Нова искра

СТРАНА 224.

II 0 Н А И С К Р А

ВРОЈ 7.

г. М1П181;еге <1е ГА§поиНиге. (1п Соттегсе е* <1е ПпЗизпе (1и Коуиите (1е 8е|1)је 8егу1се (1ез ттез. Неуие §6пега1е (1ез Јрзетеп^з те4а1Шегез еп ЗегМе, раг Вг. 1)Јт. Ј. Ап1и1а §'ео1о!;ие ап 8егу1се (1е.ч ттез, ауес ипе саг!е (1ев еЛез, т1пегаих еп ^иаЈге аесУопа. РаМв 1900. На 8 -н,1 140. стр. д. Мт1з(;еге Де Ппз^гисИоп рићН^ие (1и Еоуаите с1е НеЛЈе. N0Исе бјг Гтк^гисИоп рићИцие еп 8егУ)1е. Рапз 19С0. На 8 ни 32 стр. * Издање старих српских натписа. Српска Краљевска Академнја спрема издаше свих старих сриских натнисп (еа цркава и других зграда, са икона и црквених утвари и са старих гробова) и записа (по рукописпим и старим штампани« књигама) па моли сву госноду. која би таквих натниса и записа ималч нренисаних, или била у местимл где им се заниси налазе, да их пошљу Академији до иоловине августа ове годиие. Да би ово издаље било што тачније, Академија моли гоеноду која би занисе слала, да их не пренисују већ ирецртавају са свима скраћеницама, па ће се у Академији читати. Акидемији би добро дошли тачна преписи и оних натписа и записа који су веК објављени, али од невештих читача, ге зато нетачно црочитани и наштампани * 0 Дубровнину. Ночетком месеца августа изаћи ће из Орпске Дубровачке штампарије „Б и 1) г о V а б к а р о V ј е 81; ро Еп§е1и" коју је вешто поиунио и довршио Дубровачки кљижевник и философ Дум Иван Стојановић. У трећем дблу (Ш. епока), који се з .себно штамна, биће садашње стање негда славнога града, „славнош мрца " (како Дум Иво зове Дубровник). Овај Дум-Ивов рад најдубљи му је и нај жешћи уздах о негдашњој слави и моћи Дивнош Покојника. — 11 о могућности приказаћемо овај знамеиити рад знаменитог Дубровчанина и ошпирније у свом листу. * Споменик Сави Бјелановићу. И ове године, 15 јуна, свечано је прослављен Видовдаи у цркви Дазарици на Далматиноком Косову. Кроз братски загрљен срнски народ из разних крајева нрострујала је тога дана велика народна успомена која га је и до данас држала. Свечана служба и помен, српске народне песме, игре и витешке утакмице одушевљаваху целог дана сакупљене Срб.) који пупу годину еа радошћу и поносом очекују ову народну свечлност. Овог дана донесоше братска слога и искрено одушевљење још један израз народне з хвалноети: сстише се сакупљена браћа и свог великог члана, одушевљеног Србина, правог народног борца, вођа далматинских Срба, угледног књижевника и уредника „Српског Гласа" — покојнога Саве Бјелановића. Као доказ своје тонле захвалности и признања доконаше браћа да му гроб обележе спомеником који ће се подићи од народних нрилога. Нека нам је допуштено да сваком брату Србину срдачно преноручимо ову племениту намеру чеетите Србадије са Приморја, јер ће овај спЈменик бити још један доназ, како и колико погатује Срнски народ своје одушевљене борце и велике синове. Мислимо да ће бити најзгодније, да се прилози шаљу у Задар уредништву „Српског Гласа." * Српски научни радови у француској књижевности. Г. Живојин Перић, проФесор у нравном Факултету Велике Школе, штамнао је ове евоје радове: 1. 1>о 1а паИоиаШс 8и1уаи( 1а 1еуЈ81а11ои 8егИ»е. Рапв. 1900. Р. 87. (Ех4гаИ; (1и Јоигпа1 (1и (1гоН т1егпаиопа1, риуе е! <1е 1а јипарги(1еисе сотрагее, 1899 — 1900). — 2. (Јп сах (1с на!игаПкаПоп со1есИуе. ен Лекогв (1е 1ои1е сеззЈон <1с 1е1тИои - с. 15гивсеПез. 1900. Р. 2(Ех1гаН <1е 1а Ееуис ДеВгоН 1п1еп)а11опа1 е! с1е 1/е§181аЦоп еотрагее — Веих1ете зепе. Тоте II. — 1900). — 3. 1л: 1гаИс (1с ВегНн е! 1а ((иекИон (1с 1а наИонаШе раг гарог! а 1а Рг1пС1раи1с (1с 8ег1»1е. Раг1з. 19 0. Р. 84. (Ех1гаН (1е 1а Ееуис еепега1е (1е РгоН 1п1егпа1јопа1 рићИс. 1ј1 у . ЛУагз — аугИ. 1)ООЈ.

