Нова искра

СТРАНА 286. II 0 В А

паиирусни табаци иравв већи, и како се глачају. Његова артија конкурисала је дарској. У окодини Саиеа иравида је се саитска, а у извеснии делоиима Александрије тенотска артија; ове две врсте биле су лошије од горњих двеју. Најрђавија била је трговачка артија, али па.њој није се могло писати већ је служила за иаковање. Сирављање артије из нанирусног стабла пршшсује се Египћанима, али се само не зна кад. По једном нисму Шамиолијоиа млађег нашао је овај учени нутник уговоре на нанирусу, чији датум достиже до 17. века нре Христа. Тако исто мало се зна кад је уведена употреба овог писаћег материјала у Грчку и Индију. Највеће Фабрике артије биле су у старо време у Александрији. Плиније прича да је код Тиберијем папирус био тако скуп, да је због тога букнуо устанак у Риму, и сенат је био нринуђен, као год за вреие глади што је давано жито, да сваком грађанину-раздељује артију. Од 4. века папнрус је бивао све ређи. А Фабрикација његооа пала је још више, кад су Араии освојили Егнпат ; трговина између Истока и Запада постаде тада све мања, а у 11. веку престаде са свим, док међутим у Еиропи овлада артија од памука. Одатле до артије од крпа прелаз није велики: прва дела у којима се то наномиње, датира се крајем 11. века. Дрвене са танким слојем воска иревучене таблиде за нисање бнле су некада много у употребп, а по њима је се нисало металним дршкама. Воштаним плочицама служнло се већином за бележење од мање важности : за рачуне, концепте, школске веџбанке, нарочнто за писма, често пута је се писао одговор не истој нисаћој табли, на којој јс и писмо дошло. За време Сатуриалија Римљани су ноклањали један другом такве таблице за гшсање. Динтихе биле су писаће таблице из два листа. У Риму коизули и други великодоетојници, ири ступању у звање, слали су поред осталих поклона, и такве диптихе, које су биле обично нанрављене из слонове кости и вештачки златом украшене. Дрно мастило старн народи снрављали су нз чађи, гуме и воде, мешајући са тим и по мало винског сирћета. Такво мастило постајало је тада неотирпо. Плиније нрича да се преко књига сппао и ансент, да мишеви пе би књиге нагризали. Овакво је се мастило употребљавало до 12. века. Стари народи употребљавалн су црвено, нлаво н жуто мастило, а тако исто и црну течност од ееиија. Од мастила црвоие боје највећма је се денило оно које се звадо тјхПит, а данас под имсном »мениг« разуме се свако мастило у коме има цинобера. Мастило које се добивало кувањем извесне врсте (бодљикавпх) иужева уиотребљавали су пскључиво цареви, јер је осталима под иретњом смртне казни било забрањено то мастило употребљавати. У старо време знало се за златно иЈ сребрно мастило, и тада је била читава класа златоиисаца (хризогра®а). Парпска Библиотека има неколпко грчких јеванђеља која су писата златним словима. Са сребрним словима налази се врло мало рукописа. Најславнија од њих јесу Јеванђеља Улфиласа, које се находи у Упсали, и исалми Светог Жермеиа владике иариског, којп се чувају у тамошњој Библиотедн. Пређе се обнчио писало разним металним или оловним дршкама, које се у многим јевропским музејима налазе, а често и са четкицама и трскама које су се секле тако као што су се до скора секла гушчпја нера. Напослетку долазе иера, која се често сиомињу у 5. веку код неког анонимног писца. Из збирке слика, нађених у Херкулануму, може се закључити, да је дивит, нисаћи ирнбор, сто, брус, перорез и нож за радирање, био одавна познат. За ирављење линија до 13 века служило се металном дршком. Најзад да напоменемо да је у том старом добу био обичај, да се не нише за столом всћ су метали лист на колено или леву руку, а тако се на Истоку и дан дањи пнше. с немачког 3.. КБИЖЕВНОСТ КРИТШСА УгИ УгпеШ УиТсазо^гс : ј?/У језђе о ђи/гип' јихпјјеђ 5/ауепа, озод/Јо Згка/ја. РгегНатрапо \г „Биђгоутка". Вићгоу1пк, 1897. —1899., стр. 240 на мадој осмини. Вукасовић је већ одавно позиат срнском научиом свету са својих радова иоглавито етнограФСке садржине. Може се с правом рећи, да је он дао више приложака српској ЕтнограФији, пего већина писада наших који су се о тил стварима бавили. Ове »Биљешке« њег ове заузимају међу његовим радовима једно од ириих места и по садржини и но вредиости и по труду који је нисад око њих морао уложити. Ои је проучио неколико стотина старих гробова у Босни, Херцеговини и Далмадији, и на основу дубоких истраживања и испитиваља дошао до реаултата : да се ио самртним обичајима и ио друг им кулгурним саоменицима, које је наш народ иаа себе оставио, мора

