Нова искра

ВРОЈ 4.

НОВА ИСЕРА

СТРАНА 127.

дила иредстава његове драме, у којој се излаже обична и кратка историја једиог иара: она је била млада, а он стар — и то је све. Обична историја али израђена занимљиво, фино и јако. С горчином, благим песимизмом и философски , али не досадно, иретреса, дакле, писад једаи случај из комплпкованог питања о браку. Пилграм, проФесор, оженио се, пошто је превалио, како се то каже, подне живота. Неминовна иоследица тога било је браволомство. Он је н.у примио мирно, с философским уздањем, посвећујући свој живот науди. Али је ипак његова душа, велика и нлеменита, патила, он се мучио иоред лепе и младе жене без ње, био је без илузија алије ипак тражио од живота нешто ; великодушно је праштао својој жени и само чекао дан кад ће доћи с љубавникои, то беше његов асистент, да затражи слободу, коју би им радо поклонио. Изненадна смрт женина прекинуда је све. Од тога треиутка почиње драма. Позно јесење вече, после погреба, он нешто суморан, али ирисебан, миран и тих, без потребе за утехом, способан за рад, ма да осећа ужас кад помисли, да је она ладна, без крвп и живота, земљом затрпана. К њему је дошла пријатељида, Олга Мерхолм, да проговори са старим иријатељем искрену реч, да га утеши и да покупи нека нисма која су после покојниде остала. Он је знао да су то љубавна писма жепе његове, и ако их никад није видео; чудио се само зашто се од њега крије оно, чега је морало бити и гато би он спално и не иогледавши ; зашто крити од њега оно што је он сваким дамаром спојим осећао ; нашто штедети илузије кад их он никад није ни имао ; зашто га тегаити за женом која је другом принадала, која иије пикад разумевала живот његов, није испуњавала време његово, коју је он давно изгубио. Све утехе, сав мелем требало је сачувати за љубавника, томе она нрипадаше, тај је њу изгубио. Његов асистеит вечсрас ће доћи, и он ће га сам одвести на гробље, он ће га подићи ако падие, ои ће га тешити ако плаче. И он је дошао, обичан, звапично-скрушеп, с парадном изјавом жалости, с досадним питањем како се то десило. Најзад је звао лроФесора на море с њим, тамо је пријатно и весело, тамо је његова вереница, у друштву њиховом разгалиће се. Вереница! а она? И кад је срећни вереник нризиао да има двс године како он познаје своју верениду и како је истински воли, нроФесор га је избадио напоље. Он држаше да је боље што се и овако сврпшло него да је о н а сазнала за ту обмапу. Али овде беше обманут ои и нико више, његова жена знађаше све и примаше све. Она је живот лако схватала, вели Олга Мерхолм ; она беше створена за милосннцу а не за другарицу, утпрђује проФесор Пилграм. Лена драма, са специјалитетима германским, који нровирују из оног нешто мрачног и тешког тона, оно ФилосоФије о животу и наклоности према трагичном и романтпчном. Али све те нациопалне осооине ублажене и допуњене лешпим и потребним, учиниле су драму нримамљивом. Уз то она је много добила тим што је Пилграма играо Г. Гавриловић. Игра је његова била сигурна, паметна и топла. В а р н и ц а. Док се у првој драми укочено стење и гуши у атмосФери која наговештава скору катастрофу, у другој ФилосоФира о животу посде ње, у трећој се живет, љуби, кикоће. Док се прва креће у тајанственој ноћи, друга у суморној јесељој вечери, трећа у слободном мирисавом зраку, на сунцу које греје са свих страна, у нријатној атмосФери чисте, светле, сунчане јесени, којом вибрира смех једног милог и лудог девојчета, којом се проплеће љубавна реч једне лепе и младе жене, непрестано шумори разговор једног говорл.ивог, веселог и пријатног момка. Док се прва завршује смрћу, друга уздахом, трећа пољупцима и смехом. У Варници је све светло, 8драво, истинско и љупко. Француска варница, топлија од осталих, зажарепа и обасјана снажним и блиставим духом Паљероновим. Француска комедија, веселија и оригиналнија од других, са особинама и чарима без којих је и Димина и Сардуова. Срдачан и фини смех једног доброг, веселог и духовитог човека. Комедија са ингениозним предметом, несравњиво ведрим тоном, уметничком израдом. Свима лепим особинама францускога духа окићена: веселошћу, бујношћу, разноликошћу, најтананијим укусом, јасноћом у изразу, прецизношћу, силом, елеганцијом. Нестални, весели и неозбиљни Раул од Жерана, несташни шаренн лептир кога заноси сваки цвет заљубио се нанослетку у Антоанету, Тоанону, рањеницу н.егове ујне Леоније од Рена. Некад је он волео Леонију „оличени разум", али га она одбила. удала се за једног старог ђенерала и већ постала удовица. Оп воли као што никад није волео, ујна му вели да је он досад деведесет пута тако исто волео, он хоће да се жени, а ујна му се смеје како се он толико пута до сад женио. Али кад је то вагрено и с уверењем поновио, кад је казао кога воли и кад је аамолио тетку за помоћ, ова се узнемирила и замислила. Он је био у неприлици, за то је ва помоћ молио. Антоанета га није волела, то беше чудно девојче, које није никог волело. Осамнаест година, тек изишла из школе, сама љункост, цветна младост, бујно-цвркутаво и свеже пролеће; жива, весела, немирна, бујна, неозбиљна, која се смеје њему, смеје себи, смеје свему и вечито. Шипарица која кикотом отнраћа свога просиоцч ; која не зна кад шта говори, јер у исти мах о свему говори само не о љубави; која воли и да дете има и да лешњике једе и да позориште гледа ; која има у свом џепу слике, кључеве, лешњике, огледалце, мараму, само не љу бавну залогу. Безазлена и отворена природа која збуњује вештог љубавника, који је смело погледао у очи многе лепе госпе. Веба, која руши све планове опробаног борца. Једном речи створење које немађаше варнице, коју је требало пронаћи и искресати. Зато се он обратио ујни за помоћ, старом помагачу и савезнику свом. Али се овог пута рђаво обратио. Заборавио је да је ујна млада, лепа удовица коју је он нре две године просио, заборавио је да је друга ствар била помагати при иеплати момачких дугова, а друга при женидби. Оличени се разум новлачи, Леонија од Репа, узбуђена, мрзовољна, саркастнчна, гледа целу ту ствар. Она помаже нећаку али преко срца. Запросила је Антоанету 8а Раула, али је то тако учинила да га је ова одбила. Најзад он употребљава последње средство --

