Нова искра

СТРАНА 334.

Н 0 В А И С К Р А

БРОЈ 11.

доцније професор у Бону. Циљ им беше Хелголанд. Ту је он научио како ваља морске животињице хватати и проучавати. Видећи у својег ученика особити дар прецртавата брзо и тачно с природе, рече Милер Хекелу „Ви можете ту још далеко дотерати. И тек кад људокн уђете у овај морски чаробни свет, брзо ћете увидети дп се од тога посла не ложете одвојити". .. . Око Ускрса 185б. год. враћа се Хекел у Вирцбург где остаје три семестра. Августа 1856. год. позва га Ко1 ИЈсег да иде с њиме за време распуста не Ривијеру... Кад се са Хелголаида био вратио, донео је собом грађу з;\ први стручни рад из Зоологије. („ЈЈећег с1ге Шег с1ег 8сот ђегезосез" , изашло 1855. год. у Милерову Архиву). 1! сад је понео собом гра1;у —-Хистолошке студије о ткив\ ракова. Зиму је због тога провео V Берлину. Овде с:< одао студијји речних ракова. То му беше и докторска дн сертација: „Ве 1еИв (рлИ)ш>с1ат Азкхсг јГитаШГз"— 1857. год. (исте године и у Милерову Архиву, допуњено : „0 ткиву рочннх ракова"). За „доктора медицине" промо висаи је 7. марта те годпне. Досле промоције пошље га отац у Беч, да простудује клинике Ополцера, Шкоде, Хебре и Сигмунда. Мар.та 1858. год. положио је у Берлину и државнк испит и стекао право да буде „практични лекар". И 01: је отиочео лекарску праксу, одредивши да прима боле снике од 5 — 6 ч. изјутра!. . . Ирема томе у току целе године имао је три пацијепта, од којих ни један нијс умро!... Одавде наступа прекрет у животу Хекелову. Јануара 1859., веривши се са својом рођаком Аппс 8е1ке, у својој 25-ој години, иде Хекел пут Италије. До јесени обишао је велики део полуострва. Целу зиму, до априла 1860. год., провео је у Месини. И>егов велики рад беху — Радиоларије, о којимп се веома мало знало. Хекел је открио до априла 1860. г 144 врсте. Маја исте год. враћа се Хекел у Берлин. Гегенбаур беше већ постао професор Анатомије у Јени и наговораше Хекела да дође тамо, јер у Јени не беше ни катедре за Зоологију нити пак зоолошког институтл . . . Мартп 1861. г. подноси он молбу и за кратко време би постављен за приват-доцента у Јени . .. Ту је Хекел још и данас.... Идуће године, 1862., Хекел поста ванредни професор Зоологије. Августа месеца венчао се а исте године изашло мује велико дело „ МоподгарМе с1ег ВаЛШапеп", са 35 таблица. „То је једна од најлепших монографија у читавом столећу", вели Во1зс1ге. Вративши се са Месине у Берлин сазна Хекел „да је изашла некаква луда књига од Дарвина, која пориче старе Линеове д<?гме о непроменљивости врста." То беше Дарвиново дело „Постанак фела" (на српски превео пок, медицинар М. Ж. Радовановић) : — изашло крајем новем бра 1859. у Лондону. Хекел је читао ту „опасну" .ствар маја 1860. „Још при првом читању, пише Хекел: придобило ме је дело за себе. Али како га све берлинске величине (изузимајући Александра Брауна) једнодушно од •бациваху, остале су моје одбране безуспешне. Тек кад сам скоро после тога (јуна, 1860.) походио Гегенбаура у Јени, слободније сам дисао, и оиширнији разговори са њим утврдили су ме дефинитивно у уверењу о истини Дарвинизма, односно Трансформизма". У својој „Монографији о Радиоларијама" изјаснио се Хекел отворено за Дарвина. И од тога доба Хекел се неуморно борио док није продро са својим идејама истине. То му је створило и много противника међу људима чу веним иначе у науци. Године 1866. издао је Хекел сво.је чувено дело „6?епегеПе МогрћоГодге", чисто у духу Дарвинову. Данас се за куповину не може више ни један примерак овог дела наћи ! То је Хекел доцније разрадио у делима „Природна Историја Иостања" (на српски превео пок. медицинар Ал. М. Радовановић) и „Систематска филогенија".

