Нова искра

Н 0 В А ИСКРА

ВРОЈ 8.

Са молитвама, разуме се, иде и штогод „звечеће" Обол, дарови, долазе са свих страна. Сваки пелегринаж остави добру суму Св. Оцу. У томе, веле протестанти, и лежи најјачи разлог отварања Свете Године. Кад погледаш све што се данас овде догађа, врло мадо разлике опазкаш између стаља у коме је католимка Црква данас и стања у коме је била пре времена реформације. Данас се ради све оно што се радило пре, само у модернијем облику. — Наишао сам на једну ванредно лепу слику, како је било у К-атоличкој Цркви пре времена реформације и штета би било да ти је не саопштим овде при завршетку писма о данашњој Светој Години. Једап хришћанин, дакле, овако је описује : „Исус је, у то време, представљан као строги судија, готов да осуди све оне који не би прибегли посредовању светаца или ^папских индулгенција. На његову месту фигурисали с.у као посредници, у почетку Богородица, а за тим свеци чији број напе иепрестано повећавају.... Али греси се могаху искупити новцем. У манастире и свештеницима допосило се: новац и све опо што је имало какве вредности, пилићи, гуске, патке, јаја, восак, масло, сиј ). — Кости, руке, ноге чуваху се у кутијама сребрнпм и златним, за време службе даваху се да се целивају.... У цркви Свих-Светих, у Витембергу, показиваше се комадић Нојева Ковчега, мало чађи из пећи у.коју су била бачена она три младића, комадић дрвета од Исусова крста, косе, брада великог Кристифора и још деветнаест хиљада других реликвија. У Шафхаузену показиваше се дах св. Јосифа, који је Никомед био ухватио у своју рукавицу. У Виртембергу виђаше се једап продавалац индулгенција који је продавао своју робу окитивши главу 'једним великим пером, ишчупаним из крила архаЦела Михаила!" Ма како ти невероватно изгледало, Гпм и данас све то исто ради : ноћи само по црквама, завири у капеле и наћи ћеш стотинама реликвија које се овако исто употребљују као и оне пре реформације. Твој рол.

Ш I Уз овај број дајемо својим читаоцима, као нарочити додатак, слике Ншхових Величанстава, Крал.ице Драгиље и Ераља Алексаидра I. за успомену на свечани дан њихова ступања у брак.

Марк Твен, амерички књижевник. И у ширии сриским читадачшш круговима веома је омиљен овај иросдављетш хумористичар^ Доста је његових радова преведоно па сриски, који су, са најмањим изузетком, штамианп ио разним дистовима. Кодикоје оп доиста омпљеп у сриској књижевности, иока послужи као доказ, иоред ведиког броја превода, и угдедањо појодипих наших хумористичара (често и сувпше ропско) на радове овог амернкаиског књижевника. Верујући да је редак српски читалац који бар у дневним дистовима није читао производе овог пдодпог и симпатичпог пора, доносимо Твенов лик радп његових многобројних читача у српском иароду. У крчми. Сликао П. ЈованотК. — Питали смо со : шта да пацишемо на овоме месту о овој слици пашег веливог уметннкаУ Да оиишемо моменат ? Та он са ово слике тако речпто сам говори, да би нам сав труд био узалудан. — Да хвалимо слику ? Њој тога не треба.