љубомору, средство, како сам вели, наивно, више но наивно, старо, више но старо, вечито. Покушаће њих двоје, ујна, којаје натоједва нристала, и он, да изазову љубомору код Антоанете показујући се као стари љубавници. Удесе да она ирислушкује и почну сцену, дивну, најФинију, најзаносниЈу, најкомачнију сцену која се бриљантно завршује. Место Антоанете Леонија је пала у мрежу најтан}шијег предива, уместо код једне, варница је иекресана код друге, место Антоанетом Раул се оженио Леонијом. Љубомора је био начин да се искреше варница код лепе удовице, а не код веееле Антоанетице. Ма колико писали о Тоанони, Раулу и Леонији нећемо рећи онолико колико Паљерон. Узети књигу или доћи у Иозориште то Је најпријатнији и најпрепоручљивији начин за упознавање са Варницом. Овде р .збацаие и наговештене спене, разговори, саме реченице и речи, тамо уплетене, уткане, увезене најчаробније, најсавршеније, најинтересантније. У каком со сјају изводи сцена у којој Антоанета прича како је нросио Г. Жиле, бележиик, уз пратњу лајања Бобовог; па сцена у којој Раул казује несташној смејачици шта је то љубав, или она кад Раул и Леонија играју комедију која се претвара у збиљу. Ја сам у искушењу да наведем све сцене, и немојте се обазирати на ово што сам неке истакао, оне су све једнаке, све без мане, све одличне. Њих је немогуће одељивати, оне тек онда баш вреде кад су све ваједно, тада тек пада у очи она савршена округлина комедије, тек су онда видљиве оне трептаве ниансе у којима је израђено свако лице, свака сцена. сваки разговор. Онда тек имате нраву слику комедије, коју је дао Паљерон за једно лице своје: зрачак сунчев у роси ! Пежни цветић љшванов. Представљачи су били добри, нарочито Г. Руцовић, који увек лепо, интелигентно, марљиво и тачно тумачи своје улоге. Игра Г-ђице Миљковићеве има исте одлике, уа то и лене особине њеиих година: љункост и окретност. Прелазим на С а к у н т а л у. Ја сам у искунгењу да иоред ове драме ставим немачка а не индијска. ГГрерађивач је, изгледа, у својој ревности отишао сувише далеко; гладећи и удешавајући према дчнашњој, па још немачкој драми, он је дао лажаи изглед С ак у нтали. Иа овако ме мишљење наво 1И измењена Фабула у њој. коју један литерарни историчар са нриметним одстунањима и већом вероватноћом износи. А у томе ме утврђује и сумњив изглед њен, слаб утисак кога она чини, водњикав и отужан језик у њој (зато у осталом може одговарати и наш нреводилац). Међу тим даје јој се одлично место у ипдијској драми. Она је љубавна драма, у најчисгијем смислу те речи, толико исто љубавна колико Ромео и Јулија, или можда још више. Идилична, нежна и страсна љубав је испуњује, то се осећа и ако језик, често врло млак и обичан, запретава осећај, мути идилу. Написаб је Калидаси, а прерадио Алфред Волцогеп. Сардуова комедија остаје за идући извештај. Д.

