Нова искра

СТРАНА 288.

НОВА ИСЕРА

ВРОЈ 9.

ЈосиФа. Аустриски дар га обрадова Римском Стииендијои. У артистичкои граду одушепљаваху га ире свега деда старпх вештака. Он иаслика уЧРииу ове слике : „Сфинкс", „Ћеро", „Саламбо". Жмурко се ииак не осећаше добро у разнеженој и страсној Итадији : ои отнутова у Пољску, Варшаву. И овде пије могао исирва да себи нађе свој оригиналии нравац, јср се колебаше у разндм слпкарскпм иравцима. Ових година створи 18 картона под оиштим именом »1е Воп(1 о 1 г«; овај никантпи адбум постаде веома популаран. У ово време д1асликао је и много других, леиих слика, као : поетичну, пуну мистнцизма „Смрт па цвеКу", „Т1а крилима иесме*, „У ианосу", „Смрт Агриаине", „Прогиевину Агриаине", „Хашиш", „Демон■■IIо иадишахову налогу и . Ова дела носда у Руснју, где нх одушевљено примише Ииак први знаци ираве, поетнчне маесгрије иснодив1е се у слици створоној у Немачкој : Вечерња иесма. Мало после наслика »Феудални закои«, чувену доцније „ Даму у бунди", „Даму са бисером" „Пијета". Ова дела донрда су и у Чикаго на изложбу, где су одутевила тамошње веп^таке. Овим сликама следоваше ванредно израђен вдастити портре, и пшроко позната у Немачкој, у многпм илустрованим часописпма реиродукована слика већег обима : „ Грешникова прошлост ". Миого чара има сликана мало носле „А V е Магја" (главица млађаие девојчице) „ Хелијогабал " и иајзад „Витлејемска звезда", која Жмурку овековечи име. У опште у Жмурковој делатностп можемо нриметити три епохе: нрву, где се иодавпше утиску живописица код којих је учио, другу, где је сликао у великом мноштву лаке слике које су годиле широј публици и могле се ваиредно добро продати (н. пр.: ј^е Вош1оп', Девојка са леиезом и др.) У те обадве енохе његове слике нмају уонште тонло, страсио, чулно обележје. Али кад после ове енохе оживе песпик у Жмуркову срцу, те кад поетичпа инднвидуалност победи све туђе утиске: настаде трећа еноха, еноха пуна олаве. Његове Фигуре добијају израз душе, израз срца: »Витлејемска звезда«, у којој је веома живописпа груиа чаробног женскиња и изредан, широко третиран пејзаж, — очарава нас мистицизмом, и тихом, нежном, сањалачком и дубоком идеалном нојезнјом. Жмурко је сад виђен и чувен у целој Јевропи и Амерпци. Његова „ Витлејемска звезда ", ко.ја је обишла сад све сликарске салоне Епглеске, Немачке, Холандије и Русије, сада је на Париској Издожби. Шабац. ружа Тјинабер. * Госпођица Надешда ПетровиЂева. Озих дана издожила је Г-ца у сали Велике ПГколе своје сликарске радове, и та илзожба објављена је нреко свију нрестоничких листова. И ми смо отишли да видимо радове тог новог поборника на пољу Ленога, којих је, на жалост, код пас тако, тако мало. Име Госпођице Надежде Нетровићеве као живонисца сасвим је ново и непознато, мислили смо, а она, међутим, ето има и таквих радова које износи ошпј?