотреба већ и какав луксуз, да не речем и страст. Ми зато и виднмо да на дечјој књижевности раде и звапи и незвани. Једни нрештампавају своје или туђе већ раније скуио наилаћене песмице, слике и чланчиће, на то завију у позлаћеие корице и износе на назар. Други од »Ласта« нраве »Ластавичиће« и обећавају да више неће досађивати својим пријатељима, ну тако се то само каже, док се не смисли што »ново«. Међутим све су ове књиге без плапа, без свесно одређенога идеалнога циља, којем књига треба да послужи. Свакн од тих »књижевника« рачуиа на добру дечицу и још боље оцеве дечје и па пријатеље, који ће књигу из буди каквога својега рачуна за рачун пишчсв да растурају. И тако то пдо из дапа у дан у већнни случајева. Добро со може и да изгуби у маси тих спекулаитскнх састава. Опо се можо и да пе опази. Зато је лаиас дужност критике да, на првом месту, уочи што је добро н да то прикаже.

Ми хоћемо да прикажемо једну књижицу за децу из малога добрих и ваљаиих. То јс књига за младож, чиј смо пазив наиред истакли. Њу јо дисао човек, за којега се сме роћи да је мајстор у својем нослу, јср му ово није првина, а најмањс му се може пребаиити спекулацнја. И само име овога списа врло је лепа ноука: читајте, децо, у слободном времену, читајте а нс заборавите размишљати и о свему што вам је у школи говорено ! У овој књизи има пеколико песама, од којих је једна народна; остало су нричице, басне и омањи чланци. Првом се песмом хоће да негују патриотска осећања. »Хај, славно је Србин бити« ! — И облик и садржина су лени. Песма па стр. 30—31 пуна је детињске наивности, а нема детета, које јс неће моћи и на себо примснити. »Сан Краљевића Марка (стр. 74—76) изцјси у леиом облику пародно веровањо да Марко спава и да ћо устати, кад развијемо заставу славе наше старс и кад нам у рукама севну осветничке димигпћије. Може се с иравом рећи да су све лсне песме, којс су у књигу упосене као и иародна несма (стр. 24—26). Ова народна подстпче и буди с .осећање нрема нејаким створовима у чемунамје леи примср иародии идеал јупака и Србина Краљсвић Марка. Било би без изговора још боље да је оваквих песама још која у књизи. Лсиу збирку народних несама, које су сасвим подесно за децу, још немамо. Треба знати да много пародне несме п ако су лепс нису за младеж. А унесепе иесме у ову књигу доказ су, да би г. Дачић умео учннити добар избор, а то до сад као да нису срећно изводили ни они који су поиеке народне иесме уносили у читанко за школску омладину. Од прнчица и др. чланчића истичу се но леиоти а особито својом тоиденцијом : Отац и кћи (стр. 4), Јаико Гагнћ, Браћа, Необичпа цевка, Киез Михаило (стране: 26, 63, 39, 13) и др. У првој (Отац н кћи) најжнвљим бојама црта сс љубав синовља и родитељска. Тирапине, ие бојим те се, роб сам ти, али ме пусти да последњи пут ижљубим своју милу дечицу! Оцу то не би допуштепо, али га љубав деце ослободи роиства. »Јанко Гагић« има исту сврху. Можда би било добро да је уз ову додао и песму о истом догађају ; за децу из основпе гаколе то би бпло још већо задовољсгво. „Браћа« је иример братске љубавп, која се у нричици »Другови« и даље развија, јер и другови треба да се воле као браћа. Ова се љубав ностепено иреноси и на друге људо и земљу. Кад се омладипа у овоме правилно унути — а то би г. Дачић желео — онда ће со за свакога нашег малишана некад морати рећи: »Благо њему! Он је одужио дуг, који сви дугујемо својој отаџбини«, како се вели у причи: »Влаго томе ко погине борећи со за отаџбину« (стр. 76). »Нообичну цевку« читаће деца са уживањем. Свршетак јој јс пуп ноуке, која ни за једнога читаоца иеће моћи остати пеоиажена: »Нрошли дани пе враћају се више. За живота ниси пишта радио, па ти је и самоме сада тешко. Много их је, који су, као и ти што си, цсо век ировели у нераду«. Да сноменемо још две причице : С т р а н а ц и п т и ц е (стр. 10) п Најтрајпије богатство (стр. 31). У првој се црта и подстиче љубав према невииим, ситним животиљицама, али не на наш уобичајеии начин: »јер су нам оне потробне и врло корисне«, што ћете наћи у уџбеницима и др. књигама за децу, већ: »Ове птичице затворене су, и ако нису никоме никакво зло учиииле. Ја сам их ослободио, нека буду срећие у слободи, као и ја што сам«. »Најтрајније богатство« треба да помогне угушивању себичности и тежње за материјалним благом, чиме нам обнчно пуие главу понеки иисци, мислећи и нехотично па своју грамжљивост. IIу, и нашем се г. писцу поткрала једна погрешка: »знање је једино богатство«.... Овде је требало некако извести : али кад се употреби за опште добро на пр. својега народа, на тек онда да може човек рећи да је срећан. У нротивном, и знање без злата и злато без зиања немају вредности. К н е з М и х а и л о , К а к о ј е В у к у ч и о , Н и ш, Ч и к а Ј о в а леии су чланци, којима се проширује и допуњује дечје знањс, а иодстиче и љубав према великим људма, негују се осећања захвалностн и дивљења за оио што је и за одрасле увек леп пример, те нас својом величином осваја и задобија. Под утицајем непедаготке струје, која не уме да правилно схвати вредпост ручнога рада, а коју престављају неколико наших иедагога, и г. нисац саветује деци ручни рад (стр. 66). Ова,ј је чланак могао изостати а без штете по књигу, јер је ово сумњиве вредиости : »Како је много пријатније ировести време у кориспом раду по у доколици и пераду«. У распореду појединих чданака нема некога шаблопскога реда, п то је врло добро, Г. писац је свестан намере својо књиге. Он хоће да оплемени осећања својих читалаца, пише лепо п са осећањем, а при том цела књига има органске целине, као што смо то у неколико напред ноказали. Њогову ће књигу радо нрихватити сви сем спскуланата, који пишу за децуабез разумевања, ма да имају и они јасан циљ — чисто свој и чнсто спекулантски. Главиа јо намера пашега приказа истаћп ово лоио делце, а узгрод нек нам је допуи^тено и препоручитп га тонло. Свет.

УМЕТНОСТ П030РИШТЕ Српсно вече. — Метерлинк, Шницлер п Паљерон. — Сакунтала. Раздвојмо се! (Оарлу). Сумњам да је икад рсФсрснт Народног Позорншта пмао нрсд собом овако обилан, разноврстаи и запимљив материјал за нриказ,