Нова искра

СТРАНА 188.

Н 0 В А

И С К Р А

чем ? Толико јо разлика између једиог и другог. Докле емо код драматичара навикли на обраду тома из свакидашњег модерног великоварошког живота, па изношење његових рђавих страна и на критиковање туђих Филистарских иојмова о моралу и о части, на излагање нодсмеху и једног и другог с иомоћу оштроумних видева и духовитих доскочица којима се Судермапова драмска дела одликују, дотле наилазимо у Судермаиовим романима, иа и новелама, на фраиантну озбиљност која врло често нрелази у суморност, и на извесиу — рекао бих — свечаиост, што нам све укунно иоказује Судермана у сасвим новој светлости, светлости у којој на I се он и у својим иоследњим двема трагедијама, а нарочито у »Јовану Крститељу« иоказао. Докле у свима његовим драмским делима наилазимо с једне стране на ирплично новршно скициране карактере, површност коју иисац често иута врло вешто покрива уиотребои оригиналиог берлипског дијалекта-и верно ревродукованих слика, израза и узречица из иоједипих берлинских кругова које Судермап као мало који немачки иисац данашњег доба нознаје, а са друге стране на извсспа конвенционална иротеривања у сликању карактера и ситуација која често иута нрелазе у карикатуре, као што је то на пример случај код дама вигаих кенигсбершких кругова у његову »Завичају,« код Ог Вајза у „ЗоДотз ЕпЛе," и т. д., дотле се као романсијер и новелиста свим силама труди, да му карактери што нрецизније буду израђени и да их сачува од свега онога што је површно и смешно. Једном речи он као драматичар — да уцотребим Брандесов израз — слика своје карактере у драми јасним, веселим, кикотним бојама, а у ромапима и новелама најмилнје су му боје сива н црна. Тамо је нун хумора и сатире а овде озбиљан и суморан. Од његових досадашњих радова нарочито се истичу: У с у мр а к у (новеле), 1894.; Ч а с т (драма), 1890. (презедена и на сриски); Пропаст Содоме (драма), 1891.; Јолантини сватови (приноветка, ареведена и на сриски у »Забавниву Сри. Књ. Задруге»), 1892.. Завичај (драма), 1893. (нреведена и на српски) ; Било ј е... (роман), 1894.; Леитирски бој (роман), 1894 ; МогНнН (нозоришна игра), 1896.; К у т а к с р е ћ е (нозоришна игра), 1896.; К р с т и-, тељ Јован (трагедија), 1898.; Три чанљииа пера (драма) 1899.; Шлук и Јао (драма), 1900. А. Манастир Радовашница У чаробној долипи, на подножју шумовитог Дера, лежи мали манастир Радовашница. Дрква је новијсг доба> што означава летоночет на самој цркви. Иокривена је уметнички изрезаним дашчицама и има једно мало кубе. Изнутра у самој цркви види посетилац ИФреске, алн без уметничке вредности, сликане 1792 год. Сама црквица иодигнута је на темељу једпо старе, којајебила много већа, што се јасно види ио остацима који вире из бујне тразе. Манаетирске зграле су сасвим скромне. Имање, иакоје ноиелико, ложи већином нод шумом. Дивио је у вече седети нод горостасним орахом п уживати у красоти нрироде, слушати нрижељкивање славуја, удисати мио мирис безброј цвећа нољског, које у околини обиљно расте. Таке вечери јесу овде с нролећа честе и оиораве човекову душу после нанорног рада. Сгарешина манастира, смиреии отац Сава, љубазан је и госгољубив свештеник који се искрено стара како би иосетиоцу учинио борављење што иријатнијим уовом кутку мира и тишине. В. Т. Младост (сликао Жигмунд Ајдукјевич). Весело ! Жустар је коњиц иио ме носи, али је ноуздана рука што га за вођице држи. ЈКиво бије срце у грудима, бије од радости што је живот тако лен, што га још младост иснуњује, што га најленше наде ките. Не бој се, забринута другарице ! Под унравом његове руке, овако срећна и задовољна, иошла бих и на крај света !... Српсна Виша Девојачна Шнола у Солуну. На најленшем месту, на самој обали морској ионосито се подиже зграда ове српске школе. У њој је до 50 учепица, а било би их и много више, када не би у овом заводу био ограничен број ученица. — Нарочито нам је мило, што ова Сриска Виша Девојачка Школа ужива необично леи глас и у грађанству и код власти. Орање и Српска запрега (снимио М. Јовановмћ, дворски фотограф). Поред слика иојединих срнских нредела и места, доносићемо с времена на време и ФотограФСке снимке народног живота у дому и у пољу. Данас износимо слике Орање и Срнска занрега које су снимљене на угледном народном добру у Тончидеру. Фанини нрај цркве Св. Влаха у Дубровнину (но акварелу А. КМикер-Нордена). Когод је био у леном српском Дубровнику, морао је запазити и оне већином маркантне тинове, што се овде онде виђају у народној ношњи. То су т. зв. ф аки н и, носачи, који се најраднје скувљају и баве у захлађу импозантне цркве Св, Влаха. Ко-