ИСКРА БРОЈ 9. иризнати, да он шсје био без културе чак ни у најстаријс доба; а иатаиси на сиомсницима, иисапи иародним језиком у оно време када се сви остали народи служе латииским, сведоче да је та стара сриска култура била самостална и оришиална. — Каква је и колика била та »страна« култура знаће се потпуно тек онда, када буду обелодањени сви иароднп обичаји и умотворине. 'Гако вели нисад. Вукасовић пре свега доиоси два старобосанска натпнса из Некроиоло на Лађевшш код Рогатице (у Босни). Оба су урезана иа стећцпма од ванненца и то старом ћирилицом. Стећци су на хумкама или код њих, а то значи, да су становници са стећцима живели у нсто доба са становницима с хумкама. Писад држи, да су нраседеоци покопани у хумкама, а под стећцима су искључиво преци нашег племена. На стећцима се у онпгге виђају различни украси и слике као што су: грана детелине, јунак на коњу, два јунака иа коњима јсдаи према другоме ; јуиав у лову стреља јелена или срну, нагодио копље на вепра; некад је уз јунака и његов штитоноша који обично нешке прати господара; јунак па кољу, на руди му соко, а испод њега домаће животиње или чешће дивокозе. Обичио је на стећку о седминама коло с иаопака ; ретко јуиак језди иод крсташем барјаком ; а много га чешће нричекује вериа љуба или остарела мајка, или кум, син, брат и т. д. Некад је на стећку само деснида јунакова; каткад сејунак моли Богу или је снуждено наслоњен на балчак свога мача, а љуба стоји поред њега са скрштеним рукама ; ретко је коњ бсз господара; а још ређе положено дете, крај њега голубида или кукавица; некад нокојиик држи крст у десници, а сабљу у левиди, те се брани од пемани. На иеким се стећцима види јунак како нешачи и држи високо венац у десници, а левом се руком иодбочио. — Поменуте слике на сте&цима јасно иоказују, да су они ирава слика феудалног живота у Херцег-Босни. Ношто је описао чувени стећак на Бротницама у Коиавлима у :;отару дубровачком и велику некрополу у Чепикућама у истом когару, нисац вели, да је свака имућнија породида имала своје засебио гробље ; отуда се гробља с мало гробница јављају па многим мсстима. Негде се по породичном гробљу назвало и село, у коме се гробље налази; такав је случај са селима: Орашићима, Бранковићима и т. д. Споменике у Чепикућама у Добрштаку сматра народ за старо-босанскс, а иначе их свуда — и у Далмацији и у Херцег-Босни — нриписују Грцима. Гробнице у свима местима граде од тесаника; оне су налик на саркоФаге; четвртастог су облика и на челу гробнице стоји крст; на глави је међутим отвор, кроз који се покојник спушта у вечну кућу и иолаже на гредице, како би му се тело могло точити. Стећака има па хпљаде у Далмацији, Херцеговини, Босни, Старој Србији, Арбанашкој, али и.м је права земља Херцег-Босна, те их с тога писац зове старобосанским споменицима, а натписи су на њима старо-српскп. Стећци су веома тешки, али ипак нису каменови без облика, јер су скоро увек — и ако просто — окресанн, углађени, зарубљепи, украшени и урезани. Обично су од ваниенца. Народ их зове разним имеиима као што су: Трчке Плочв, Машети, СтеКци, Јхамење, Мраморје, Биљези, Ками, Мраморови, Пишани, Старо Гробље, Грчко — Ђохумилско — Римско — Диеско — Маџарско Гробље, Гробишта и т. д. Ови споменици имају три главна облика: илоча, сте&ак и стуаац. Плоча је разноврсна, стећак је обично на слеме, а ступац личи на обелиск. Стећци, а по некад и нлоче, налазе се на подставку с једном или с две степенице. После слика друго место но важности заузимају на сноменидима натииси , о којвма се писад бави у другој раснрави. На треће место долазе симболични и украсни анаци: свети крст, полумесец и звезда. Ерстови су најразличитијих облика, али су најобичнији котвасти и раширени. Ако је крст који нут испуштен то је само случајност. Крст сведочи, да под стећком лежи хришћанин. У старобосанске споменике писад не убраја огромне крстове, који су на старобосанским некронолама Феноменалне величино, али их узима као сведочанство о томе, да у тим некрополама не почивају богомилп, већ нраве присталиде Босанске Цркве, којанијенристајала ни уз Византију.ии уз Рим. Вукасовић ирекида говор о стећцима и некроиолама и врло велики део своје расправе посветио је доказивању, да је у Босни било врло ретко и мало богомила ; за тим говори о богомилској науци, па о »светој босанској вери« ; износи уређење обеју религија и т. д. Из многих докумената изводи закључак, да богомила није било ни у Херцеговини пи у Далмацији, изузев по неке врло мале области. После тога цитира речи нопа Каера, који за стећке вели ово: »ти споменици својим особитим обликом, израдом, множином, украсом и разређењем — живи су нам и непобитни сведоци културног развитка, моћи и богаства народа који их је подизао,«