Нова искра

ВРОЈ 8.

[I 0 В А И С К Р А

У неколико рсдова збијена је лаконски толика воличина дрскости и шовинизма, да се и највећи шовинисти бугарски и све присталице Бугаризма морају нрекрстити, кад их ирочитају. Мепи лично (а и свима Србима) пајбољу сатисФакцију даје кондуита Мисирковл>ева и метод, којим је иостуиио нри изради ове — за Бугаре »значајне студије«. Мисирков је 1892. год. свршио у Шаццу IV р. гимн., а за тим је у Београду довршио Учитељску Школу 1895. год. Задахнут још од детињства великим идејама, да иостане научник, онјесвоме високом, дубоком и темељном историско-филолошко-етнографском зиању дао нзраза у иоменутој расправи. И то, шта мнслите? на две годипе носле свршеног школовања. У осталом то не треба ни мало да зачуђава, јер јо Мисирков још као дете иочео сиромати грађу за студију, о којој јо сада реч. Ево на који начин : разговарао се с друговима, кад-а су се они враћали од својих кућа носле школског одмора, екскурзирао је једне године неколико дана с друштвом »Св. Саве", нровео је један део Ферпја у селу Предворицама код свога друга Србипа, ишаојеусела из београдске околине, разговарао се на београдској иијаци с ниљарима, а на улици с дунђерима и т. д. Тако иозитиван докуменат, као што је лично искуство Мисирковљево, до кога је он дошао све уз нут и на брзу руку (без икакве теориске сиреме и доцнијег проучавања саме стварн) доиустио је овом младом и велнком — а ја бих рекао највећем — етиографу бугарском, да иред целим светом тврди, како скоро у целој Србији нема Срба, а и како их никада није бпло у иелом срнском царству. Мисирков без сумње верује, да су Срби на-Балканском Полуострву Веиа ех тасМпа, али се јако вара. ^1ека тај госнодин нрочита странице из светске историје које говоре о 7. веку иа ће се уверити о нротивпом. По младоме аутору моравско наречје захвата сву Источну Србију и од Заиадне све делове до Еолубаре и левих нритока реке Ибра, а из описа његова нутовања по Србији види се, да јо посетио само четири места у Занадној Србији и то Ерушевац, Трстеиик, Иредворице и Шабац. Еоме год је иознато иорекло становништва у срискнм варошима томе неће бити чудновато, што је Мисирков могао у свакој наћи н такве Србе, којн говоре моравско-ресавским наречјем. Али је пука ла;к, да се то иаречјо лростире до левих притока Ибрових, јер већ у југозаиадипм селима леиеничким, за тим у Гружи, Драгачеву и другим облаотима ближим Источној Србији, нема тога наречја, о чему самсејалично уверпо нсиитујући лепеиичка и гружаиска села и њихово становништво. За београдску околипу нозиато је, да је иасељена иоглавито Торлацима ; пнљари и дупђери београдски већином су из Маћедопијо, где се говори језик сродан моравско-сриском, те према томе није никако чуДо, што је Мисирков могао чутп овај дијалекат и у Београду и у љеговој околини, иа и у многим селима Занадпе Србијо до десних нритока Еолубарских чак скоро и до Груже. То ми Срби пе кријемо нити имамо разлога за то, јер знамо, да јо и маћедонски и шоиски дијалекат — а о моравском да и не говоримо — само једна грана српског језика, о чему нам сведоче већнна њихових заједничкнх филолошкпх особина. Српско-Хрватски филолози објавили су све особино овог наречја, али Мисирков вели, да су та њихова саопштења неиотиуна и намерно нетачна (и ако су све то снаге светскога гласа, које раде воћ децепијама). Због тога јо оп сиетематисао своју грађу и изнашао неко нове карактеристике за поменуто наречје, али је баш ту насео јер су то одлике карактерпстика сриског језика, а никако их нема у бугарском. Према томе млади је Бугарин и нехотице доказао, да је моравско наречје грана срнског стабла и да јо са свим страпа бугарском језику. Па како сам он тврди, да је моравско наречје врло слично шопском и маћедонском излазн баш из његових самих разлагања, да су и Шоиови и Маћедонци Срби, јер говоре језиком, који је ближи сриском него бугарском. 'Гако н. цр.: Мисирков каже, да се у моравском наречју старословенском ж замењује гласом у (ржка рука); самогласник л не постоји, већ јо у место њега у (в1,лм1 — вук), ђ и I) избацују се или замењују гласом а, у место жд и шт говори се ^ и К, у место неодређеног начина уиотребљава се време садашње с речцом да и т. д, Све ове особине, које Мисирков паводи као особине моравског дијалекта, својствеие су срнском језику, а у бугарском их нема. Па зар није онда за чуђење његово тврђење, даје моравско наречје део бугарског језика, кад то тврђоње стоји у опреци с Фактима, које сам он наводи ? Држим да други коментари нису потребни, јерћеи ови наведепи бити довољно јаспи и Мисиркову и научарској савесности његових једпомишљепика, нарочито оних у Влигарском II ре!' л с д у. Т. Радивојевић. * 1Пко1а 0 в 1; о ј 1 с : .Ситв1та 1 ро1еМ. Рјезте. ХЈг рорга!по ]лвто 1)га Тгез1са Рау1С1еа. — Т). Т и 21 а, 1900. Сџепа 2 кгипе. — Еао што је и род при читању, ирво смо прочитали иредговор Бг. Тресића Павичића, очекујући да ћемо из, њега дозпати штогод о писцу, значају његова неваља у онште а ово књиге посебно. Нама јо то, на крају крајева, и пошло за руком, али није наша кривица што до закључака не дођосмо неиосредно из нредговора, него со морадосмо довијати и одгонетати мпого што шта да нам нредстава о песнику буде што јаснија, јер је Г. Павичић цео иредговор наменио самом себи. Зиамо да Г. Павичић има ноштовача у хрватској читалачкој иублици (што у малим књижевностима није никакво чудо), иа се зачудисмо аеговој храбрости (не смемо рећи жељи) да их тако олако изгуби носле овог свог »ноиратног иисма«. Нека нам се не замери што ћемо нонека места из њега изнети нред читаоце, јер ворујемо да ћо она бити карактеристпчна колико за Г. Тресића Павичића исто толико и за песника збирке „Спуз^уа 1 ро1еИ".— Говорећи о незахвалпостл хјзватеиих шжиццл, Т, Ливјјчјј Ј> је љут, хшш> љ/т да љлјг; ,