ој оцени, што значи, даје Госпођица у мпру и тишини не само радила и спремада се, но и спремила се. С тнм мислима отишли смо на изложбу, у напред увереии да ћемо моћи написати неколико лепих, одушевљених речи на адресу Госпођице Петровићеве, и молити је, да истраје на томе нуту који, и ако је трновит у онште, а код нас трновнтији но ма где, инак је нут славе и части. Међутим, како смо се горко разуверили ! Кад смо видели оно што је Госпођпца под именом сликарских радова издожида, нисмо се могли довољно начудити толикој њеној храбрости. Зар носле рада на академији ; зар носле дугог кретања међу радовима и старих и нових мајстора Госпођица не нађе бољих п 1епших узора себи и својој одушевљеној младости, но »импресионистичке" радове, то болесно и труло схватање болесних и трулих мозгова. Зар носле свакодневиог носматрања божанствепе игре светлости, којем носматрању и репродуковању као вештини Госпођица живот свој посвећује, — оиа пађе, да даиашњи артисти, у пуном јеку, и свога декаденства а и декадепског нојма о Лепоме, у опште, боље осећа.ју леиоту и ноезију светлости но ико други ире њпх! ?... Као коментар за ту идеју мн молимо Госнођицу да, ако већ досада ни.је, прочита шта . о жнвоту и делима једнога Леонарда да Впнчија, једнога Микеланџела, једнога Тицијана, па нотом да ногледа мало боље око себе и загледа у душе својих модерних учптеља. Ми ово велимо с тога, п!то верујемо, да је Госпођица оним што нам јо изнела, хтела да иокаже, како је и она ђак нове школе-, и ако је тако, не можемо довољно да нажалимо труд Госпођичии и њену вољу, којој је резултат био оно што нам је изложила. И да нам је само знати, какав је то морао жалостан учитељ битп, који јој је рекао, и ако је зиао, да је Госиођица дошла тамо да се иницира, да се унозпа и ужива у тајпу лепоте лииија и све тлости : „Ви ћете бити велики артист једино нод тим усдовом, ако будете без икаква смисла шарали бојама по нлатну, и што вам рад буде шаренпји, тим'ће бити л-еппш. Многи ћо вам. можда, реКи«, морао је говорити учитељ даље : »да Вам рад иије никакав рад; да нема апсолутно пикаквог смисла ; али Ви будите уверени, да ће Вам тако говоритп само они ко.ји немају нојма о сликарској вештини, нити имају очију да виде светлост. Према томе, кад будете на врхунцу своје вештине, израдићете н. пр. какву жепску нрилику целу у боји орапж, ишараиу овде онде цинобером, ултрамарином, кадмијумом и ма каквим зелеиилом. У таквим бојама, пстина, остали свет неће никада жену видети, али зато Ви и јесте артнст, да све впдите на други начин, но што види остала маса људи ....« Ми толико верујемо у вољу Госиођичину и њепо истинско одушевљеае за спектралне лепоте, да смо уверени, да ће можда у пајскоријој будућности и сама она жалити, што ;је износила оно под »НОВА ИСКРА« излази сваког 16. у мксецу. — Цвна: на год. у златг. — Претнлата и све што се тиче администрације шлље се р

