Нова искра

НОВА

II С К Р А

ВРОЈ 6.

колеге. Сад ми пада поглед на Гину ; лепо опрана, чврсто затворене очи .... чисто спава. Полако тече вода са тела .... каггља капљу јури. Прва кап се заустави на младим прсима и застане туна дршћући, као да зна да се находи на неоскврњеном и божанском месту. Друга кап долази згуснута .... Љубоморна је на опу прву и одгурпе је са овог драгог места. Безвољно и лено одлази прва, кап, растура се и бућне у суд, који доле стоји .... тако и друга кап .... трећа, четврта, пета — све. То иде све брже. Капљице со јуре и тетурају преко таласастих линија лепога тела. Оне одскачу нарочитим жубором од стола и распадају се. т 1ујс се и звук ових капљица — тик .... тик.... тик.... тик .... непрестано, иначе је мирно. Преко целе сале раширила се смрт, у сваки се кутак пружа њено крило .... у свакој капи крви лежи ужасни отров, у сваком оку спава свршена беда и гатка невоље .... И на свима, свима лицима као да лежи вечити знак питаља .... „Има ли будућности ?" Нико не одговара.... нико и не зна одговора. По каткада задре какав вредни студепат у полутрулу кост.... чујегп као промукло гакање гладне чавке. Сусед према мени гледа сањиво на свој препарат : опало п згрчеио дете, са јако испалим јагодицама и особито испу ч.еним челом; око иоса и усана развукла се нека бледо-зелена црта. Посматрајући ово опет ми паде поглед на Гину.... Не капље више са ње. Али не — бага се испод сваке трепавице екупља вода у сјајну куглицу. У рупицама, испред затворених очију, застаје вода и нехотице сс направе две сузе. Било би паметпије, Гино, да се смејеш. Је ли, Гино, запгго плачеш? То јс ток ствари. — Пошто су те исекли у хиљаду парчића, и лапцета 1 ) није поштедела ни једног судића, бацају двојица слугу твоје месо, иошто није вигае ни за гато, у велики, црни сандук, где је месо и од других легаина, и опда се овај грозни сандук, у којем се налазе делови од десет до нетнаест мртваца, носи на гробље и сарањује без песме и звона. Твоје ће кости слуге исушити на сунцу, и кад се добро осуше, онда ће их продати студеитима. — — Да, да, то је ток живота.

Баш сад дође моја газдарица и прекиде ме у писању. „Оладиће Вам се чај, господине," каже ми. Ја се и не обазирем на њу. Па и истипа, што ће ми чај ?! Ако ме. усиомене на моју Емилију не оздраве, чај то неће никада учинити! Никада нећу више видети ја Анатомског Института.... никада више свет .... Да ли је то заиста могућно ? ... Већ је шеСти дан како лежим непрестано у постељи, и осећам како се нагло растварам и распадам у ништа. Кад бих само још један пут могао видети своју драгу мајку .... Ах, баш ми сада пада на памет — шта ли ће са мојом лешином бити ? Хм, баш сам будала! шта Ке бити ? Исећиће.... престругати.... а да шта друго? мепи је то у осталом сасвим свеједно. Помирио сам се са том мишљу. Човек се брзо на све навикне, кад зна да 1) Лаицега - мали, танки, комасти анатомски нож. Пр.

мора умрети .... Да, ја умирем .... Већ ? А где ли ми је живот остао ? Са мномјеврло рђаво. Где си ти животе ? За што си се угасио ? Нудновато и загонетно ! . . . Савест ми ништа не притискује ; чиста је п јасна као ведро небо. Па ипак! За што се све то губи ? . . . Сладак ме сан баш савлађује .... можда се нећу више ни пробудити ? . . . За сваки случај — збогом ! .. . 1!еч, дсцомбра 1891). нркв К о ГЕР. П. ИВЕЗИЋ. АКВДРЕДН VII 3 ^■■'рел.о и То' т ° гЈ-ласЈС пламти на вре^лом суицу, А прег-^о цаиеиих п,лоча потоци једва ииле, Уморио дрвеЈде стоји, ^листа^ се ме миче с гране, А по^/вем расуто сено ^о виаци ме^аме сви,ле; Ваздух трепери, дрш1\е поврх о-п^оса ма<ли' Цвр^уђе из траве шева и сунце с меба палт.

А тамо ире^о ре^е у дивмом суичаном блес^у РЈо чуи на бистрој води пласт се висо^и мија; Р^ола сз лагаио мичу, у зра^у биистају ^осе, И гром,^и смеј се чује и песма допире тија, Па се ^лагано губи Ветарац подухму јаче И с г*<лаве девица ми^лих убељем убрус смаче. VIII 1^\лоиу.ло уморно село.... Заспа^е ^у!\ице беле, Дршцу на мебу звезде а месец лагамо броди; ■Д-уито се талаоа зрело, шуми ^.рај ре^е врба, Ветарац висо.ху трс^у повија ма бистрој води, Замучу волови погде, на брегу ватра се светли, А сова са торља јеца, селом се јав^љају пет^ли.

И мра ^ сва ваЗди пада, ^упе се об^лаци мрачми, 1^о стеие притисли небо, нигде да звезда блесме; Вију се јаблани вити, пишти зелена бреза, И рша с грм^ћавом осу и ветри с Фију^ом бесие, А се^ло сирото дршђе, цви,ле тршчами је^рови, См^1ав<љеио ма земли јз ^ ито и семо по води шлови. Д, Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ

СТУДИЈЕ 0 РУСКИМ ПИСЦИМА

I I I СЕМЕН ЈАКОВЉЕВИЋ НАДООН (1862 I 1887) За ,,}(ову Хскру" ааписао проф. /?. ${. Хорабљеб Ј^рајем седамдесетих а почстком осамдесетих година, после дуго времена од руских песничких корифеја, као метеор какав синуо је нови таленат. Али он који је „правог Бога кроз густу маглу видео" — у једном је тренутку и обасјао људе новим сјајем и за увек ишчезао. Он је