— Да жалимо што ни она није у срнским рукама ? То нам не вомаже. — Место свега тога, ми је изиосимо пред своје читаоце који ће и сами умотп све осетити и све видети што је иа овој слици. Призрен. ( источни део). — Ова српска царска нрестоница н сада је први град у Старој Србији. Најденши његови дани беху за вдаде Душапа Силног. Садашње његово чемерно стање, садашњи његовјад, који трни од обесних и разуздаиих Арнаута, тугом иснуњава свако сриско срце које још нпје заборавило шта је Призрен био и гата треба да буде. — Призреи лежи иа обема обаламе дримске џритеке Бистрице, а има 35.000 становника. У њемује седиште српског митроподита Диописија, у њему је српска богословија поднгнута о трошку великог српског родољуба Снме Пгуманова — Призренца. Саборна Црква у Иризрену. — Овај је храм једпа од највећих зграда призренских. И ако је но свом обдику слична многим црквама у јужном и јужиоисточном делу српског народа, ипак со по својим размерама истиче од многих. И ако су је често отиичари Арнаути узимади на око, ипак је остала еачувана поред свести српске иастве и свећанства, које ни турске вдасти нису остављале усамљене. -■ ]\Ганастир Св. Петке у Србији. У моравском округу, 3 часа југоисточно од Параћина а 4 од Ђунрије, налази со, крај роке Грзе, овај манастпр који је на телељу неке старе црквине подигпут 1824. год. Света Потка јо од мањих али ленших манастира у Србији. Дубровачко пристаниште. 11о акварелу Л. К. Фишера. Иород 1'рушкога нристаништа војега смо слику донелн нрошле годппе у 3. броју, има у Дубровииву још једно према острву Докруму. У љему највише нриетају једрнлице које својпм катарвама лнчо на обезграњену јелову шуму. Ово су пристаниште иекада од иаиада чуиада Вела Браћа (домииикапци) који и дапас имају поред њега свбј ланастир уз који је и главни улазак у пристаниште. Даиас је у овом иристаништу винарски и рибарски трг, чувен у цолој Далмацији. Сконље. Сведов певадашње славе и величнпе срнске овај јо град сада седпште Косовсвога Валије. На Ускрс, 10. априла 1346. год. у њему се Душап вадарпо. Ту је овај највећи Немањић дрогласио самосталпост српске цркве, нопевши сраску архијенископију на стуиањ патријаршије ; а осим тога, тада јо објавио и свој чувени законик. — Сконље је једпа од најважипјих комупинацијопих и страгегијскнх тачака у унутрашњостн Валкапског Полуострва. Данас има око 30.000 становника. Срш.ии.а из Шибепика. — Шибеник је мосто староставпо ; много је се што шта старинско у другим српским местима изгубило п ноборавидо, а Шибеник је, као бака задушна, верно назио, браиио н сачувао. Између осталога у њему је и нарочито дон српски народни гип. Данашња наша слива представља старију Срнкпњу из Шибепика, војапамјо, поред тога што тако допо представља српски тин, драга н зато што ја српском пароду дала п однсговала — Симу Матавуља. Плашша Ромаинја. Оликао Хуго Шарлемон. — Који Србиа ннје чуо о овој плаиини ? Који не зна бар за Старипу Новака, што јо нераздвојен од имепа њеиа, а који за њу вели да јо: »Романију гору обикао Воље, брате, него својо дворо.« Још со Романија џоносита диже, још ногдеда широм српскога свота, још со нада, јоште чека А Старина Новак?

КБИЖЕВНОСТ ЕЗРИТИНЗА Н. МисирновЂ: Зпачението на моравсното или ресавсното наречие за сгвременната и историчесната етнографип на Балнансиип полуостровг. Бглгарски Прегледг, год. V, ки. I' Софил, 1898. Стр. 121.-127. Још нисам ни ночео да пишем, а већ се љутим. А и кгп»'се не бих љутио, вад видим, да нас гађа каменом онај, вога смо хдебом хранили. Мисирков, који има Србима да захвали, што су му очи отворили, ум просветили и спасли га од дунђерства или пнљарства, подухватио се да докаже целоме свету (а на првом месту Русима): да су две трећиие данашњих становпива у Србији бдиже Вугарима него Србима; да су њихови прадедови биди више Бугари него Срби ; да је Србија нод Немањићима бида састављена пз пдемена бдижих Вугарима него Србима ; и да јв у сриском царству била сриска само владајуИа династија, а све остало ариаадало је ЈЗугарима (а на првом месту пародии језик).