Нова искра

БРО.Т б.

о томе : „Руски је посланик виде-краљ, љегове креатуре дају свему тон, он подржава распру између краља и магната гсако би принудио обе страпе да тражо заштиту даричину. 1Грава ирестоница Пољске јосте Петроград, а Варшава нгра улогу губерпијске вароши. У кратко рећп нестадо је трага сваком самосталном политичком животу". (Костомаров). Све јс то постигла својом вештом политиком Катарипа II., опа пста царица која је стајала у преписцн с пајвећим философима тога доба, Волтером и Даламбером. Она је.умела пољске магпате тако вешто да нривеже за руски престо, да је за љих милост илн немилост њена била питање живота или смрти. Положај руског иосланика према крал.у Станиславу одговарао је, како вели Фрапцуз Сегир, положају француских Мајордома према Меровинзима. Међу тим се и Пољаци тргоше. Они почеше да увиђ а ,)У к ЈД а ће их одвести политика коју су дотле водили. У њима се појави иатриотска мисао да се дал,а деоба отаџбипе снречи и да се изгубљепо поврати. Тога ради они су гледали да унотрсбе згодну прилику када Катарина ратоваше са Шведима ц Турцима, да удесе ствари у Пољској. Ово им се чиаашс у толико лакше што њиховим жељама изађе на сусрет и Турска: она обећа Пољској помоћ да би ју заштитила од мешања које друге државе. ЈЈољска хтеде да живи и напрсже последњи пут све своје силе да изврши препорођај. То је доба националног покрета у Пољској. Партија која је хтела реформу агитоваше с успехом од год. 1789. У марту 1790. Пољска закључи с Пруском уговор за одбрану. Пре свега требало је приступитн промени оног анархистичног устава који су стране силе на штету Пољске иодрзкавале. С ти.м се прво и отиоче. Скупштина у Варшави изабра нарочити одбор ради промене устава, подиже број војске на 60.000 и нареза нов порез. Према политичким приликама судећи није било никакве опасности, јер ма да Француска заузета револуцијом не могаше Пољској притећи у помоћ, то се: Енглеска показиваше непријатељски расположена према Русији, а Турска и Шведска објавише Русији и рат. Пруска је, како рекосмо, тражила пољско пријатељство и закључила с њом савез за напад и одбрану. Ето у таким приликама скупштина од 1791. г. усуди се да приступи промени устава. Она прогласи престо пољски наследним и за наследника дому Поњатовскога изабра владаоца из куће саксонске. Та скупштина уништи и оно кобно „Ј^Његит ^еГо". Она иодели законодавну власт између краља, сената и посланичког дома. Она даде краљу извршну власт са 6 министара, који беху посланичким домовима одговорни. То беше знаменити устав пољски од 3. маја 1791. г. Све се сад заносило сјајном будућношћу Пољске. Говорило се да је нови пољски устав бољи и од енглеског и америчког устава. Али какво разочарање ! На скоро се иоказа да је устав од 3. маја дело мањине пољских племића. На скупштини било је присутних само 1 7 чланова, а одсутних 327. Већина дакле пољског племства била је против поправке устава, т. ј. она је хтела пропаст своје отаџбине. Глас о промени устава није се ни мало допао двору петроградском. Катарипа писаше да треба чекати појединости, међу тим она је готова да изађе на сусрет свима евентуалностима и да не устукне ни пред самим ђаволом. Она је страсно кудила пол>ску скупштину што је укинула „ЈОЊегит ^е1о", тај, како га Катарина назва, паладијум пољске слободе. „Ми ћемо", писала је Катарина своме посланику Булгакову : „као и пре тако и сада бити мирни посматрачи, докле год сами Пољаци не затраже помоћи да васпоставе раније законе". Она је врло добро увиђала да ће сама опозиција у Пољској отворити широм врата ру

СТРАНА 179.

ској интервенцији. Образовање једне конференције (удружења), која би била управљена против новог устава беше само питање времена. И тек што је Катарина закључила с Турском мир у Јашу, мораде се окренути Пољској. Њена политика беше у томе, да увуче остале силе у рат против француске револуције, како би могла слободпије у Пољској жарити и палити. Она говораше да су њој раније закључепи уговори с Пол.ском свети и да она не може допустити никаквих измена, при чијем се постанку није ни мало на Русију обзирало. Она куди неодлучност двора бечког и берлинског и вели, да је Русија само у стању учинити у Пол,ској све што хоће. „Ја се", вели царица: „изражавам непријатељски само против оних који су ради да ме поплаше. Од Катарине II. — вели она, — често су дрхтали њени непријатељи, али није познато да су се непријатељи Леополдови од њега и бојали." Русија се даде на посао да произведе у Пољекој контра-револуцију. Под утицајем руским постаде тарго вичка копфедерација , на чији захтев упаде у Украјину 80.000 Руса и 20.000 Козака. Гром поче грмети у даљини ј од Дњепра се небо наоблачи, бура се приближаваше и сјаја од 3. маја нестаде за навек. Скоро 2 /з земље беху поселе руске трупе. На позоришној згради у Варшави освапу прилепљен овај сатиричан оглас: „Немачки и руски глумци представљаће трагедију „Пропаст Пољске"; пошто комад стаје дрзкаву 20,000.000 дин., то је улазак за публику бесплатан." Али да, ми смо заборавили да је Пољска имала једног моћног савезника — у Пруској. И кад на основу ранијег уговора пољска влада затражи од пруског посланика Лукесинија да се дигне војска, тада овај Макијавелов сународник одговори, да његов краљ неће да зна за то. Шта више, пруски краљ Фридрих Виљем био је толико некаваљер да је пољском краљу писао нарочито писмо, у коме не само да куди пољски устав на коме му је раније честитао, већ прети новом деобом Пољске. Још је пољским родољубима остало само једно средство да покушају, т. ј. да се својим силама одупру много надмоћнијем неиријатељу. Али њима ни то не пође за руком. Истина је њихов знаменити родољуб, Тадија Кошћушко, у боју код Дубјенке однео победу над једним одељењем руске војске, али се опет мора повлачити, јер му Руси беху зашли за леђа. Међу тим краљ Станислав изјави да приступа тарговичкој конфедерацији, одричући се тиме и устава од 3. маја. Знаменити родољуби као Игњат Потоцки, Малиховски и др. морадоше се повући из савета краљева, њихова места заузеше руски и пруски штићеници, који одбацише нови устав и васпоставише на ново „1лћегит уе^о." Ну Пољаци су овим познали тек половину несреће, јер још ништа не знађаху о уговору, којим се иде на нову деобу Пољске. Н>ихов савезник, пруски краљ, такође упаде с војском у Пољску, изјавивши да то чини бајаги због немира који угрожавају спокојство његове државе. Русија и Пруска беху се у напред споразумеле о деловима који ће свакој од њих припасти. Аустрија беше при овој деоби од плена искључена. Ну ни то не беше доста, требало је пољскоме народу нанети још већу срамоту тим што га натераше да сам ову деобу одобри кроз уста свога бедног сабора. Под притиском руским и ируским би сазвано у Гродну нешто налик на сабор и краљ Станислав би добављен тамо да председава при пропасти своје државе и отаџбине. И тај такав сабор у Гродну, који би отворен 17. јуна 1793. год., бејаше опет ради веће поузданости опкољен руским трупама. Тада пруски и руски иосланик изађоше с једном нотом у којој се каже да Пруска и Русија не могу друкчије сачувати Пољску од потпуне опасности, већ да од ње оцене пограничне области и да их споје са својим државама (!) Од посланика који припадаху тарговичкој кон-

II О 1? А II С К Р А