Нова искра

I I 0 В А И С К, Р А

СТРАНА 287.

Ооим иоменутих земаља, стећака ииаде у Црној Гори, Вугар- ј екој, Иетри, Хрватској и у Моравској, а иисац држи, да их мора { бити у свима оним земљама у којима су у старшпг живеди Словени. Они су се одржади поглавито с тога, што су увек свн народи сматради гробље као светиднвие, које се није смело оскврњавати. Изгдеда да су нрви стећци ностади у Србији ; а иоуздано је, да су се најбоље развиди у Херцег-Восни за инденендентно доба. У иочетку су их нодизали само приставш Босанске Цркве, а доцније ватодици, правосдавни иа и мухамеданци. 'Б. Стратимировић их деди но обдику у четири групе. У прву додазе илоче, које могу бити дебеле до 40 см. Има их од две врсте: а). дуга нлоча чија је ширина према дужини <1:2, б). широка пдоча, ш.: д. >1: 2. У ДРУ1'У спада кажењв с дебљипом већом од 40 см.: а). камепица, ш. : д. ■< 1: 2, б). камен, ш.: д.<5'1 :2, в). камеи с подметнутои идочом и то или обоје из једног камена или издвојеии; г). степенац т. ј. камен на плочи с једиим степеном с једне стране, све вз једног камена; д). етрмеиац, камен у облику зарубљене пирамиде правоугаоног дресека. Трећој групи припадају усаравпи знаци: а). ступац, четворобриди призмат ; б). стела, вертикално уеађеиа пдоча; в), крст. У четвртој су групи саоменици: а). стећак на слеме (римскн саркоФаг) ; б). стећак на сдеме, побочна јоетрапа правоугаоиик, сандук и пдоча из једног су камеиа; в). стећак на слеме, побочиа је страна трапез, сандук и пдоча одвојепи; г). стећак па слеме као б., али сандук и пдоча одвојени, а сноменик надик на кућицу; д). стећак иа слеме као првашњи, али у једном комаду, па прочељу доње побочне стране као сегмент издељаие тако, да су уздужне стране еандука коритасте; ђ). стећак па елеме потипу б., алп између идоче (на једну етрану нроширепе) и саидука поеродан степен, сие од једног комада; е). стећак обди као тин в., али у место »крова« има облу горњу површину као у јадраста свода; ж). стећак једнак с типом а.,, ади са нотпуно равном горњом површниом, те је обрпути стрменац ; и з). стоћак ио типу б. с квадратпим нресеком. По облнку сномеппка мучно се може рећи, да ли је под њим нристалица једне, друге или треће цркве ; али су свакако нод најетаријим (из XIII. и XIV. в.) присташи Босанске Цркво. Ако је под стећком богомид, онда је стећак као саидук без икаква обедежја н без крста. На стећцима има даље орната и архитектонских украса као што су: увит, кривуљица, зубица, завојица, водица, две рибе, две паунице, веругадица, гранчица детелнне, нрутке, крушчице, јабучице, цветићи, куке, раудице, сионице, тролиске и т. д., а то мотиво и дап дањи уиотребљава наш народ. Особито су чувени и хералдички орнаменти: штит и мач, сабља, нож, џидит и паџак. Врдо је ретко на стећку барјак. Иисац има око 200 старосрпских иатписа, али их овде не изпоси. Набраја иајзнатније некрополе у Херцег-Воснп, на чпјим је управо стећцима забедежена древиа кудтура нашег народа. На нослетку Вукасовић описује самртне обичаје у Дици и Херцег-Босни, на налази, да између њих и стародревних, које је он опазпо на стећцима, има великих сличности. Свршивши свој реФерат о поменутој раснрави Вукаеовићевој ја је особито препоручујем свима оиииа, који се баве етнографскнм нстраживањнма у опште, а испитивањима наших старина посебице. Њу треба тако исто да прочитају и сви испитивачи седа у Српским Земљама, јер ће се из ње много којечему научити. Ш. радивојеВић. У1ЕТН0СТ СЛИКАРСТВО Ф р а и> а, Ж ж у р к о пољски сликар. Иред нама ево жене ванредне кариације тела, бујне косе једва стегнуте здатним укосницама, огрнуте само изредном богатом источњачком тканином. У њеним ушима, на њеним грудила тежак јо драгоцени накит ; око ње свуда блесак и луксуз богате драперије, ванредних боја, сребрпих свећњака, китњастих меких ћилпмова. У бедим, као длетом изрезаним рукама, држи гују. Велике, кадивене очи, застрте дугим, лепим трепавицама, гледају тако меко а страсно : на пурпурним, маленим уснама дрхти канда јошто посдедњи ватрени пољубац. Овде душа спава... и ум спава. Овде само чула говоре, овде еамо страст дише .. . (Клеоиатра)

