Нова искра

СТРАНА 256.

II 0 Б А И С К Р А

БРОЈ 8.

Шуиовска, Г-ђа Ирма Полакова, Г. Псра Добрииовнћ и Г. М. Исанловић. Од догађаја аа ову годину из хроипкс иозорнвше још су: ]1рослава Тридесетогодигшоице (8. и 9. повембра), прослава годшвњицо Ј. Ст. Ионовића (Стеријино вече, 30 децембра) и реактивирање члаиа и редитсља Г. Милоша Цветића. * Од 22. о. м. ночеће у Срн. Крлљ. Народнои Позоришту гостовање Госпође Ирме Полакове, сталнс чланнце иевачице љубљанског нозоришта. Госпођа је већ нозпата бсоградској иозоршвној публици пз ранијег гостовања. »Маскота«, »Лена Јолена«, »Јованчипи Сватови« и „У бунару« комади су у којима ће београђани и.чати приликеда уживају у њеној нромишљспој игри и симиатичном певању. У овогодишњој зимској козорншној сезопи нредставља ћс се овн пови пли овде нснредстављапи срнскн оригинали : »Пера Сегединац » од Лазе Костића, »Саул« од Драгутина Илића (наградила Матнца Српска), »Тако је морало бити « и »Љиљан и Оморика « од Бранислава Нушића, и »Љуба Дојчина Петра « од Илије Округила Сремца. - Од нових превода играће се малоруски водвиљ » МоскалI, Чаривнпкк« од Котљаревскога; »Жгеоог«, од Иотанеика ; »Антоније н Клеоаатра« од Шексиира и иовогрчки водвиљ » Пастири « од Карамкла. — Од осталих нозоришних новости саонштавамо читаоцима, да сс врло нажљиво и брижљпво сирсма пови закон о Срнском Краљ. Пар. Позоришту у Београду. — Једапвут у сваком месецу имаће Пеограђани нрилике да слушају велнко симфоничнс концерте које ћо приређпвати Београдски н Позоришни Оркестар. — Досадашње незгодо у статистерији и невачима нзбегнуће се сталиом статистеријом и сталним иозоришним хором. За глумачко особље одређепе су дво наградс за нову нозоршпну созопу, једпа од 400 а друга од 200 динара које ће со доделити опим члаповима који у овој годили буду најмарљивији у игри и служби.

