Нова искра

ВРО.Т 8. НОВА И обучена у нску прљаву хаљину од белог платна. Ушавши у цркву, пришли еу ередљем олтару који је над гробом Св. Павла, и ту су очитали свс оне молитве које морају ту да се читају. Свршивши то, надбискуп Носиловик рече им да ће се сад показати ланци у које је св. Павле био окован. Пођосмо другом престолу — ваља да знаш да у католичким црквама има мпого престола —, где се чувају ти ланци. Пре но што би им показали ланце, надбискуп држаше, на хрватском, кратак говор верске садржине, дотичући се врло мало и патриотизма. А кад надбискуп сврши говор, један калуђер из цркве св. Павла, Талијан, извади ланце из једног затвора призматичног облика са стакленим прозорима, у коме се чувају, и ноднесе их најнре надбискупу да их он први целива. Кад их целива он, онда навали остали свет. Тешко ми је представити како су се гурали да их целивају. Ако си гледао кадгод, у доба жеге, каква је павала за воду, онда ћеш имати тек приближну слику овог гурања. Онај Талијан прилази и даје равиодушно, механички, сваком да их целива. Кад их ко целива, он му их принесе к челу, додирне га мало њима и оида направи један крст, и тако паставља и даље. Међу њима спазио сам иједнога проФесора физике. Неколики пелегрини, најбеднији од свих, пипали су их и рукама и задржавали их што више код себе. Међу тим, попови су их целивали најравнодушније. Кад смо били свршили са ланцима, пођемо у друго одељење, у коме се чувају реликвије. Али, покрај све своје жеље да што пре дођемо тамо где су реликвије, морадосмо дуго чекати, да нам се допусти то задовољство. У једној соби кроз коју је требало проћи за другу у којој су реликвије, часни оци наместили су један сто препун Факсимила ланаца св. Павла, израђених биће од алумннијума. Кад смо ми паишли у ту собу, она је била, и ако велика, загушила од пелегрина који су куповали те факсимиле. Као год што су се гурали мало пре за целивање ланаца, исто тако су се гурали овде, купујући њихове Факсимиле. Није ништа претерано кад ти кажем да је било и таквих који су, за храну, тога целог дана мање потрошили но што су коштали факсимили : динар, а нису вредели више од десет пара. Тек после дугог чекања и гурања могли смо ући у ону собу где су реликвије. Једна мрачна соба, у дну множина кутија разног облика у којима се налазе реликвије. Један калуђер, са свећицом у рукама, стоји пред реликвијама, спреман да тумачи, а директор пслегрина, Хрват, преводи : рука Св. Јустине, палац Св. Јкронима, за једно парче избледелог ружичног атласа рече: плашт Богородице. Она учител>ица, с којом сам сеја упознао, приђе ближе Талијану и рече му хрватски да јој га боље покаже. Он принесе свећицу ближе оној кутији у којој се „плашт" чува и показа јој. „Уего?" упита она. „81! 81! 8јЈ *погта", рече јој калуђер слободно, и не обзирући се ни најмање што то крпче чудновато потсећа на ноставу од старе поновске мантије. Једно парченце дрвета од крста на коме је Христос разапет". Моја учитељица опет приђе ближе дГга боље види, али је било сувише високо, и мораше се задовољити посматрањем овако из низине. Било је још и других реликвија, као : једнога нога, другог лубања, трећега прст и т. д. Кад сме свршили и с тим, по1;осмо даљс. У близпнн Павлове налази се манастир „Тре фонтане" — Три Извора. Име је добио отуда, знатан је због тога, што јс ту место

-кЈјјЈ_. А " : у СТРАН А 25:;. где је Св. Павлу одсечена глава, за коју се вели да је, паднувши на земљу, три пут од ње одскочила, и на сваком том месту „избио по један извор". Ту је подигнута капела у којој се још и данас чува и показује свакоме камен на коме је глава одсечена. Како је тај камен незгодног облика за одсецање главе, обличаст је и узак, и како Је срсдње висине, то се често нута зачују питања: „Зар сс могла ту одсећи глава?" — Тако је и сада било. Беше баш један свештеник који то запита, али калућер одмах одговори, какоје то са свим аутентично и како.се нема шта сумњати. На она пак три места тече вод-а, постоје заиста три чесме, само, кад смо ми били, једна од њих није радила. Ко би знао што ли се светац наљутио? Ко је год од пелегрина могао, захватио је воде са ових чесама да је понесе кући. Ко није мог^ао да со прогура и да добије воде, он је потражио ликер од еукалиптуса који калуђери у овом манастиру израђују и продају га. Један грешник рече, да је пробао и ону воду и овај еукалиптус, али, вели: нек ми опрости светац, од сад бих увек пре дошао на овај ликер него па свсчеве изворе. Осем свега овога, воде и ликсра, овде су се постарали и за друго што, постарали су се за мисе. Сваки од пелегрина могао је да купи колико хоће миса. Хоћеш ли једну или две, три и више; хоћеш ли један пут дневно или н више пута —, плати суму колику треба да платиш, и црква ће се молити Богу или за тебо лично или за твоје, и то било живе било умрле. Многи су то и урадили. Пред полазак кући, папа. их је примио као што прима све осталс пелегрине. Надбискуп му је поднео обол Хрвата, пет хиљада динара у готовом, и једно сребрно срце које су му дала „деца из Хрватске која иису могла доћи у Рим да пољубе иапи ногу". Причају да је папа био веома задовољан и зато је раздао своје фотографије да се сваком пелегрину да по једна. Више ти о иелегринима нећу нисати, па макар дошли и кинески католици. Вредно је да ти кажем чиме се задобија индулгенција Свете Године. Ако си запамтио шта се овом ипдулгенцијом даје, помислићеш дајевеома тешко добити ову разрешницу. Не, вараш сс: Н>у је веома лако задобити. Католичка црква постарала се за све што може користити њеним вернима и опа то све јевтино даје. Ето, нир. ова индулгенција добија се по ову цену. Треба направити одређени број посста у четирћ римске базилике. Треба у свакој базилици читати прописане молитве. Треба се исповедити, причестити, присуствовати примању папском, и онда си добио индулгенцију. Молитве треба да су упућене Богу са највећом попизношћу. По могућству, треба их читати и правећи носету од једне цркве другој, улицом, шапућући. За тим, треба да се молиш за папу, за црквене потребе и т. д. Занимљиво би било да ти наведем какву год од молитава које пелегрини морају да очитају, али, бојпм се, биће ти досадно; у осталом ову једну поднећеш: „Господе Боже мој, зато што сте Ви највиша доброта, и зато што Вас волим више него ли ма коју другу ствар, кајем се и од срца ми је жао што сам Вае увредио. Заветујем се чврсто, вашом светом номоћу, да у будуће нећу- више никад грешити, и нарочито да ћу избегавати приликс блиске греху." — Исусе мој, смилуј се ! Пресвета Марија, уточиште грешника, молите за мене. Сви свеци рајски, посредујте за мене,"