,Д ако" вели „1)а§ пеке о<1 ја 0(1кић 1 иуе<1оћ и ћгуа^зки кпјјиеупон1«. Овде нам паде на иамет опа аиегдота о ироиаласку Амернке, када ,јо вођ »упарађених« урођеника питао Еолумбуса: Молим 1Јас, јесте ли ви ХристиФор Еолумбус ? иа, добивши нотвпдаиашдговор. весело узвикпуо : Бесели се, народе, — иропаЏни смо! — лТго Г. Павичић верујо у свој нроналазачки дух, може му .још и нроћи норед оваквог тврђења: »1)ак1е, (1га§'1 Шко, уеб 1о а!о 1ећ1 р18ет ргеЈцоуог, уеИка 11 је роћуа1а, јег рге(1 сЈеНт пагоЈот р1§ет 8 иуегепјеш о 1Vојој сеЗповЦ...Г. Павичнћ је, дакле, последња инстанцнја за потврду литерарних весталина! — Али има и таквих песника који су. покушавали да му своје стихове представе »као оружану Атену из Зевсове главе", и баш њему, њему који им овако одвраћа: »Као <1а 8е ја пе гагшшјет и 1ај ровао ! Ја, коЈ1 <1еве1 ри!а рготогцат вИћ 1 1иНси рг!је пе§о ји парјзет, ра оре!а 2ез1о 18ргау1јат !« Може ли сад ико посумњати у носумњнву вредност и лепоту Г. Павичићева стиха, кад ово како он сам о њему пише. — А колико је Г. Павичић и племепита душа, нек сиедоче ови његови редови : „Ја <1о <1изе уг1о 1ако ог<1гау1ш 1 о<1 1еакШ и<1агаса 1 о1гоупП1 в4пе1а, јег пп је <1оћг1 15об' <1ао 2(1гауи кгу, 1 орИпизИспи (1иЗи, ша такаг те како 1ко иупеЛо, ја 1о ћгио гаћогауш, јег ћгго 2ас1еП гапа.« Скоро да човск иоверујс да је п без серума имун за многе »злости«! — Али као круну свега иаводимо п последњи »дрлгуљ«, из ког ће се пајлепше видети да је Г. Павичић и иророк (нсто као н Старчевип). Благосиљајући Остојићеве песме, овако нрориче: ,Да 1е се уа1ј<1а пауа1Ш шпо§1 Рап1Шј1, аП 51о 1е ћпца, ка<1 1ша8 пав пекоПко <1ги§оуа, коЈ1 1е 1јиће 1 §1ији ; а ујегиј, <1а се 1јићау оу Ш оЛгааЦ роћје<1а 1 осиуаН 1уој га<1 паго<1и, кој1 сс 1е 8 угешепош ирогпаМ« .... Еао што смо већ напред сиоменули, Г. Павичић намспиоје цео предговор самом себи. Што је оп тако урадно, — личио јо његова ствар ; али што је песник Остојић доиустио да сс сво то штампа пред збирком његових песама, појаваје која ио иде у прилог писцу збирке »Сиуз^уа 1 ро1е11«. — Дошавиш до овог закључка нрема иредговору, мп смо га утврдпли, иоред све оавесиости, п иосле чнтања ове збирке. Доказ ? ». Цела збирка. 8.