Р А 3 Н 0 Новинарство Лушичких Срба. — Иоред свих незгода н сметњп, које и данас сналазе ову нав1у браћу, држе се и боре паши вреднн Лужнчапи свим силама. Књижевпост имје, истина, веома незпатна и малена, али ииак довољиа да чува српску иародну свест. — Ово јс године нупих 110 година од нојаве првих лужпчкпх новина. Срби свећеници Јап Август Јанка п Карел Бохахвал Шјерах нокретогае 1790. год. у Будишипу свој месечпи гласник за забаву и ноуку »Мјезаспе Пвто", ко.ји је пемачка власт брзо угушпла. Зл овим нокушајем јави со 1808. годипе Јан Дејка са својим »8ег1)в'к 1 Ро«е(1аг', али петрпљивп Немци угушише 1812. годинс н овај аист. — Тск 1825. г. иоче излазити чувени лужички лист »Зегћвка КолУ1па« иод уреднпштвом Зијлера н Кригера. У овом листу изиђоте н данас Лужпчанима миле Зејлерове песме исневаие у чисто народном духу. — 1842. г. уређивао је Јан Петар Јордаи нови гласиик »Ј и 1 г п 1 с г к а* који се развијашо нод утицпјем чсске и пољске књижевпости. — Али тек носле многих иезгода и нромена одржа се све до данас нодељни лист »8ег!>зке пошпу" који сад уређу.је Марко Смолер, а којп со растура у 2000 нримерака. Поред ових Сраскпх Новина излазн п нротестантски лист „Ротћај Воћ" (Помоз' Поже) н „ка111о1вк1 рово1" (Еатолички Весник). — У црајској Доњој Лужици излази дапас само »1Гг а т 1> о г к к х вег1)вк1 гавзијк", једаппут нсдсљно. Алн јс ииак и од ових одличпих бораца јачи бранич срнсколужичкс свести »Масхса вегђвка" основана 1817. године угдедом па нашу Српску Матпцу. Љсзипо издање, С а в о р 1 в Мас1су 8ег1)вкеје, дванут годишње ноходи лужичко домове као најбољи саветник и чувар срнски. Овај угледни лужички часопис уређује Др. Арношт Мукс. Од нскадамњог књижевног додатка лужичких Сх>иских Повина разви се месечни журнал »ГтгЈсап," иоред којег 1876.—77. пзлажаше и »1лра вегћвка" у сарадњи лужнчких студепата. Увиђајући да су пм два журнала сувишна, удружншо се обе родакције, те 1882. год. иокретоше зајоднички нов часопис »Би&са« коју уређује вредни Др. Мукс са Миклавшем Апдрнцким. »Бигјса« је данас гласник пове лужичко-српске књижевности. * 0 Париској Излошби. — Позната немачка издавачка Фирма Кги^ег у Лајицнгу сиремила је у 10 свезака исцрпап нреглсд свега знатнијег на Париској Изложби, намењујући га нарочито оиим читаоцима који ие могу лично отићи у Париз. Поред потрсбпога тскста, издањс јо украшено многнм бакрорезима, а сваки свезак и но једшш бојеиим акварелом. — Свссци излазс у року од 2—3 подеље и до сада их је већ неколико штамиано. Цсло издање ковиаћо свога 10 марака. * Француска библиографија у 1899. години. — По извештају нариског »Сегс1о Је 1а Иђгајпе" штампано је ироиие годино у Француској 12985 књига и 5761 музикалија. Од тога јо броја 1959 о Фраицуској литератури, 222 о туђим литературама, 62 о старинарству, 1697 о недагогији, 1444 о историји, 1290 о модицпнн, 764 о теологији, 583 о иравним наукама. Од уџбеника нада у очи, да их је за енгдески колико и за латпнски. У иолитичкој литератури нарочито су миогобројни сниси о

