Нова искра

ВРОЈ 11.

НОВА ИСК, Р А

СТРАНА 333.

ЕРНСТ ХЕКЕЛ немачки природњак (свршетак) С >вршивши гимназију Хекел. је стуиио на университет у Јени, а око Ускрса 1852. год. уписао се за летњи семестар код проф. Ботанике ВсМетеп - а. Али овде се деси обрт. Хекел се пусти једног хладног дана месеца марта по влажној пољани да тражи 8сШа М(оИ,а. Последице су биле да је јако прозебао и добио реуматизам зглобова. Он напусти Јену и оде у Берлин родитељима, да се лечи. По очевој жељи постао је Хекел у Берлину медицинар. И баш за то, што је отац наваљивао да учи медицинске науке, и мислио је Хекел да дотера до степена „доктора" онако „рго огта", на да за тим као лекар на каквоме броду изучава тропску флору. Али „нијс како је речено, већ како је суђено": — Хекел није постао, као што је отац намеравао, лекар, али ни ботани чар, као што је сам намеравао, век — зоолог ! . .. С јесени 1852. г., долази Хекел као медицинар у Вирцбург, где је остао три семестра, до Ускрса 1854. г.

гонизам према модерној науци о развићу.... Бирхов је овакав постао после 1856. год., кад је прешао у Берлин, јер у Вирцбургу беше на земљишту монистичком „али од како пређе у Берлин", пише Хекел, отпоче он све више да се отуђу г је од својих монистичких 1 ) уверења, док најзад не пређе са свим у табор мистичког Дуализма." Хекел је био неко време и асистент код Вирхова, и, сећајући се ових дана у Вирцбургу, он говори (1894. г.) само са захвалношћуи признањем о Вирхову. „А што ме је особито тада у Вирцбургу за Вирхова одушевљавало", вели Хекел : „беху његови широки погледи, његове философско-природњачке идеје." Хекел беше запао међу хистологе и зоологе, и једнога дана чује он да се КоШЈсег вратио из Месине, где је истраживао и испитивао ниже морске животиње. Са њим је био и Каг1 педепЂаиг — данас професор Ана| томије, особито чувен због своје Упоредне Анатомије. Гоцине 1858. познаду се Хекел и Гегенбаур. Гегенбаур ! причаше Хекелу о свима утисцима на Жесини. Хекел је и иначе, као што је напред поменуто, имао намеру само тек да сврши медицину, па да се ода Ботаници, али сад облада њиме нешто ново: „медицину свакако завршити, пише ВбГзсЈге: али онда утећи од болнице. И онда, тамо дол 6)

МАНАСТИР ТУМАН. Сдикао В. Тителбах.

Вирцбург је тада за медицину особито важио, јер је тих година унесена у Вирцбургу са свим нова основица. Чувени АПеН КбШЈсег, од 1857. год. професор Анатомије у Вирцбургу, издао је баш у то доба, кад је Хекел његов ђак био, своје важно дело „Наука о ткиву". У истом правцу предавао је и Кгапг Ј^еусИд, од 1849. приватдоцент. Трећа знаменита личност беше Ли&оЏ Уггсћоги, од 1849. г. професор. Уггсћога има особиту заслугу за практичну медицину, што ју је довео у блиску везу са Хистологијом — његова чувена „Се11и1аг-Ра1ћо1одГе." Учитељ и ђак не осташе пријатељи: Хекел и Вирхов су доцније постали најжешћи противници у науци. Врхунац сва|е био је 1877. год. на Скупштини Немачких Природњака, где је Вирхов особито жучно напао на Хекела због његова предавања „Модерна наука о развићу у односу према целокупној науци" — Вирхов је одсудно одбпјао да је човек од мајмуна постао.... И од тога времена Бирхов скоро сваке године не пропугата изиети свој анта-

где се над наранџама уздиже снежна купа Етне, микроскописати најлепше морске животиње на азурном мору, идеје сркати са овог чаробног извора животињског света, и у исто време златну и веселу младост провести на наЈлепшој обали Јевропе . . . ." Него од највећег је утицаја на Хекела био славни берлински физиолог, Јоћаппез МпИег, човек ретких способности, из чије су школе изашли највећи људи нашега доба. Око Ускрса 1854. год. враћа се Хекел у Берлин ; тад му је било 20 година. Тога лета слушао је он код Милера Упоредну Анатомију . . . Августа месеца спреI маше се Ј. Милер на море, и одобри и Хекелу да га прати. Осим њега беху још Милеров син и 1 јп Уа1еИе,

!) У Вирцбургу је Вирхов измео један сво.ј рад која спада у најважнцја нитања нашег модериог Мопнзма — »ЕшћеМ (Јез шепзсћНсћеп ОгјЈатапшз",