Нова искра

Н 0 В А И

С К Р А

СТРАНА 191.

Овако ието погрешио је Г. Шурмин и при одређавању склопа ЦарДушанова ваконика (стр. 241). Он не наводи капиталан рад Т. Флоринскога „Пам1атники закоиодател1.нон д+лателмшсти Душана," Такође се не користи ни новим радои г. Ст. Новаковића (законик Дара Душана, 1898) који се у многом одликује од рада Флоринскога — Ово су рекло би се, ситнице, али је оваквих ситница врло много. Ио свему, дакле, рад Г. Шурмина не представља резултат мар љива изучавања споменика старе и нове српске књижевности, већ само рђаву номнилацију често рђавих всторијско-књижевних чланака о српским спиеаоцима. При пажл.ином читању не може се ианазити да ли су писцу познати оригинални производи српске кн.ижевноети (нарочито новије) или понавља што су други казали Срби до сада нису имали праву историју своје књижевности. Ту празнину не попуњује ни Г. Шурминова књига. У самој ствари, не може се 8нати ни за што је писана. Сви они који се озбиљно занимају југо-словенском књижевношћу тешко да ће ову књигу тражити. А обичан читалац неће у њо.ј поцрпсти ни више ни мање јаене иредставе о српској књижевности, какви су у њој били а какви су сада нравци и токови .... Морам још нризнати да ми је, поред свег интереса за Јулсне Словене, крај великог труда ношло за руком да савладам ову зиморну, конспективну и недовољно јасно иарађену Г. Шурминову књигу *). В Корабљев. УМЕТНОСТ П030РИШТЕ Обичан човек, шала у три чшт, наиисао Бранислав Ђ. Нугаић. II р в и и ут у Народном Позоришту 23 маја 1900. Садашњост. Београд; догађај у једном винограду на тоичидерском брду. Жарко Дамјановић, иесник и свргаени великошколац, осуђен због једне своје иодитичке песме, склонио се у вннограду свога друга Душана. Душанови, отац Арса, мати, сестра Зорка и неки рођак Вићентије Петронић чпновник у пензији, не знају још ствар у томе обдику, јер нм је Дамњановић из обазривости иредстављен под именом, опет једног друга Душанова, Влајка Мицића из Јагодине. Као прва непријатност младоме бегунцу, случај је да су Арса и Вићентије стари иознаници Влајкова оца, Јованче Мицића из Јагодине. Наговештај заилета кроз који ће ова невина ствар даље цроћи. - Зорка радо чита песме, заволела је стихове Жарка Дамјановића, и не иознавајући, заљубила се у замишљеног њихова иесника. II иредстављени Влајко Мицик симпатичан је, али је обичан ч о в е к. Дамњановић међутим, пошто чује исиовест, бојећи се да се илузија не изгуби кад се песник открије у љусци обичног човека, војује за симиатије нрема обичном човеку, и разуме се добија их. Док се овај љубавни дует занима својом поезијом, Арси се »младић допао« и намисливши у договору с Вићентијем и женом сватове, ради згоднијег исхода, а кријући од деце, позову још у госте и о ц а, Јованчу из Јагодине. И сад настаје низ комичних ситуација са ^трго^по-ом, кроз које ће нроћн силом отац, и којима су испуњени други и трећи чин комада. Најкрупније изложен цредмет, не казује много. Две ситне и обичне теме (љубавни дует и догађаји једног силом о ц а), два три јаче изражена тииа (газда Јованче, Вићентије пензионар), али све још иотпуно довољно да, везано, собом и узгредним епизодама, испуни три водвиљна чина ш а л е, како је Нушић обазриво и скромно назвао свога Обичног човека. А Обичан човекје врло скромно и изведен. Градиво изабрано потпуно је довољно, али је у Обичном ч о в е к у, поред пуно лепих, чистих и лаких иотеза, иуно својих ведрих боја н поезије, унотребљено са свромношћу, којаје где-где доста раскошна. Мотиви за се израђени чисто али неиовезани, издвојени из тежшпта радње, или остављени неупотребљени, неразвијени до краја, комични еФекти не исцрпљени. Љубавни дует с темом о обичном човеку израђен је с ретком срећом. Пуно чистоте, ведриие, зрака, пуно чедне и врло симпатичне топлине; нежно и поетски. Само се, на жалост, ова историја» у којој је једно од првих, или ако ћемо с нисцем да иримимо ирема називу комаду, ирво лице у комаду, јавља у врло ограниченом и издвојеном значају. У место главнс теме, њој је досуђена судбина дуге и нешто натегнуте еиизоде. И с том је невезаношћу доста изгубљено. Најнежнији и најчеднији лирски мотиви само су примамљивији у тој

*) Овај реФерат штампан је крајем маја о. г. у књизи V, свеску 1. руских „Извц* тја Академш Наук-в." И ако смо га билп добили још за прошли број, у стању смо да га тек сада изнесемо иред своје читаоце као прилог руског интересовања о српској књижевности.

