Нова искра

СТРАНА 104.

Н 0 В А

И С К Р А

Г.РОЈ 6.

и који их гледа. У том и месец, који се дотле прикрива међ белим облацима иза којнх, понекад, провирује као була испод фереџе, почне шетати свој поглед пун сањалачке чежње која се огледа по стварима сребрнасте боје. Љубавници мисле да их овај бледи поглед месечев чипи невидљивима : они шапућу речи љубави и изливају своја срца без обзира на пролазнике; не помипшају да их гаапат пољупца може одати . . . Нека их на миру! нека срећна срца пливају у поверлзивости љубави ; она бар иеће имати доколице да гледају ноћља лутаља несрећних душа . .. На висини дрвећа чује се лаки неЈшр : то је лишће почело свој жамор . .. Из дневне учмалости н>ега су тргли несташни лаори, које је Зефир, пројурив на својим божанским колима, пустио да својим загрљајима освеже уморне цветове. Зелена се природа прене и почиње тајанствене звуке перазумљиве живим створима. Цвеће задише невиношћу и љубављу чији аромат опија ствари. Оно се видљиво отвара да прими пољупце росе која пада на његова слатка усташца. У заклону од мрака, стидљива маслинка прима љубавне изјаве које јој кипарис чини. Озбиљни платан гледа призор ; али дафна, јадна дафна*) вене у самоћи: она залуд чека да се обавије око поносног чела заслужног јунака : у овој земљи ропства нема створова достојних њеног загрљаја . . . Цео дан немирне, тичице почивају сада мирно невидљиве међ лишћем, уживајући у тајапственом концерту неосетљивих стихија. А несташни лаори, љупки и нежни, трче по ноћним зрацима ударајући лаким крилом по невидљивим жицама ноћне лире, и у брзом лету пројуре кроз коло милијарде бисерних капљица које се, наге, купају у провидним млазевима чаробних гаадрвана . . . Душа би вечито трајала ове слатке часе поверења и склада. Немиру који је тишти годи невиност ове игре. Општи вај и понижење налазе у њој одјека који поверава самоћи, далеко од очајног немара и лажног скептицизма људи. Њен бол, међ овим светом, испарава се и мегаа с капљицама росе којима плачу листови жалосне врбе. Али вај ! несташна Зора, изгубивши стрпљење и радознала да види шта Ноћ ради у мраку, помоли прве ружичне зраке свога завидљивог погледа, пробуди људе и њихов покрет и жагор поремете и угуше хармонију ноћну. Ноћ, источна царица, склањајући лице од њихових погледа, прикупи своје чаробне власи и невидљиво ишчезне остављајући да је месец дуго прати очима сухим и жалосним. Н>ене дворкиње звезде, пођу за њом. Тада и ја, уморан и загугаен, без речи и суза, изађем из гауме и пођем дома. Солун. ГРИГ. ХАЏИ-ТАШКОВИЋ. ЦРТИЦЕ Ж АНЕГДОТЕ ИЗ ЖИВОТА ЗНАМЕНИТИХ ЉУДИ У СРПСКОГА НАРОДА Понтто је уредништво „Н. Искре" отворило горе помспуту рубрику, то јој прилажем и ја два врло интересна, оригинална писма: једно Кнеза Милогаа Великога, а друго Димитрија Давидовића, срп. књижевника, до којих сам случајно дошао. Оба су писма писана на немачком језику, и добротом власника, доносим их у преводу.

*) Дафна значи ловорика.

Енез Жилош Белики. Нисмо је писано 16. јануара 1832 г. пруском генерал-гатабном капетану, барону Оту од Нирха. На првој страни, у левом углу, горе, стоји број 2686 а испод њега: (1е аппо 831. Одмах под тим је и државни жиг са српском круном. Превод немачког текста гласи: Тјлагородни господине бароне ! Како ми већ само издање 1 ) Ватпег путовања по Србији, господине бароне! као и тој књизи указује част, какву ми још није указао ни један од наших, а камо ли туЈ)их књижевника, то ми је морало Ваше драго писмо од 7. октобра прошле год. пружити још веће задовол>ство, јер ме је уверило, да, и ако удаљени, још увек мислите лепо о мени и Србији, и да желите да отклоните болест, која је половину Јевропе стала толико жртава, те сте били тако добри и послали сте ми, на наш спас, још за времена ону уиутну књигу. Сматрам за најсветију дужност, да Вам господине бароне ! искрено захвалим за ту послату књигу у име целе Србије, и да Вас уверим да ће Вам се име у Србији хвалити, и да ћете бити примљени, кад будете још једном доћи хтели, не више као странац, него као у Својој отаџбини, у којој уживате грађанско право међу пријатељима; отвореним рукама примиће Србија човека, којијој је указао толико части, а и дан дањи не пропушта, да не учествује у њеној срећи и напретку. Колера је посетила и Србију, али на срећу за кратко, те нисам изгубио више од педесетак Срба. Одмах по пријему Вашег писма, наредио сам да се преведе она приложена књига од Др. Гумиерта, и да се његова метода примени у целој Србији, која је дејствовала добро, те нас онај „бич човечанства" нијо много закачио. Још раније сам Вам преко Беча јавио о пријему те књиге; због одсуства Давидовићева, који је летос морао јога једанпут да путује за Цариград, одакле се тек скоро вратио, нисам Вам могао писати ништа опгаирније. Али што је раније занемарено, сад ће се поправити и допунити Пошто Вас наша судбина толико занима, част ми је јавити Вам, да сам у новембру прогале год. био врло срећан, те сам добио од свога цара и, господара наследну диплому кнежевскога достојанства у Србији, а уједно нам је и једним султанским хатишерифом у 20 тачака осигурана и српска народност; последње тачке говоре о предавању управе турских имања Србима, о раздел^ењу Турака на градске гарнизоне, и на послетку о предавању граница српскога среза (окружја), који је 1813 г. био одузет од Срба, а сада су то руски и турски комесари одредили и означили на једној карти ; све је то до сада било толико одуговлачено и одгађано. Моја Вас, господ. бароне, цела породица, којаје у осталом здрава, поштује као и Вагау сву породицу, која се може поносити што има такога човека, као што сте Ви. С моје стране, молим Вас да верујете у моје поштовање и оданост Крагујевш Ваш 16/28 јан. 1832. јЛилош ОбренобиЋ, кмез Србије. Ее 1 8е 111 8егМеп, 1111 ЗрћМћеЛк! 1829, уоп ОМо V. РГгећ. II. Тћ. ВегНп 1830.