Мало даље : ево оист красне, еребром и здатом нреткиване завесе, крај дожнице еа свиленим јастуцима, везеиим у артичтичке :и фе. Оиет жена млада, дражесна, са мешавином зкудње и љупкости у дрним ватрении очима. Са некаквом стидљивом зебњом огрћо се белим, вунении огртачеи ( Феудалпи закон) А тамо? Опет красно, бело тело поред заврнуте ламие, на свиленим миндерлуцима, са бридијантским иглама и гривнама. (По 11адишахову налогу) Даље ... Разбарушена коса, везана лаким траком, густо обрве, велики златни обоци, сиуштено очн нуне жара и љубави, бео, диван врат, но негде ишарап плавом жилицом.. . Да, да, та то је Внјолета, днвна, љупка, заносна, чаробна Вијолета. Тамо на деено — дак осмех, сјајни драгоцени нодумесец у локнаетој, несташној косп. И очн и уста смешкају со безбрижно и сдатко. 0 чоиу сања, о чему мисли ? Сигурно о својим ловачким нобедама...? (Дијана) А на лево ? Разбивени кристални нехари, корпе са воћем, са слаткишима, венци, нурцурпи огртачи, и млада, бела женска тела која лежо тамо амо, уморна, срушена. Каква атиос#ера! Како јо овде загушљиво и тешко !.. ( После Хелиогабалове гозбе). — Овде нред нама мдадо девојче, још дете, иде у цркву са падмом у красној ручици. И ово чисто, мидо, још певнно дете, као да осећа, да може онити, да је мдадо, лепо, заносно ... (Палма) Али доста. Шта је то ? Где смо ? Какав је то свет ?.. Галерија слика Фрање Жмурка, пољског уиетника, чије је иие од скора постало славно и чувопо у целој Евроии, доиста је читав свет који опија и заноси. Па како то ? .. Свуд, куд год иогледаш : жена, жеиа, жепа ... Да, да, Жмуркоје изузетак од иољских живоиисаца. Он није сликар великих историјскпх слика, као маестро Матојко, нити болом саломљених хришћанских мучеиика, као Сјемирацки, нити брижних, ноцрпедих од сунца и сиротнње пољских сељака, као Хелмоњски. Он с.шка свуда жену и то жеиу не Пољкињу, сањадицу и иоеткињу. Он слика жену с југа: пода дену, пода уображену освојим чарима, жену у које спава и дух и срце, жену са раскиителим страстима. Други живописци, и ако понекад сликају жену, не раде то поглавито ради раскошног тела, колорита карнације, због леног цртежа Форме. Матејкпне су женске Фигуре снажне, велико, велнчанствене јунакиње; Сјемирацки слика их суптнлне, лепе, бездушпе, као грчко статуе ; Геримски : мале женске гдавпце које имају покашто много чара; Бознаиска сднка жено оваке какве су: ни лепе ни ружне. Али све то није жанр који је Жмурку омилео. Што зачуђава у Жиурковнм сликама, то је околност, да у свакој својој слици на нрви пдан нсиољава груди, бисту мокнх контура, дивни торс расцветане жено. То му је већ и као манир ностало, јер нир, и главе млађаних девојчица седе на бисти зреднх жена. У Жмуркову кодориту има тондих, златастих, мрких и црвенкавих тонова. Неки критичари му нребацују, да илиш, свпде и кадиФе. којо тако чосто н тако ведику улогу играју у њоговим сдикама, нмају сувшпо мадо сјаја и мекоће. У ведиком броју жонсвих глава у Жмурковим р цовииа може се још и иметити, да су све његове жене деве, са веливим очима, дражееним цртама врата и примаиљивим успама. Све његове женске Фигуре имају иола наиван, иола страетан осећај. У богатим телииа његових модела душа сиава, а мисли се но занимају иичим озбиљним ; у њима само чуда царују. Ова генсуадноет види се веома јасно у пози, коју Жмурко даје своме женскињу, јер је та поза песвесиа, изпурена, дена. Жмурко има врло ведико мноштво композиција које су пуне днвне харионије пдана, тачпости главне мисли, топле колористике и дубоко осећане поезије. Фрања Жмурко родио се у Лавову 1858. године. Родитељи му наиенише научарску каријеру, али њега је срце стално вукло ка едикарству. Као иали дечак задивљавао је скицама своје учитеље. 1876. годшге оде у Кракову и таио, где нознаде красна Матејкова дела, решн се његова судбина, — он ностаде сливар. У години посде тога отпутова за Веч, где ступи у ондашњу академију. Ђачка рутина, која онда беше достигда свој врхуиац у артистичким аустријсвии круговииа, отера га из Беча, те оде у Минхеи, где постаде нриватаи ђак чувеног Александра Вагнера. Ту се бацп на посао са неописаном мар љивошћу. Прва већа слика беше портре његова оца; а за тим израдп Клеоиатру, за коју доби на пздожби златпу медаљу. На ирепоруку пољског сликара, Келверија Пилоти, Вагнер га прими у своју композиторску акадеиску класу. Три године прођоше Жмурку као сан У Минхену; ади срце га је вукло у Пољску, те таво једиога дана оде натраг у Кракову. Тамо поред Матејка иоче да радн на новој слици: Кажимир Велики и Естера и , која обрати високу пажњу цара Фрањс