водвиљској целини. Више рељеФа, тепгка лирска сентименталност разведрена, прекомерна наивност и лудост ублажена, све нреливено ведријим, лаким ћеретавим тоном. У Обичном човеку добило би се још и целине, и сиасло опасности да где где осамљени тако усред комичних а карикираннх сптуација, својом лирском и наивном нроливеиошћу не постану-развучени и досадни. Овде се то у толико лакгае могло учинити, гато је и самом темом већ у њимакомичан елеменат (Дамњановић и Обичан ч о в е к), и што га је писац нешто већ и унео (II, 8.). Чист водвиљски део, наговегатеи у првом чину тиновима Арсе и Внћентија н лажним сином Мицићевим, развија се нарочито од другог чина доласком Мицића из Јагодине. У сценама које су срећне већ самим живим ситуацијама са комичним дгпргодио-ом који се у разним енизодама и освежаван иовим иојединостима и лицима нротеже кроз цео други и трећи чин, крећу се два врло жива и интересантпа типа. У Нушића они нису тако иови (Бићентије нензионар и газда Мицић), али су овде изражени врло живо, с нуно ситних и врло интересантних реалних појединости, и врло су допадљиви. Ситуације и тинови донуњују се, осветљују се. Тих четири нет сцена светле као варнице у комаду. Па инак и овим срећним извором, Нугаић се врло умерено цослужио. Ситуације ухваћеие лено, комичне саме собом, дате су од првог ока, сирово, у неколико нотеза; недовршене, пеисцрнене. Пример са најтежим грехом у овоме је крај комада, где нисац, у најсрећннјој, у врло живој и запетој комичној ситуацији изводи Дамњановића да обј асни целу ствар. Какво решавање, и какав утисак на крају три жива, врела, ћеретава чина! Сценично кретање и говори у ноједииостима израђени су доста брижљиво. Другом чину (нарочито од IV нојаве) тешко би у томе било наћи равна у најсрећнијим комадима нашега репертоара. Ситуације ноређане симетрично, сцене, говори текуједно за другим врло лако, логично, чисто, хармонично. Толико би се могло рећи и за садржину њихову, и ако то у овом другом иије све што се од Нугаића може очекивати. Дијалози у јачим, драстичнијим комичним ситуацијама дати су доста живо и лако, са иуно нознатог ока Нушићева ; али су остала обичнија или боље рећи од самог иисца занемарена места, иснала доста тромо. Са овом је бојом нарочито ирвп чшт, који је но преимућству тих, обичних, иразних сцена, Фамилијарно и сирово уиотребљепих појединости и дневних новипарс.ких Фрцза добно доста мршавог, безличног, Фељтонског. Најзад занемарујући нешто од захтева строжијих, и остављајући нахођењу иишчеву да ли би се од 0 б и ч н о г ч о в е к а, у реиризи са врло малим новииама (р а з в и т и), смело очекивати јога, целокунан садањи успех врло је симпатичан. Нушић је целом својом литературом у томе срећном положају, а желетије, да га са више литерарнпх скруцула и амбиција држи. А колико је данас симнатија за њега разумеће кад зна колико их је данас мало, којима би се та слобода и ираво смели ионудити. га.

Р А 3 Н 0 Михајило Мунначи. Крајем месеца априла умро је у Француској у Ендениху, заводу за умоболне, Михајило Мункачи најгенијалнији мађарски сликар. Родио се Фебруара 1844. у Мункачу, којим је именом заменио своје породачно Ј1иб. Изгубив још у д. тињству своје родитеље, бавио се код ујака који га даде на столарски занат. Сликар Алекса Самоши отврије у њему сликарски таленат и узме га за ученика. Од њега отиде у Пешту, где је нашао обилатију помоћ, јер у брзо отиде у Минхен и Диселдорф где се још јаче усаврпш. 1Трви му је велики рад „На белом хлебу", који му донесе у Паризу златну медаљу. Од 1872, године бавио се скоро стално у Паризу, где је н израдио евоје широм света познате слике ; „Распеће", „Христос пред Пилатом", „Последњи Моцартови тренуци", „Ивгубљени рај", „Ноћне скиталице", „У атељеу", „Ессе ћошо" и „Ул .зак Мађара у данашње угарске земље". — Тело му је цренесено у Вудимпешту, где је најевечаније погребено. У име краља, владе и мађарског народа онростио се с њим министар просвете Влашић, а у име мађарских уметника сликар Телепи. * Трифновић У бугарској књишевности. У Блмарском ирегледу (књ. VII., свезак за марат1 штампао је Е. Спространов свој превод ТриФковићева Школског надзорпика . У белешци уз овај иревод ибнео је у неколико нотеза живот, рад и значај Косте Трифковића у срнској књижевности. * Јучерашња и данашња Србија. Кеуие (I' Еигоре, лист који уређује у Паризу грофица М. Со1оппа, донео је у једној прошлого