нмеиом својих радова, јер ће, ако само буде мало дуже гдедала велпке радове кдасичних сликарских школа, јасно видети да и у нростнм. алн едегантним дннијама једнога круга, елинсе, овала на и саме праве линије, има више лепоте но у оном тесту боја, у маниру, на који је она досадањим својим радовима разумевала Богом остављену светлост, тај извор најтрајпијих радостн нашпх. ЈТ. Р А 3 Н 0 Холанђашш о Србији. — Холандски журнал »6еП1па*геегс! Ма&аг ап«, који издаје N. Ј. Вооп у Аметердаму, донео је у свеску за.јуни ове године веома симпатичан члаиак Г. Мајнарда Мереиса о Србнји. Члапку је натинс »Ееп еп ап<1ег оуег Зепае" а украшен је са '28 слика. * Две нове француске књиге о Србима. Пре кратког времепа изнђо у Паризу први свезак нонећега дела ћа зНиаНоп Дез 81ауез е! (1с8 Коита1П8 епАи1г1сће-Ноп§;г1е. Свеску .је натпнс Иез Сгоа^ез, а написао гајеА. 6 Г)гап(1 |г. Дело излази у издању књижаре 3?еНх А1саг. — Скоро у исто време са овим радбм штампала је Бриседска књижара Еа1к ЕПз нову књигу А ргоров (1'и п тоитетеп4 еп Мас6(1о1пе коју написа А. Вги1;и8. — Обе ове књнге бележимо само библиографски, јер их не добавксмо за нарочити нриказ, пошто верујемо да ће нозванији проговорити опширније о њнма. Ч И Т У ЈБ А Др. Илија Огњановић, (* 13. анрила 1846, ■)■ 9. августа 1900.) — И опет једпо имо у читуљи српских књижевних радника. У најкраћем времену прими црна земља Дучића, Сундечића, пада, пупог Љубомира Симића; а сад ево прими у се и Др. Огњановића ! Мпого је то и за веће народе, а за нас Србе и сувишс ! Ведри Огњаповићев дух угашен је у доба када је средио свбје ногледе, када је у низу иекустава дошао до оне тачке са које се народу свом може најбоље користпти. Поштовачи Огњанотшћев.ч рада имају нуно раздога да искрено зажале што променн светом, а његови личии нознаници увек ће жалити што собом у гроб однесе — поред других неостварених жеља -г- и оиу дугим радом нрикунљену грађу од ко.је један део изиде ове годнно у књизи му „Занимљиве ириче из живота знаменитих Срба а . ~ г ^ ^ *' БИБЛИОГРАФИЈА К Њ И Г Е 1. Снохватице Змајовине. Свеска III. Издали: у саомен својег састанка и аутовања ао Србији од 27. јунуја до 15. јулија 1900. године а у иочаст своме Чика Јови-Змоју Српски Матуранти. Сремски Карловци, Српска Манастирска Штампарија, 1900. ^ — Ст. 83 Цена ? 2. Међневенче. II. Чнтанчица за већу и мању децу. Ириредио Чика Змајова. Загреб. Штампа Сриске Штампарије, 1900. Ст. 32. Цена пб динара. 3. Географија за средње школе. Нанисао Рад. ВасовиИ. Нрви део: Основна знања оигате географије. Особна географија аојединих дслоеа света. За I. разред. Друго издање. У Всограду, штампарија код Просвете С. Хоровица, 1900. Стр. 81, I-VII. Цена 1 динар. 4. Географија за средње школе. Написао Рад. ВасовиК. Трећи део : Италија\ Румунија, Руаија, Немачка, Швајцарска, Фраицуска, Белгија, Холапдија, Пиринејско Полуострво, Вританији, Данска и Скаидгшавија. За 111. разред. — Веоград, штамнарија Д. Дими грп.јевића, 1900. Стр. 81. Цена 1 динар. ^^^^^\ллаллл/^^\ллллалал^ллллллллалллл/^^\ллл/*^*^ллл/^^чллллллллллллллллааллллалллллллл/ НАИОШЕНА Овим се бројем завршује и треКа четврт овогодишње .. 11. ИскреМолимо мпоге од својих иреталатиика да се зааитајг/: ИМају ЛИ И какви* Обавеза према „Новој Искри" и зашто их не извршују? А иосле овог иека се такође заиитају: МОЖе ЛИ немар и заборављање својих дужности оправдати ма кога? Пошто излажење „ Нове Искре и зависи уедино о тачном илоћању иретилатничком, ми Иемо у иој требном часу иоложити тачан рачун и о свом раду и о иомару оиих иретилатника због којих је „Пова Искра" доведена у најмучнији ПОЛОЖај. Још једном: молимо све дужне иретилатнике да свој дуг измире што прв! Власништво ,,Н. Искре". 16, но год. 8, четврт год. 4 дин.; ван СевиЈЕ год. 10 фор . или 20 дин. , Ј. Одавићу, вдаснику »Нове Искре«, Љуви г лска уд. вр . 8.

Вддсник д урЕдннк Р. Ј. ОдавиИ.

Милош ВеЛИКИ — ШтАМПАРИЈА БоЈОВИИА И МиТШЋА (Кн. СпОМ. БР, 35.)