Нова искра

СТРАНА 190.

Н 0 В А

И С К Р А

БРОЈ 6.

имала је и период одуик вљавања иодражавачким теоријама лажних класичара; у њој се озрдао и сентиментални правац вападне кљижевности ; на српске неснике, чак и последмх времена, утицалц еу доста и романтичари ; најзад, реална школа вападних и руских уметникареалиста нашла је и налази у Срба и подражавача и присталица. II1 ипак, не гледајући на честа подражавања и препеве туђих мотива, српска књижевност разрадила је и своје властите националне црте Лирика, под утицајем народних песама, добила је своју нарочиту боју. Приповетка не излази још из уског круга пр дстављања народног живота, у почетку на романтичној а доцније на реалној основи. Овај малени хоразонт и јесте баш главни узрок што је српска приповетка сачувала строго нацијонални колорит. Романа, у пуном значењу ове речи, у Срба још нема. Уски круг интересовања сеоског живота не даје за роман довољно материјала, а градски живот тек се среЈјује. Младе српске књижевне силе, одужујући се Западу, неоправдано се заносе у последње време симболизмом примајући (обична судбина!) његове најнеоправданије стране. Навикнули смо да књижевност посматрамо као израз народног живота, и да списаоца нроучавамо заједно с епохом у којој је живео, с а средином у којој је радио. У књизи Г. Шурмина не наЈјосмо нацрта историјског развитка српске књнжевности, не нађосмо слике свих нромена и колебања Остављајући по довршеном читању Г, Шурминову књигу, нема читалац никакве представе ни о развитку срнске књижевности, ни о утицајима под којима се развијала, ни о утицајима њеним на друштвени развитак. Нацрти рада појединих списалаца у већини случајева само су кратко набрајање њихових производа а кашто и сувопарно и досадно препричавање садржине. Истина, данас написати историју српске књижевности посао је не само тежак, већ скоро и немогућан. Због недостатка потребних и значајнијих монограФија (са малим лзузетком*, ваљало би за овакав посао утрошити много и воље и муке; а овог у Г. Шурминовој књизи никапо нема. Своје погледе на ствари Г. Шурмин нигде не износи. Он је само компилатор који савеено препричава, по могућности све, штоје било написано о ком списаоцу, Зависећи од овога, излагања у његовој књизи са свим су неједнака. Кад му је у рукама каква боља монограФија (нпр. о Вуку Караџићу, Доситеју Обрадовићу, Бранку Радичевићу), тада је и излагање о писцу иуније садржајем, оштроумним домишљањима и закључцима. Лли кад је реч о ка^вом знамепитом снисаоцу, о којем је мало писано, размере разлагања веома ое смањују, а оцена је са свим површна. И, на послетку, када г. Шурмин не раеполаже никаквим материјалом, он се задовољава незначајним напоменама које, у осталом, нису увек ни верне ни срећне. Чудновато е, такође (не гледајући на ограничени број критичко-биогра®ских и ис-торијско-књижевних радова у српекој литератури), што многи и цењени радови ивмакоше Г. Шурмину из вида. На пример, он се нигде не цозива и, као што се види из излагања, саевим му је неповната радња Др. Љ. Недића: Из новије сраске лирике (1893. год.). А сад да наведем којим се радовима Г. Шурмин служио и како је материјад критички разматрао. На стр. 288. оцењује се књижевни рад Милорада Поповића — Шапчанина. Те су врсте тачно препричавање „својим речима" не баш најсрећнијега чланка Г. Милана Савића из љегове књиге „Шз сраске књиокевности, слике и расараве" (1898.) Ево неколиких успоредних места: У Г. Савића на стр. 138. читамо; „Као на песмама тако ее виде и на приповеткама да су израђене с великим трудом, са особитом нажњом и мунициозном савесношћу." У Г. Шурмина на стр. 288. читамо : ХЈ пје^оут рпроуцеЉата је вуе 12га(1ј1уапо овоМ1от рагпјот 1 уеИкот ваујевпозси." У Г. Савића на стр. 135. • „Шанчанин је ире свега патриота, те је тако рећи начелно истицао у својим драмама славне моменте из срнске повеснице како би њима снажно и добротворно утицао на живу генерацију, како би је на славна дела храбрио." У Г. Шурмина на стр. 290.: „V Љаташа је Мо ропајрцје ра1по1;а 181гспс1 вуа^Дје вуцеНе тотепЈе г/. згрвке роујезИ, пе ђ1 1х ^ако ро!акпио т1а<К пагаз^ај па в1аупа с!је1а." У Г. Савића на стр. 150.: „Шапчанин је нанисао и шаљиву игру „Госпођица као сељанка" по Пушкиновој познатој новели." И у Г. Шурмина на стр. 290 реч по реч : ,8арсашп је пархвао 1 8а1Ј1Уи 1§ти „возросЦјса као зеЏапка" ро Ризк1поуој рогпа^ој иоуеН." Мислим да је ових примера доста. Ја сам их узео из једне само расправе. Овако Је и у оеталим. Разматрајући најновију литературу, Г. Шурмин често упада у необјашњене погрешке. Тако на стр. 291. он на широко говори о књижевним заслугама Драгутина Илића узносећи га веома, и ако Драгутин заелужује ту пажњу само по великој количини (али не и ио каквоћи) својих разноврсних чланака, новела, драма, стихова .. . штампаних ао

