Нова искра

СТРАНА 180.

БРОЈ 6.

федерацији усудише се само двојица да протествују, али и они морадоше за то одмах бежати из Гродна. И када Пруска и Русија захтеше формално уступање пограничних провинција, сабор одговори Русима понизно и молећи, а Прусима пркосећи и презирући их. Ну заповедник ируске војске Игелштрем и руски посланик одговорише на то тим, што оне иосланике бацише у тамницу, који се не хтедоше безусловно покорити. На то угрожени сабор одобри да се уступе области које је Русија тражила. Подмиривши руска захтевања и надајући се да је непријатељ тиме раздвојен, сабор не хтеде ни да чује за пруске захтеве. Ну овај отпор беше узалудан Ј е р Русија не хте напустити свога савезника. И кад се сабор и дал.е устезаше да одобри ируске захтеве, руски послапик, Сивер, затвори неколико носланика, још тешње онколи сабор војском, иусти руског генерала Раутенфелса те и он заузе место у дворници, где је сабор заседавао ; а сваког оног посланика који не би говорио у смислу поиуштања војници би извукли из сабора. Али иоред свега. тога, када дође до г\ласања, ниједан посланик не хтеде дати свога гласа; 23. септембар 1798. г. и ноћ за овим даном беху испуњени немим ћутањем, а за све то време краљ је седео у сабору на своме престолу, а посланици у својим клуиама. Око В сахата из јутра изађе генерал Раутенфелс на поље да доведе своје гренадире, тада устаде маршал сабора Бјелински и занита три пута једно за другим : да ли сабор допушта одбору да потпише уговор с Пруском? И нико не одговори! Тада се зачу један издајнички глас: „Ћутање је знак одобравања". Било је тада 4 сахата из јутра, посланици оставише дворану бришући сузе из очију. Смртна пресуда Пољској би потписана. Она мораде уступити Русији 3, а Пруској З х /2 милијуна становника. И док Русија захвати иоглавито области руске и литванске, дотле Пруска засече у срце Пољске и још Н/2 милијон Словена више дође иодјарам немачки. 16. октобра а на предлог проданог грофа Анкијевића Пољска закључи савез и пријатељство с Русијом, или другим речма потчини Русији и онај још једини остатак Пољске. Ако би се рекло да је Пољска заслепљеношћу својих синова и општим расулом заслужила несрећу која је снађе првом деобом, никако се то не може рећи за другу деобу. Пруска и Русија овде беху главни виновници. Пошто смо видели како се свршила прва два чина из раније поменуте трагедије да приступимо сад трећем и иоследњем чину. Овде је главпа личност једном већ поменути родољуб иољски, Тадија Кошћушко, јунак од Дубјенке. Кошћушко беше син једнога незнатнијег племића. Он је још за рана на себи искусио иоследице зла од кога је Пољска смртно боловала, јер је својим очима морао гледати како му оца убијају сољаци, чнје стање беше више него ли очајно. Сам пак Кошћушко био је исмејан, кад сс усудио, он, сиромашан племић, да потражи руку кћери једнога пол>ског магната. После тога разочарања, он стеже срце и гледао је да на другом пољу стече себи ловорика. Тако и би. Он се, као и Француз Лафајет, славно борио у американском рату за ослобођење и вратио се одликован од реиублике Цинцинати. После друге деобе Пољске, Кошћушко се повуче у Саску, где затече све знамените родољубе пољске од 3. маја. Послан отуда у Француску, Кошћушко је добио обећање за помоћ од одбора за јавни саао (сотШ! с1е ваШ риЂИс) а радио је из Дражђана да се у Пољској организује једна општа завера против освојача. Ова је завера у скоро бројила на тисуће племића, свештеника, грађана и отпуштених војника. И поред свег тога, руски заповедиик ђенерал Игелштрем не могаше јој никако ући у траг. Дан, када је војска пољска требала да се разоружа и распусти, ускори почетак револуције. Мадалински се устезаше да разоружа своју бригаду, већ пређе Вуг, баци се на пољске области под Пруском и упути се на Кракову. На глас о томе, да се он приближује, иобуни се

