Нова искра

КР0.1 6.

Н 0 В А И

0 К Р А

СТРАНА 189.

Кад је ире 200 година Холанђанин Левенхек, внаменити оснивач мнкроскопског иснитивања, заназио сићушна жива бића у течностима које иревиру, није се внало у оно времз протумачити, од куда се обретоше ти организми у течностима. У оно доба беху природне науке на тако нискоме ступшу, да се всровало са алхемичарима, е се може који му драго метал претворити у злато ; држало се да буве постају из урине и струготина ; да се може и сам човек (човечуљак, хомункулус) произвести у хе.миским судовима. С тога није чудо што се тада узимало, да су жива бнћау течностима што превиру постала из њихова неорганског градива т. зв. самоостварењем (§епегаОо аецшуоса, зроп1анеа). Ну чуше се и гласови који то порицаху. Између присталица претпоставке о самостварању и љених противника распламте се око половине нрошлога века огорчена препирка, која спада у наЈжешће што су вођене у облаоти природних наука. Тек 183?. г. познаде Кањар де Латур да има узрочне везе између врења и квасца, ау седамдесетим годинама овога века Луј Пастер доказа непобитно, да нема самостварања при врењу течности и да нема врста без живих организама. Овај чувени Француз, који је вадЈжио човештво и проналаском лека против беснила, доказао је да су гљивице, т ј. квасац, узрок превирању, као год и труљење што проузрокују гљивице-бактерије ; да квасац живи о трошку шећера у течностима које превиру идагаразлаже својим животним радњама на скоро јоднаке количине аисохола и угљепе киселине, градећи нри том и мале количине глицерина и ћилибарне киселине. Овако разлагање шећера назива се у науци алкохолним врењем. У свакидашњем животу често сретамо појаве врења ; оне су основица извесних Фабричних производа. При мешењу хлеба и брашнеиица врењем буде тесто растресито, шупљикаво, слађе, сварљивије; то се постиже додавањем квасца, или кисела теста. При варењу нива излаже се слатка јечмена чорба врењу, под утицајем једне врсте квасца Зассћаготусев сегеУ181ае), која се дончсле разликује од винскога квасца. Сладни шећер пивске чорбе претвара се у алкохол и угљену киселину; од првога добија ииво своју сн гу, а од друге своје пенушање. Хмељ даје ииву још и нријатпу горчину. Пиво је пиће не тако богато алкохолом, које се налази у ненрекидном, накнадном врењу. У најновије време развила се производња т. вв. малтоиских или сладних вина, која у неколико личе на токајац, шери; она се справљају г.з слатке јечмене чорбе, у којој се изазива врење нарочитим квасцем од токајиа или шерија. Од слатких воћних сокова до бивају се превирањем т. зв. воћна вина, као што су јабуковача и крушковача. Где има шећера, тамо има и врења, тамо има и алкохолног нића ; у млеку има једна врста шећера, млечни шећер, с тога може и млеко да пређе у врење под утицајем неких врста квасца; отуда се могу из млека нанравити алкохолна иића, као што су кумис и кеФер. Татари и други азиски народи граде кумис од кобиљег млека, а кеФер се производи од крављег млека код нас у Јевропи. У скоро ће и у нас, у Врњачкој Бањи, да се пружи могућмост посетиоцииа бањским да уживају у овом пријатном и лековитом напитку. Превирањем слатких сокова од воћа и од ра них врста жита ностаје ракија, та „мученица" аии кадшто и мучитељка народна. Само се у овоме пословању после превирања пече и препиче (дестилише) течност, да буде јача, т. ј. богатија алкохолом. Т.ско се пече од шљива шљивовица, од грожђа комовица, од пшенице, ражи, јечма и овса комадара, од кукуруза кукуружњача. Чувени ииглески виски такођ"р је врста комадаре. Ракије се пеку и од малина, купина, дудиња, диња, вење, оскоруша и т. д. Из вина се добива дестилацијом винска ракија или коњак. Најближа рођа ракији то је шпирит, који садржи 70—90°/о алкохола. Кад се пече пширит, тада се производи врење у течностима, које б.уду слатке услед Јечменог слада, а прелазе у врење додаван.ем нарочитог кваспа. За тим се преврела течност претиче,, да се истера што више алкохола. Кад се помеша шиирит са водом прави се најј битачнија ракија, шпиртуља или клипара, која порађа често пута пијаначко лудило. Појаве врења познате су од најстаријих времена; људа сујош од вајкада зналн да праве опојна пића која су добивали врењем. То сведочи предање о Ноју и виновој лози ; на то указују предања старих народа, по којима су света лица, као Озирид, Дионис, пронашла справљаље вина. Херодот и Диодор причају, да су још стари Мисирци правили неко вино из јечма, које називаху „зитос". Стари Јелинн и Римљани миловаху вино а презираху пиво, које су, свакако преко Мисира, нознавали. Знано је из историје да су Илири и Панонци употребљавалн пиће налик на пиво ; исто тако и Скити, који беху на рђаву гласу као љубитељи јаког пића. Значајно је да су преци данашњих Француза, стари Гали, волели неку врсту пива. Тацит нам је оставио доказа, да су и Германци радо пили пиво. Стлри Словени имађаху медовину, која беше опојно пнће. У нашим старим сиомени ј