лнко су заппмљпвп ;га радип-х даиа, још внше обраћају пажњу иа со педељом и иразникоч када се изоблаче у своје сглј.,ћо рухо, по ко-. јем се не би могло ии иомислити да се баве о тако тешким пословима. Место погибије Јанка Хуњадског (оотогр. снимио г. Бранислав Нушић). 29. октобра 1444. године у боју код Варне (крај Црног Мора) љуто пострадав1е вероломни Мађари од Турака. У том боју погибе и сам мађарски краљ Бладислав I. Наследник мађарског престола беше малолетни Албрехтов син Ладислав У Посмрче, те тада збрг тог буде изабран прослављени војвода Јанко Хуњадски да управља Мађарском у име његово. Уирава Хуњадскога беше смишљена и нуно родољубна, јер је поновљене турске нанаде на Мађарску срећно одбијао. — Али 7. октобра 1448. године дође на Косову до очајногбоја између Хуњадскога и Турака. Пре овог сукоба Хуњадски је нозивао н сриског деснота 'Бурђа у заједницу, али Ђурђе не могаде пристати пошто бев1е занлетеи у размирицу с краљем Томашем и с Млецима, Хуњадски због тог прогласи Бурђа незахвалним издајником и заплени му сва добра у Угарској. За тим удари с великом војском иреко сриске десиотовиие, иленећи и иалећи селаи секући народ; тако стигне па Косово. Ту се заметне страховит тродневан бој, који се заврши коначном иогибијом хришћанске војске. Само се мали број хришћана сиасе. Међу њима бежаше и Јанко, и то кроз Бурђеву земљу ; али буде иознат, ухваћен, одведен у Смедерево и затворен. Тек пошто је Ђурђу вратио сва отета добра, буде цуштен у Мађарску. Иозната срнска изрека »С т р а д а о к а о Јанко н а К о с о в у« везује се за ову ногибију Хуњадскога; а слика, коју доносимо у овом броју, нредставља, ио иредању српскога народа на Косову, место најљућега окршаја крај Снтнице, преко које, како се прича, беше тада мост на којом и око којога Мађари најљуће иострадаше.

НАУК А Неколике о крењу или превирању Коме није позната она појава, кад се слатка шира, добивена од врела грожђа, замути, кад се у њој етану дизати искрице и мехурићи, те насгане пенушање, киаљење, комешаље ; кад после неког времена мутљавина падие на дно а течност се избистри да буде вино, она опојна, алкохолна течноет, која „весели срце човечје"! То је нојава превирања или врења. Шта је иовод променама у слаткоме, грожђаноме соку ? Неке неприметне клице — споре — од сићаних бића, које се находе у ваздуху, на кожурицама грожђаних зрна, у земљи виноградској где оне и презиме. Падајући у слатку течност, у којој има грожђаног шећера, ове клице нађу угодно земљиште ва свој развитак ; оне се хране, ра)вијају и множе, те ее с тога шира узмути и узавре. Услед ових „шећерољубивих" бића, шећер се стане распадати; од њега постаје алкохол, оиа течност што даје вину јачину, и угљена киселина, која се подиже у облику ваздушасти! мехурића у шири. Што је више шећера у грожђану соку, то ће бити више алкохола винске снаге : с тога зрелије, слађе грожђе даје жешће вино. Кад има у вину повише угљене киселине, оно буде посве пенушавно као шамиањац. По свршеном врељу виио се пречисти; сав мутљаг пада на дно као талог или стеља. У томе талогу находи се квасац који изазива врење вина. Кад промотримо микроскоиом вински квасац, ваназићемо у љему безброј јајастих ћелица, тако сићаних да их има на стогине хиљада у једној једитој капљици. Мерешем је нађено да им је величина '2-12 микромилиметара (хиљадитих делова од милиметра). Као што је јаје ватворено л.уском, тако су и ћелице квасца омотане опницом, кроз коју бива нримаље хране и истураље градива; као што јаје еадржа беланце, тако и ове ћелице садрже у себи беланчевикасто градиво, протопласму, у којој се свршавају животне радње ћеличине. Квасац није без живота, као што се чини при овлашном ногледу ; напротив он је пренун живих баћа, која се убрајају у гљивице, биљке без зеленила које живе готовански. Ове се гљивице, у повољним приликама, множе тако нагло. да од једне ћелице буду 8а 24 часа 4096 ћелица. Макс Реес, који је први научно испитао органазме квасца, нашао је у ширама неколико врста гљивица, као Вассћагошусез е1Нр801<1еи8, 8. аркиШиз, 8. Раа^опапиз, 8, соив1отега1;и8. За првих 48 часова изазива вреље вина обично 8. арјсиМиз, за тим превлада 8. еШрзоМеив. Од ових врсга квасца, као и од других гљивица што доспевају у слатку ширу, много зависи укус и мирис и доброта вина; ако валутају злокобне бактерије у ширу, вино ће добити разноврсне болести.