ова друга пољска ирестоница и иротера руску посаду. Сад потрча и Кошћушко, издаде проглас за побуну у коме шибаше поступак освајача пољских и позиваше народ на оружје. Направи се 5000 коса за сељаке (као оружје), родољуби прикупљаху добровољне прилоге, а ко не хтеде дати милом морао је силом. Тај глас поплаши Игелштрема у Баршави и он одмах посла Тормасова и Денисова против Кракове. Тормасов се сукоби код Проклаваце с Кошћушком и Мадалинским, који не имађаху више од 4000 људи, од којих више од половине беху сељаци. Нри првом сукобу разбеже се пољска коњица, састављена из самих племића, објављујући општи пораз и ропство Кошћушково. Али сељаци под Кошћушком на ново васпоставише битку и узеше Русима 12. топова. Да би показао колико презире плашљивост пољских племића Когпћушко збаци са себе племићску ношњу и обуче се у сељачко одело. Глас о овоме успеху стиже као стрела у Варшаву. 17. априла 1794. г. у 3 сахата из јутра плану буна у Варшави, звона зазвонише на свима црквама. Пруски заповедник, ђенерал Игелштрем, једва умаче из града, оставивши Пољацима 12 топова, 4000 мртвих и 2000 заробд>ених. Вилна, главни град у Литви, пође за Варшавом и протера руску посаду. У Варшави се основа привремена влада која одмах посла гласника ка Кошћушку; она беше поглавито састављена из људи од 3. маја, међу којима Идњат Потоцки заступаше умерене а Килински ватрене елементе. Краљ Станислав остаде у својој палати, њему указиваху свако поштовање, али су по мало на њ и мотрили. Ну, на жалост, звуци слободе не одјекиваху дуго по По.твској ; силни се непријател,и већ устремише да угуше и тај последњи подвиг народни. Пруси у брзо заузеше Кракову и варшавска влада објави с тога рат Фридриху Виљему. Сва се борба сад усредсреди око Варшаве. Против ње пође 4000 Пруса, који се пред самим градом сјединише с 10.000 Руса под ђенералом Ферзеном, а чувени ђенерал Суваров беше већ на путу за Пољску. Да не би било и у овој деоби искључена, Аустрија такође упаде с војском у Малу Пољску. Кошћушко се ножури да учини све што беше могуће учинити. Он се реши да победи ђенерала Ферзена пре но што Суваров стигне, али у борби код МаЧејовице поред све очајне борбе Г1ол>аци беху потучени и Кашћушко заробљен са целим својим штабом. Овим је била решена не само судбииа Варшаве него и судбипа целе Пољске. Ујединивши се с Ферзеном, Суваров заузе на јуриш предграђе Варшавско Прагу. „Пољаци се бранише с очајањем н самопрегоревањем", вели један очевидац. „Улице су аокривене лешевима, а крв аотоком тече" вели опет Суваров у своме првом извештају. Он уђе у Варшаву и Катарина га постави за фелдмаршала. Краљ би послан у Гродно. А 24. октобра 1795. год. би потписан и треИи уговор о деоба Пољс.ке • уговор којим иотиуно нестаје пољске државе из кола самосталних и независних јевропских држава. Аустрија зграби војводство Краковско, Пруска Варшаву, а Русија остатак. Краљ Станислав, добивши богату пенсију од Русијс и Пруске, живео је после тога у Петрограду, где је и умро. А знаменити родољуб Кошћушко, пошто је провео неко време у Петрограду као заробљеник, пресели се за тим у слободну Швајцарску, где и умре 1817. год. Кости су му по жељи његовој пренесене у отаџбину и сахрањене у Кракови. Ну и ако је Пољска била политички мртва ипак из остатака њене војске образовао је По.ч,ак Домбровски оне своје прослав.љене пол.ске легијоне, који пуних 20 година беху нераздвојни од француске заставе. На Требији видимо Домбровског, у Египту Зајончека, а Јосифа Поњатовског тсод Барођина. Тако су, дакле, иобеђене Пољаке код Маћејовице видели њихови победиоци као своје противнике на свима јевропским бојиштима: у Италији,