МУЗИКА Маскота, комична оиера у три чина, написали АлФред Дири и Хенри Шиво ; музика од Едмонда Модрана. Од француских оперета извођенје досад у Народном Позоришту један врло мали број и ако су већином оне по изради згодније и подесније за мање позорнице од других страних оиерета а нарочито немачких. Ове године управа Нар. Позорпшта изабралаје, с обзиром на могућност извођења, Одранову комнчну онеру М а с к о т у (Ватлија девојка), која се представљала први цут 29. јапуара а досад више пута понављала. Одран је поодавна иознат као илодан и духовит музичар а иарочито на пољу комично оперете н ван граница Француске. Од његових двадесет оперета нризнато су као најбољо: М188 Не1уеМ, Мопв1еиг1|оћепЈј;Нп, Вароирее, Без посез <Г ОМуеИе и ћа МаиоИе, и ове ће се одржати у рено! тоару опоретскнх нозоришта као и све боље онероте Штрауса, Милекера, Супеа и др. Текст за Одранову М а с к о т у удешен је као у свима сличним приликама само дслимично по вољи и укусу музичара. Компониста у главпом се брине, да има подесан материјал за израду арија, песмица, дуета и хорова а прозу потиуио оставља на вољу писца либрета. У Маскоти налазимо у музици лених и изразних партија. У првом чину значајпа је по мелодији и хармонији интересантна Валада Пина (Г. Раја Павлови^). Ову тему унотребио .је Одран и у осталим чиновима као згодан БеНтоМу, да помоћу њега групише радњу и да нас подсети на раиије значајне догађаје. Дует у нрвом н другом чину између Ветине (гђа Тодосићка) и Пипа, хор нажева у другом, ншански мотив (Рапс1ап$;о) путника свирача, квартот између Ветине, Пипа, Лорана (г. И. Станојевић) и Рока (г. Стојићевић) и хорови у Финалу трећог чина најлепше су партије по инвенцији мелодије, и но хармонској комбинацији. Пепачи Нар. Позоришта трудили се овом приликом, да вгго боље и савесније одговоре задатку. С тога је извођење Маскоте било у свему складно и живо, као што то нарочито францускс оперете изискују, и ми радо констатујемо, да досад још пи једна оперета у Нар. Позоршпту није тако симнатично нримљена од стране нублике као М а с к о т а. Гђа Тодосићка играла је насловну улогу М а с к о т е. У грациозној и примерно складној игри, у јасном музикалном схватању и извођењу улоге, посведочила је гђа Тодосићка ноново наше раније ишпљење а то је, да је нотнуно равиа многим нрвим глумицама вслико-варошких позорпица у којима со искључиво негујо онерета. Г. И. Стаиојевпћ (Лоран) одликовао со и овом нриликом добрим хумором и пријатним нуним баритоиом. Г. 1'. Иавловић (Пино), Г. Динуловић (Фрителипи), I'. Милутиновић (ПараФант) и Г. Стојићевић (Роко) извели су своје партије савесно н сигурно. Капелник Г. Покорни заслужује пуног призпања као добар дц*ригент и као савестаи и вредан учитељ.