иозиатој Драјфусовој афери, у којој су издања за и аротив скоро нодједиака бројно. Од мпогобројпнх радова о нсторији имају 14 само о Јоваици Орлеанцн, а радови о Наполеопу нримстио су малобројпији ирема нрошлим годииама. — Од 1959 књижевних дела 565 ромапи су и ириноветке, 143 драме, 370 лирика н епика, 539 кореснонденција, мемоари, есеји, књижевно-нсторнјски и естетички радови а 42 посмо у разним дијалектима. * Позив српсних матураната, — »Када смо нутујући но краснпм крајевима миле Србије, загрљени са својом браћом из спију крајева срискпх, доживели најлеише часе братскс слоге, видели најдивније призоре љубави међусобпе, чули умилне гласе ускрслога повсроња, кад нам со надимаху младићске груди светим миљем братипства, кад нам срце куцаше успламтелом љубави нрема целом свету; хтедосмо иодићи вечитп сномеи братског састанка и нутовања. Хтедосмо узети само једиу каи среће, која нас оиајашс, на да сво Српство њоме паиојпмо, један гласак само из силног акорда слоге, да као јек бољс срсће забруји иад будућности сриском. Али - но могосмо. Јор глас паш бсше слаб, а осећање силно... Па зар сроћу своју да не нодслимо са целим Сриством, зар да га не нритиснемо на своје вреле, младићкс груди, зар да му но укажсмо на зору боље будућности, зар Србии да не види нрви корак, који је сриска омладина новола душевном јодпнству Сриства?... Пе, ми то не хтедосмо, ми не могосмо пропустити. Па кад но могосмо сами, својнм знањем, својом вољом, кад пе могосмо својом снагом створити достојан сноменик овог светог часа, позвасмо у помоћ веће знање, снажнију вољу и бољу снагу, да нам будо тумачем нашега осећања, мисли, тсжња, жеља и пада. Замолисмо седу старину „Змаја" да нам даде своје Снохватице да их штампамо као сноменицу свог матураиског састапка у Србији. И данас кад пуштамо у свет један алом камеп из богатог адиђара Змајева, да сија као вечнти сномсп пашега братског састанка и чаробпог нутовања но Србији, надамо се — а нада нам је онравдапа — да ће сваки Србин, да ћо сваколика омладииа ову нашу лспу иамеру претнлатом нотиомоћн. — Трећа свеска »Снохвитпца« биће штамиана на иет табака Фине хартије, а цсна је 1 дин. 25 нара нлн 1 круиа и 25 потура. Књига ће изићи из штамие 1. сеитсмбра 1900. год. Новац ваља слати: Администрацији „Вранкова кола" у Ср. Карловцима. —« * Пренос посмртних остатака Павла — Јосифа Шафарика. — 13. маја (п. н.| иреиосепи су носмртии остаци овог воликог чсгаког сина из отарог гробља на Карлину (Прагако иредграђе), где.је скоро 39 година лсжао, у гдавпо Прагако гробљо Олиише. На сиоменику, који со диже више његова гроба, урезапо јс с једне стране Р аус 1 — Ј о в е ±* 8 а1'аг!к, а на другој, ио њоговој жељи, стари српски натиис са нокрова цара Лазара : »Б 1. к р а с н и х б м и р а С 0 г о в 1, с ii и т а л ћ с 0 6 с и 0 т i, 10 11 0 с т ii с в о е. о". ШаФариков јо гроб у нротестанском одељењу овога гробља, јер јс ШаФарик био син иротестантскога свсштеника. БИБЛИОГРАФИЈА К Њ И Г Е 1. Звоно, од Шилера. Превоо Никола Косанови/1 б. протоирезвитср и нарох Ријечки. Са сликом н биограФијом нреводичевом. Загреб, Српска Штампарија, 1900. 8°, стр. 44. Цена 50. Филера. 2. Извештај о Гимназији Краља Александра I, за школску 1899—1900. годину. (Додатак : Гимназија Краља Алексанлра I. у XIX. веку. Грађа за историју овога завода. Прикунио Нетар А. Тииа, проФесор). — Београд, тгампано у Државној штампарији Краљсвине Србије, 1900. — 8«, стр. 276. 3. Гимназија Вука Стеф. КараџиИа: Извештај о раду иученичком напретку у школској 18 99 — 1900. годишг. Додатак : Говор Дгсректоров стр. V-XVI. и: Гимназија Вука Стеф. КарачиКа-, њен аостанак иразвигак, од Мил. М. ВукиКевиИа, стр. 1—131.). — Београд, штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије, 1900. — 8° етр. 211. 4. Ваљевска Гимназија ■ Годишши иавештај о раду и успеху у школској годинп 1899—1900. Издање Ваљевеке Гимназије. —■ Баљево, штампарија Јов. Ј. Молиара, 1800. — 8°, стр. 50. III. 5. Сраска Краљевска Мушка Учитељска школа у Јашдини-. Други годишши извештај (1899 -1900, школска година). Приредио Сретен М. Аџић, управител>. (Додатак : Оатичке обмане, са некољико узгредиих иедагошких нааомена, од Светиелава К. Матића, нрОФесораУ Штампано у штампарији код „Просвете" у Београду, 1900. — 8°, страна 38. 6. Школски Музеј у Веограду. Извештај за 1899. и 1900. год. Саставио Д. Ј. Путниковић учител., управиии Школслог Музеја. Београд штампарија Светочара Николића, 19 '0. — 8°, стр. 27. 7. Саоменик Јована ГавриловиИа [III. књиш): Живот и рад Јована Гавриловнћа. Иапиеао Анд. ГаврилоеиК. XX. издаље Учитељског Удружења. Београд, штампарија Светозара Николића, 1900. — 8°, стр. 1У. и 104. Цена 0.50. дин.

»НОВА ИСКРА« излази сваког 16. у месецу . — Ц ена : нл год. 16, ио год. 8, четврт год. 4 дип.; ван С рвнје год. 10 фог . или 20 дин. у злату . — П гктилата н све игго ск тиче адмипистгацпје шлље ов Р. Ј. Одавнћу, власннку »Новс Искре«, Љ увићска ул. вг, 8.

Влдсншс и уредник Р. Ј. ОдавиК.