цима. помиње се оловина, а то ће бити данашња аловина, пиће налик на пиво или на руски квас. Пословања старах народа око нроизводње пића беху само лутања и тумарања без компаса ; са нанретком науке, нарочито хемије и биологије, избистрише се мутни дотадањи погледи на Иојаве врења; наноредо сс усавршише и цривредне гране, засноване на врењу (цимотехннка); данас се граде небројене врсте вина, нива, ракије, ликерл и сличних алкохолних пићч, тако да овај нервозни век има, у не малој мери, да захваш своју нервозност производњи и нотрошњи пића доЧивених алкохолним врењем. II. М. Илић.

КБИЖЕВНОСТ КРИТИВА ЈУ(а1со1т Ј/(ас Со/1. Ре ЗаИап е1 1ез дгапЛез ритапеез. Езза1 ћГвГоНцие. ТгаЛиИ с1е V апд1а1з раг Јеап Т ј ОП диеХ. Рге/асе Л' ХЈгЂагп 0-оћГег. Рапз. А1сап, 1899, на 8-ни. стр. XVI-239, стаје 5. дин. У овоме су спису нрикуиљени и ирерађени ноднтнчки чдапци енглескога пубдицисте Ма1со1т Мас Оо11-а, који су излазили 1896. и 1897. годиие у БаИп С ћг оп I с1 е, новодом јерменских нокоља у Хурској. Они су имади за снрху, да узбуне епглеско јавно мњеље и на тај начин принуде Енгдеску да носредуЈ'е у корист несрећних Хришћана на истоку. Свииа нам је позната крајча равнодушност и инерциЈ 'а ведиких сида у тии жадосним, по цивидизовану Јеврону, источним догађаЈ 'има. Писац је хтео да сачува, можда пдеменитијем нотомству, у приступачнијој Форми, одвратну сдику јерменских покоља и нечувено саучешће великих сила у турским здочинствима. Зато је још додао један историјски нреглед енглеске политнке у ошпте на истоку. Ои ту ватрсно нрепоручује сиоразум међу Русијом, Француском, Енгдеском и Италијом за решење, како источнога питања, овога модернога 1 ордијева чвора, тако и у опште за решење свих великих међународних питања и спорова, око којих се данас прениру, оружају и крваве т. зв. велике иросвећене нацпје. За Француски превод ове књиге нанисао је увод једаи од најодличнијих Француских пубдициста, ТЈг1 )а1п 6о ћ 1 ег, који је нознат са оштрине и својих чланака у зиаменитој камнањи у корист капетана Драјфуса. Он је изнео, у неколико збијених странвца, са француске стране, колика одговорност нада на Француску дипломацију у јерменским покољима. Сам је нисац дуго живео на истоку, те му је врло добро познат онај сложени нолитички механизам, ако му ово име додикује, кроз који мора да нрође и најмање питање у оронулој турској царевинп. Само ово бидо би довољно, па да његову књигу преноручило нажњи наше образованнјс нубдике. А кад томе још додало, да је писац но народности Енглез, и кад знамо енглеску нолитику на истоку од првих интервенција у ствари отоманскога царства до данас, оида му се мора честитати она храброст којом је онако лепо п неиристрасно изнео иогрсшке енглеске динломације и указао својим земљацима пут којим би требало да иду — ако жеде да остану једна од најнаиреднијих и најпросвећеиијих нација на свету. Његова књига има даиас у толико више интереса, што јо се нојавила на свет у оиоме Фаталном тренутку, када јужно -аФрички брђани, изазвани нечувеним спекулацијама енглеских капиталиста, у нерфидним махинацијама подитичких иустолова, објавише поносно рат ходом Албиону. Ова књига моћи ће, колико толико, новећати симпатије Енгдезима на јевропскоме континенту, којије, као што знамо! једнодушно, изузимајући некодико незиатних изузетака, на страни хрдбрих и јуначких Бура. Ник. Рг. Сгјиго ЗигтГп Ј>оујез/ ){пј12.еУП05И ћгуа}з1(е / згрз/{е. II: 8грз/са кпјггетоМ (стр. 227—303. Други део Г. Шурминове књиге носвећеи је- историјском прегледу српеке кљижевности, иочињући од XII века па све до најновијих дача. Покушај да се без замерке из :еде слика постепеног историјског развитка кљижевности младог народа васлужује већ по себи пажњу. Кљиж вни радиик који се тог поела лати, ставља себе у мучаи положај, јер у Срба скоро и нема злсебних мшограФија о појединим пиецима. Дај да видимо са^, како је писац извршио свој задатак. На ствараље кљижевних радника српских утицали су и угичу западни кљнжевни п^авци. Српска кљижевност, исто као и руска