УМЕТНОСТ П030РИШТЕ Позоришнн тодишњак, сезона 1899—1900. Народио Позориште имало је у овој нозоришиој сезопи, од 2 августа 1»99 до 25 јупа 1900. 242 прсдетаво, са 33 нова комада. Нови комади, 1о оригипала п 18 нревода, иредстављанн су овнм редом : Страх од радости (Госнођа ЈЕирарден) — На леи начип (М. Савнћ) — Обмана (Ат. Ннколпћ) — Тако тије то у свету дете моје (Ђ. Галииа) — Сеоско часгољубље ПЈ. Верга) — Алб-ало ! (Пјор Балдањ) — Гаврани (Анри БскЈ — Лагражденије и накаваније (Јоак. Ву.јић) — Љубовнаја завист чрез једне цииеле (Ј. Вујић) — Милоги ОбилиГг, чин V нојава IV (Сима Милутииовић) -• Волшебни мага-рац (Стерија) — Три мускетара (Дима и Маке) — Ерив (Рих. Фос) Марија-Јов ,нка (Д' Епсри и Малиан) — Пролог Ј. От. ПоиовиКу (М. Митровић) Џандрљив муж (Стерија) — Ераљ Едип ( С офокл) — Маскота (А. Дири и X. Шиво, музика Е. Одрана) — Маројица Кабош (Матија Бан) — Превара за иревару (Стерија) — Оиозиција (Мих. Стоваповић) —■ Кнез од Оемберије (Бр. Нушнћ) — Еод Белог Еоња после годину дана (Блументал и Каделбург) — Нозвапа гошћа (Метерлинк) — Другарица (Артур Шницлер) — Варница (Паљероп) Сакуитала (Еалидаса) - Разведимо се ! (Сарду и Нажак) — Пана Цигаика (Тих. Алмаши) — Преки лек (Мита Еалић) Обичан чиввк (Вр. Нушић) — Лепа Јелена (Мелак и Халеви, музика од Огенбаха) Коштана (Борисав Станковић). Страни реиертоар у овој сезони иредстављен је са.10 француских, 8, немачка, 2 талијанска, 1 мађарским, 1 старо-грчкпм и 1 старо-ипђијским комадом. Целокуини ириход у сезони је 128-495 динара и 40 иара Ова сезоиа већ је уснела да на нриходу пе нокаже обрнуту сразмеру са бројем оригииала. Да је идеја о срнском репертоару охрабрепа уснехом у иоследњој сезопи најсигурнији је доказ циФра просечног прихода што долази на једпу иредставу сриску и страиу, која н иород гостовања страних глумаца у страиим комадима и омиљене онерете показује само оваку разлжу : Средњи нриход стране иродставе 542 динара » » српске » 485 » У нрограму за ову годипу, иоред још неизнесоних комада из лањског ирограма, у Годишњаку су од оригинала Стеријнпе драме, Драгутина Илића Саул и Женидба Мгшоша ОбилиАа, Игњатовићев Адам бербергт у преради Сремчево.ј, Ивкова слаоа (Сремац и Врзак), Нушићева драма из конкурса Тако је морало бити , Илије Станојевића слика из старог београдског живота ДорКолска иосла. У нреводима су из Француског репертоара Еорпељев Оид, Молијеров Пучанин као властелин, ЛаФОнтеиов Чаробни аехар, Рсњаров Когжар, Мнсеови Каириси, Димин Тосиодгт Алфонс и Свадбена иосета, Сардуова Теодора, две три комедијице Мелакове, Заза од Бертона, Колевка од Врије-а, Хервијево Течи остају и Еирелова ГогиКа. Иоред још неизнесепог немачког, еиглеског и скандинавског реиертоара из нрошлогодишњег програма (Гете, Шилер, Лесинг, Лудвпг, Елајст, Хауптмап ; Шекснир, Шеридаи ; Ибзеи), унети су из ново талнјанске драме ТВакозино Као лишКе и Бутнјева Трка за гуо/сивањем , и Каталаиска драма У долгти, од Дон Апхела од Гимера, у преводу Ечегарејеву. Као гости .у ово.ј созони играли су у Народпом Позоришту: У. алиберт матзшвсми, са трулом, Ј> л Т-ђа Д шјјјјјј, Г -ј/јј херхијја