Нова искра

СТРАНА 272.

НОВА ИСКР А

ВРО.Т 9.

Да се отклоне ове огромне штете, које град учини сваке године, некада су за одбрану од града у виноградим^ намештали металне шиљке. Ово је очевидно чињено под утицајем оне теорије о граду, по којој град постајс помоћу атмосферске електрине, па да би спречило постајање града, требало је помоћу металних шиљака ослобо Дити облаке нагомилане електрине. Али је овака одбрана од града после кратког времена напуштена, да ли је то учнљено због тога, што се показало да је ова мера без дејства, или је то учињено из каких других раздога на пр. због тога, што је овака одбрана били одвећ скупа, о томе нам није ништа познато. Даље, као мера против града употребљено је пуцање. Први, који је предузео пуцање као одбрану од града, био је неки маркиз од Меврије, бивши гхоморски официр још у прошлом веку. Он је опазио да топовска грмљавипа на мору расторује непогоду, па је на свом добру у Маконе-у (Масоппајз) предузимао пуцање из топова да би растерао непогоду и град. Сваке године он је на овај циљ трошио по две до три центе барута. После његове смрти његова општина Маконе наставила је пуцање и године 1806. било је пуцање против непогоде раширено у читавих 12 француских онштина. У оно доба за пуцање биле су употребљене обичне прангије, које беху намештене на највишим тачкама. х ) Пуцање као одбрана од града, према тврђењу професора Дра Пертнера у његовом предавању о тој ствари, било је раширено и у Штајерској, али је једним указом царице Марије Терезије забрањено. Године 1896. у Штајерској почели су поново да се служе пуцањем као одбраном од града. Први, који да се служи овом мером,

ПУЦАЊЕ КАО ОДБРАНЕ ОД ГРАДА

Је поменуте године предузео био је Алберт Стигер, председник општине у "^УтсИнсћ Рехзћ-Иг-у у Доњој Штајерској. Њему је пало у очи приликом једне свечаности у његовој општини, да је због пуцања из прангија, из облака, који је био пун града, место града почела падати киша. Стигер одмах опази вредност овог свог проматрања, с тога још исте године установи 12 стација за пуцање, који је број у 1897. години порастао до 36, а при крају прошле године стације за пуцањи у ^УЈш1хзсћ-Рег.ч1гЉ-у

!) Кеие Ргехе Ргеззе од 15. новембра ир. год. Бр. 12656.

обухватиле су простор од 20 квадратних километара. На стацијама пуцано је из прангија као што је рађено и у прошлом веку, с том само разликом, што је Стигер на прангију наместио левак, те да тим ојача дејство иуцања, и на тај начин догпао је до ове конструкције апарата за пуцање : Пањ од растовог или другог каквог тврдог дрвета издубљен је тако, да у жлеб може ући прангија. За пањ утврђен је помоћу гвоздених завртања левак од два метра висине. Исти је израђен од гвозденог лима два милиметра дебљине, на горњем отвору имао је у пречнику 79 сантиметара, а у доњем 20 сантиметара, на горњем отвору изнутра закован је гвоздени трак од 5 сантиметара ширине. / Из почетка Стигерови су огледи исмевани, али није требало дуго времена да у јавном мишљењу настане обрт. Од седамдесете године сваке је године тукао град, од када је Стигер предузео пуцање, град туче околне крајеве, али не и његову општину, и у самој ствари тамо до данас град није више падао. Веровање да пуцање помаже против града нађе одзива и у другим виноградсгшм областима Штајерске. Глас о постигнутим успесима у поменутим местима продре и у многонапаћене од града области : Млетке, Ломбардију, Пијемонат, и одатле даље на југ. 2 ) Италијански народни посланик Др. К. Отави крену се у Стигерову општину, да на лицу места проучи Стигеров метод, и пошто га је проучио, он га рашири по Италији, где Стигерове справе за пуцање против града добише име Стигерови топови. Са колико су ревности Италијапи прпхватили ову ствар најбоље се види по томе, што су одмах, чим је у Италији уведено пуцање против града (1899. г.), у иитавој земљи установили око 2000 стаиица по Стигеровом методу, и што су те прве године одмах настали, те је ради ове ствари сазван и конгрес, који је држат у Казали Монтерферато 6. 7 и 8. новембра 1899. године. На конгресу беху заступљени: министарство пољопривреде, војно

Ради одбране од града и непогоде, нрошлога лета нредузето је нуцање и у нашем најбдижем еуседству, у Угарској. По налогу министарства за пољопривреду овај посао ругсоводила је дентрална метеоролопша стација, а цуцање вршено је у 7 места, која су највише страдала од града. Према извештају у Р. 1лу<1-у од 21. децембра пр. године, од 8 случајева, где је град грозио, пуцање је имало успеха у 6 случајева, а у 2 случаја, вели се у извештају, није било успеха због тога, што дотична места нису стајала под непосредном заштитом топова.