Октобра 1866. г. посетио је Хекел Дарвина. „Кад су се кола зауставила пред укусним летњиковцем Дарвиновим, уз који се бршљан пузао, у ладу од брестова, изиде ми у сусрет сами велики научник: висока прилика, широких плећа као у Атласа, на којима читав свет мислн почива; чело јупитерско, као код Гетеа, високо и широко, дубоко избраздано плугом мисаоног рада; при јатне, пежпе очи прекриљене густим, великим обрвама ; око уста велика, као снег бела брада. Овај срдачни примамљнви израз целога лица, лагани и тихи глас, одмерен и смишљен говор, природни и наивни ток мисли иридобише ме у ирвом часу разговора потпунце, као што је и његопо велико и главно дело мој цео разум на јурпш при првом читању придобило. Чннило ми се да гледам пред собом каквог славног мудраца из јелинске прошлости, каквог Согсрата или Аристотела." Хекел је том приликом особито жучно пападао „на глупаке који се још одупнрах V истини идеЈе о развићу, као сунцејаспој. Дарвин му метну руку на раме, осмехну се и рече му да су то више бедни људи него ли рђави, а ток истине не могу они у.чдржати." Они иосташе најбољи пријатељи и још пуних седамнаест година борили су се заједно и упоредо за истииитост својих мисли. Хекел је био још два иута код Дарвина. Са Цејлона птаље он о 12. фебруару 1882. г. Дарвину поздрав о 73. ро1;ен-дану. То беше и последњи поздрав, јер је Дарвин на два месеца доцније умро. Октобра, 1866. год. Хекел предузме пут на броду од Лондона до Лисабона. Ту је морао да издржи подужи карантен, али ;је и пронашао једну интересну медузу на утоку реке Тајо ! Одавде је Хекел пошао пут Мадере и Тенерифе .... Око Ускрса 1867. г. вратио се Хекел у Јену, у којој је још 1865. иостао и редован професор Зоологије. Исте године, у лето, оженио се Хекел по други пут. Године 1868. појави се његово дело „Природна Историја Постања", која је год. 1898. изашла и у IX издању, два пута већа. Испрва су то била само предавања студентима. Множини у нас ово је дело познато, које је превео пок. медиц. А. М. Радовановић. За првих година професоровања у Јени беше доста незадовољника међу колегама. Крајем шесетих година постало је стање веома .озбшвно, али тадашњи ректор университета, 8ееЈ)ес1с, који се никако није слагао с Хекелом, узе га у заштиту, кад је Хекел хтео дати оставку: „Драги Хекелу, Ви сте још млади и доћи ћете већ до зрелијих погледа ! У осталом, овде сте још од мање штете него ли на другом месту, за то останите овде." Један пак мргодни богослов, пише Вбкс^е, потужио се самом Великом Војводи*од Вајмара : Овај'скандал са професоровањем Хекеловим, овог надјеретика, мора преетати. Велики Војвода запита га : „А мислите ли Ви да тај човек у ту ствар, што предаје, одиста верује?" „Боме зло ■— али тако је." „Па он онда ради исто то што и Ви !" . . . Године 1869. био је Хекел о јесени у Скандинавији; 1871. на острву Лесини у Далмацији. Из Дубровника је ишао и даље у наше крајеве — у Котор и Црну Гору. Године 1873. путовао је преко Мисира и Мале Азије у Атипе, Цариград, Брусу и на Црно Море. Кедив Исмаил Паша ставио му је на услугу један брод те је испитивао корале на Црвеном Мору. 0 овоме је ои нисао дело „АгаТпзсће Кога11еп* (187о.). Године 1875., с пролећа, бавио се на Корсици и Спрдинији. С ј§сени 1876. радио је на обалама Велике Британије чак до Ирске ; 1877. с пролећа беше Хекел на Итади и Крфу, у јесен на Ривијери , 1878. г. на Ријеци и у Поли на Јадранском Мору, и доцније на Атланском Океану у Бретањи, Нормандији. У јесен 1879. у Холандији и Скотској. Године 1881. беше његов највсћи пут — 8. окт. 1881. полази он из Јене на Цејлон, а враћа се 21. апр. 1882. 0 овоме је написао своје лепо дело „ТпШбсће ВеГзећпере .