ЧИТУЉА ■)■ Јован Сундсчнћ. - 6. овог месеца исиустио јс у Котору своју племениту и родољуону душу српски песпик Јов.ан Сундечић. Шта јс и какав јс био својему народу овај ретки син, најбоље се мог.10 видети 110 његову иогребу, какав се још не виде у Котору, и ио учешћу народном који иохита из целе Боке да се опрости саједним од својих највиђенијих застунника и вођа. — Пре две године, о педесетогодишњици Сундечићева невања, са сузама радости, гледајући ц уживајући у народној љубави, узвикнуо је седи весник: »Њиње отпушчајеши раба својего, Господи !« Сада је својо старе и уморне очи закдонио мирно, јер колико му је тело нашло одмора у сриској земљи, толико му је душа нашла најтоплијег пријема у срцу сриског иарода. Иокојни Јован Сундечић рођен је 24. јуна 1825. године у Голишсву, у несрећној Воспи. Још као дечко морао је побећи у Далмацију где се у Имотском иочео књизи учити. Када му породица матсријално нострада, није могао наставити заиочетих наука, већ оде у манастир Крку да се сврема за сдужитеља божјег одтара. Одавде иређе у Чадарску богословију коју јо и свршио год. 1848. Из богословије отишао је као канелан у Перој (Истра), гдо се имао борити са многим и многии незгодама све до 1854. годиие. Ове године добије за проФесора у Задарској богословији, којујеморао, из аустријских иолитичких разлога, оставити ; 1863. годипо. Изишав из богословије