свима српским периодским издањима. — Брата његова Војислава Илића, прерано умрлога (1894. г.), ставља Г. Шурмин, не знамо по чему, ниже од Драгутина. А Војислав је несумњиво био лирски таленат који се васпитавао Хајнеом, Бајрном и Љермонтовом. У његовим производима налазимо прекрасну технику и обраду стиха, раскошних слика и искреност осећаја. Од најновијих сриских песника Војислава треба несумњиво ставити на први план. Г. Шурмин веома штуро обележава творевине овог песника, а о каквом утавдју Бајрна, Хајнеа и Љермонтова нема ни помена ; али је зато на целој страни непотребно и досадно излагање Војислављева лирско епског спева „ Рибар « (подражавање „Демону" Љермонтова и „Фаусту" Гете-а). И данас живи и ради на књижевном пољу један од најдаровитијих писаца седамдесстих година — Милован Глишић, хумориста, познавалац човечјега срца и живота српских сељака. И ако се у његовим производима опажа утицај Гогоља (он га, у осталом и најбоље преводи), ипак је Глишаћ знаменита књижевна снага. Г. Шурмин га овако у неколико речи оцењује: „МПоуап СЛШс је тјо рпроује<1ас вгрзкој риђНа јег рј§е за зут и пагоДпот (1ићи 1 1о ропају18е рпроујеЉе 12 зеЏаскоеа Иуо^а" (стр. 291.) Кратко, али не верујем да је и довољно да увери. Другог хумориета, такође веома даровитог, који је пун словенског, Гогољевског хумора — Отевана Оремца — Г. Шурмин никако и не спомиње! Међутим Г. Сремац већ одавно ради и написао је неколико драгоцених и великих ствари (БожиКна иеченица, иоа-'Кира и иоа-Саира, Ивкова Олава ц т. д.) За то Г. Шурмин с нарочитом пажњом пише о Г. Вл. Ђорђевићу који се бавио ; „оћауЦајши гагШпе сНгаупе к^игће (наЗа је пиш.?4аг ргес!нјес1п1к) роге<1 паика 1 Нјерот Шега1игот" (стр. 291). Он га, у лепој књижевности, ставља више М.Глишића, оба Илића, Лазе Лазаревића и других... А зашто? Може бити сарШш 1}епеуо1епИае. Такође мало места налази Г. Шурмин и за Јанка Веселиновића даровитога писца који ради од 1887. године. Рођен и сам у народу Јанко Веселиновић целу је своју младост провео међу сељанима (био је сеоски учитељ). То му је и дало могућности да ближе позна сеоски живот. У св >јим п(.оизводима (сликама и прицоветкама) он прекрасно износи анализе душе простих људи. Јасним потезима, просто и топло, слика он мучни сељачки живот са свима његовим мукама и радостима. Поред општег интересовања, у производима Јанка Ввселиновића налази се и богат етногра®ски материјал. Јанко (под овим именом познат је у народу) — љубимац је у сељака којима су разумљиви и познати мотиви прпповедачевих производа. Јанко је потпун таленат, непосредна природа. 1898. гоцине штампао је у журналу „Дело" роман „Јунак наших дана". И ово је покушај у срнској књижевности да се изнесе градски живот човека у опште а не само српског сељака. Јунак у роману савремени је интелигентни каријерист. Ипак се не може рећи, да је овај Јанков производ најсрећнији ; на против, много је сдабији од осталих. У осталом, Јанко је међ првима изишао из скученога и укоченог круга народних приповедака за које се везала српска књижевност. Последњи производ Јанков и не спомиње Г. Шурмин : вероватно с тога што се штампао у исти мах кад и његова књига. — У реду млађих српских књижевника, Јанко је на в.ома угледноме месту, а Г. Шурмин додељује му свега седамнаест врста. — После овог дуго се задржава на оцени књижевног рада -ј- НићиФора Дучића. Чудновато .је да поред овог ученог монаха не говори ни једне речи о осталим српским научарима, па чак ни о Стојану Новаковићу. Изнео сам најуочљивије недостатке ове књиге. Не би било у реду да поновим све што су већ казали рецензенти: академичар Ватрослав Јагић („Дело," 1898. II—III и АгсМу Шг 81ау. РћП., 1898.) и остали (нпр. Бранково Коло, 1898., бр. 46). Они су већ изнели остале, више или мање, веће пишчеве погрешке. Много је боље израђен први део, т. ј. старо-српска књижевност; писац је располагао више солидном грађом, коју је и употребио. Али ни ту није било без погрешака. Тако на стр. 230. говорећи о раду Св. Саве, писац наводи као његов рад и Хиландареки Типик. Ув то се чуди, откуда у том Типику носних гласова (назала) кад их нема у осталим производима Св. Саве. „Ро зуој је ргШп" решава ово питање : „^о ос! какоуа ргер181Уаса." А да је писац прочитао рад А. Дмитријевског, ироФесора Кијевске Духовне Академије „Описаше ЛитургическихЂ рукописеи. Т.1 Тшиха", нашао би еасвим утврђено мишљење, да Хиландарски Типвк није оригиналан рад, већ тачни нревод грчког типика Евергетидског манастира. Други научар, на којег Г. Шурмин упућује (Епископ Димитрије: Споменик XXXI), претпоставља да Св. Оава није преводио типик, већ да је то учинио један од његових ученика. Своју нретпоставку утврђује разликама у писању Хиландарског Типива и Карејског који је писао Св. Сава —.