није се могао никамо окрепути нити што почети. Саставив годиму дана тешког живота, отпде у Црну Гору где се ио нозиву Кнеза Николе прими за његова секротара Оиу је службу прекинуо 1867. године када је мислио прећи у Србнју, ади по жељи Црногорске владе врати се поново на Цетиње у дотадашњу службу. 1874. године ступио је у пенсију и нреселио се у Котор где је сгално живео, па ето и својим утруђеним костима одмора нагаао. Сундечић јс почео певати од 1843. г. у Зори Далматинској. Од тада иије, тако рећи, нера иснуштао из руку. Најлепши су му радови : Сјетва и вргиидба, Еула Ваја Пивљаиииа, Ан/јелија Косори&а, К-рвава кошуља и полемички снев Доктору Анти СтарчеоиКу уздарје за аренемио дар. Главпа одлика свега Сундечићева рада лежи у идеалној тежњи љубавп и слоге Срба и Хрвата. Ои је и до носледњега свог часа остао веран својмм погледима надајући се да 1>е доћи друга боља колена која ће данашњу размирпицу гледати као једму од највећихзала какво може спаћм један и нераздељспи народ.— Али љубав његова за срвско-хрватску слогу пије била у стању да поднесе и онакве жртве какве јс болесна Фантазија унакажемога Старчевића тражила. Јер на Старчевићеве теормје дигао се и Сундечић, најоданији апостол слоге, и закликтао да је одјекнуло широм сриско-хрватског народа: Вукодлаче, Паклсњачо !... Нијо »свињски« јез.ик срнски, Пего језнк — златни језик, Јези.к вила ијевачица, Језик снтних тамбурица: Гибак, Гладак, Звучан, Сладак, Богат, Једар, Крјепак, Ведар; Језик славе, језик срца Ка' Омиров м Анакреонтов, У којем се сваки узор зрца. Треба ли му да се вине, Вмме с' као соко сив', Деси ли се да загрми Он је муња и гром жив', Пригне ли се: — умиљато Најнежнији бере цв'јет; А када се ноисирави: Његов ти је б'јели св'јет',.. Па ето, овог и оваквог српоког ијесника иеће да разумеју браћа рођсна, јер н у ширини његових погледа и у изразима његове родољубнве душе гледају — аравославног Хрвата! Али над још свожнм гробом содога Сундечића иећемо дирати у те отиорено ранс народнога тела, псћемо за то само што је нагаа суза искренија а туга за нзгубљенмм нссннком већа. Слава му и вечпа усиомена! БИБ*ЛИОГРАФИЈА К Њ И Г Е 1. Сриска Краљевска Академија : Огдед Француске библиографије о Србима и Хрватнма (1544—1900). Прибрао и средио Никола С. ЦетровиИ. — ЕДШоп (1е. ГАса<1епне Еоуа1е (1е 8егМе: К**ај (1е 1>П)11одгар ]мс Ггансагхс хнг 1е8 8егће8 е! 108 Сгоа1е» (1544—1900). Раг Шсо1аз 8. Ре1гоуИсћ. Бсоград Ве1^гас1е, Државна штамнарија — 1тритепе (1е 1'61а4, 1900. В. 8°, сгр. XIV, 314. Цена 2 дин. (2 1'г.). 2. Ј. К. 0 81оЈ1с: Ниге 1 08ИПС81. Рјезте. ТЈзак 1 паИаЈа N. Р1880пћег§ега 1 Ј. 8сћпигтасћега кот. Дгиз^уа. I). Ти/Ла, 1900. 8°, стр. 137. Кепа 2 к. 3. Кроз Мачву — Путовање ученика IV. разреда основне школе код Саборне Цркве у години 1899. Написао Мих. Сретеновић. (Оштампаио из „Учитеља"). Београд, штамиарија Светозара Николића, 1900Ј — В. 8°, отр. 25. Цена 0.20 дин. 4. Велика Народна Ск >пштииа. Студија о уставотворној власти, од Слободана ЈовановиКа. (Оштамнано из Брапича). Београд, штампарија Светозара Николића, 1900. — В. 8°, стр. 68. Цена 1. дин. 5. Војничке врлине у примерима. Ради моралног ваепитања српских војника саставио пешад. капет н I. класе Мирослав Ј. ПаумовиК. Пожаревац, штампарија 'Борђа Наумовића, 1900. В. 8°, стр. 184. (са 11 слика). Цена 1.20 динара. 6. Мала Виблиотека , свеска 8. у Илија ВукиКевиК : Арнаутске нриче. У Мостару. 19 1 >0. Издање и штампа издавачке књижарнице Пахера и Кисића. — 16°, стр 96. Цена 21 хл. или 30 п. дин. 7. Мала Библиотека , свеска 9. Стеван Сремац : Две нриноветке. У Моетару, 1900. Издање и штампа издавачке књижарнице Пахера и Кисића. — 16°, ст . 83. Цена 21 хл. или 30 п. дин. 8. Мала Виблиотека , свеска 11 и 12. Јован ПротиК : Сеоске фотографије. У Мостару, 1900. Издање и штампа издавачке кљижарнице Пахера и Кисића. — 16", стр. 141. Цена 48 хл илч 60 п. д.

»НОВА ИСКРА« издази сваког 16. у мксецг . — ЦвнА: на год . 16, по год. 8, четврт год . 4 дигг.; ван С рније год . 10 фор. иди 20 дин. у здату. — П ретпдата и све што се тиче администрадиј к шаље се Р. Ј. Одавићу, вдаснику »Нове Искре«, Љ убиђск а уд. бр , 8. ЗЗ ласник и уредник ЈР. Ј'. ОдавиИ. Жилош В ејшки — Ш тампарија Б ојовииа и Ж иииђа (^ К н. С цом. бр. З о.)