Нова искра

ВРОЈ. 11

СТРАНА 835.

У пролеће године 1887. ишао је у Јерусалим и на Мртво Море, у Дамаск и Ливан ; провео је и читаи месец на острву Родосу. Године 1889. на острву Елби : године 1890. био је у Алгиру, где су га због акварелски>: скица и анатомског нозка као уходу затворили и претилп му смрћу. Године 1897. проиутовао је Хекел целу Русиј} — од Финске до Кавказа, биоје и у Тифлису, Колхису 1 на Криму. У јесен 1892. год. пратио је он научника Јо1п. Миггау., са експедиције брода „Челенџер "( СћаИепдег) прг иснитиваљу мора на обалама Скотске. Године 1 ј 93. г 1897. ради он опет на Месини. У јесен 1899. год. пео с> по Сабинским Брдима и по Корзици .... Каква је величина он за пауку — мучно се моао рећи са мало речи. Њему је чак и енглеска влада бил; поверила да среди и и:шожи податке експедиције Челенџер Од децембра 1872. па до маја 1876. покупила је ов;: експедиција са 354 места на разним тачкама водене ио вршине земљине интересне, податке. Кроз 10 година ј> Хекел на томе радио — али је и урадио! То беху Сифо лофоре, Сунђери и Радиоларије. Он је имао да испита одвоји, именује, опише и нацрта нове врсте. Кад је Хекел

овај посао отпочео/1. било је позпато у пауци 810 врста Радиоларија; после десет година, и не исцрпавши' сав материјал — има 4318 врста у 739 родова ! .... Само дело је огромио: 2750 страна и 140 таблица са^сликама. . Лане је написао Хекел и своје ,последље" дело из монистичне филозоФије: , 1 >10 ^е11гаЉзе1", 1899. Ово је дело за неколико месеци растурено у 10000 примерака. Има јога једно дело Хекелово — „Кипз1;Гогтеп (Зег Иа^иг", дело у сликама које је он сам радио 1 ) .... Завршујући ово неколико речи из живота седога великана, дописујемо овде његове речи из „Природне Историје Иостања" (IX. изд. стр. 813.): „Идући ће векови славити наше доба, којем је у научном оснивању Наука о развиИу дата највећа награда људског познања, као час којим отпочиње ново доба л>удскога развића, окарагстерисанб победом слободног духа познања пад насиљем ауторитета и моћним утицајем монистичпе филозофије". Бе*. ГЕР. П. ИВЕЗИЋ медидпнар.

*) Потпуности ради наводимо овде у хронолошком реду дед:; Хекелова: — Мопо^гарМе (1ег Еа(Но1апеп. ВегИп, 1862.-1888. — ВеПга^е /иг Ха1игјуе8сМсМе (1ег НуДготеЛивеп. Бејр 1865. — СгвпегеНе Могрћо1ој>'1е Дег Огдошзтеп. ВегПп, 1866. — Ха1игИсће ВсћорћШј^евсМсМе. ВегНп, 1868. IX изд. 1895— Еп {тпске1ипјЈ8 -6е8сМсМе (1ег 8урћоиорћога. Шгеећ*, 186! — 1 Т ећег Агћс1181ћеПип«' 111 Ка1иг ии(1 Меп8сћеп1еђеп. ВегНп, 1869. — 81иб1еп ићег Мопегеп шн1 РгоН81еп, Бе1 рг'§-, 1870. — 1Јоћег (Не Еп1^1ећип^ ип(1 (1еи 81аттђаит (1е8 Мепвсћеп ^е8сћ1есћ108. ВегНп, 1870. IV изд' 1881. — Мопо§тар1пе Лег Ка1к8с1татте. ВегИп, 1872. — Ап1ћгоро{?ете. Ве1р21§, 1874. IV изд. 1891. — Ме1е ин(1 ТУе^е (1ег ћеиИ^еп ЕМте1еке1ип $8-ве8сМсМс Јепа, 1876. — АгаМвсће КогаИе. Вег1т, 1876. , — Рег1^епе818 (1ег Р1а81н1и1а. ВегНп, 1876. — 81и(Неи гиг Оаз1геа-Тћеог1е. Ве1рг'е, 1877.

— - Ше ћеиН^е Еп^текеНш^и^евсМсМе ћи Уегћа111П88 /нг <те8ашт1ту188еп8сћа11. 8*ии§аг1, 1877. — 1)а8 РгоИ81епге1сћ. Бејрг;^, 1878. — Ргеје \У г 188еи8сћаН ии<1 1'ге1е ј.ећге. 81аиеаг1. 1878. — ОеааштеИе рори1аге Уог1г%е аиГ (1сш Оећ1е1е (1ег Ен1шске1ип^8-Ое8сћ1сћ1е. Вопп 1878-'; 9. — Па8 8у»1ет (1ег МеЛивеп. Јепа, 1880 8'. — 1Ме Ха1игам8сћампм«' >011 Багтм, 6ое1ће ип(1 Еатагск. Јепа, 1882. — Иг.чргпмц пиЛ Еп1«'1ске1ипе <1ег 11пеп8сћеп (Јелусће Јепа, 1884. — 1п(118сће ВеЈвећпСе. ВегНп, 1881. ТП изд. 1893, — Р1апк1оп»1и(11еи, Јепа, 1890. — Вег М01118ПШ8. Вопп, 1892. — 8у81ета118сће Рћу1о^еше. В гНп, 1894 - 95, — 1)ећег иивеге ^е^сшуагИ^е Кепи1ш88 уош 1Јг.8ргипк' (1е,ч Меизсћеп, Вопп. 1898. (до сада изашло век десетак издања!). —■ Ше \Ус11|';Ић8е1. Вогга, 1899. (д > сада иеколико издања !)• — КшшИогшеи (1сг ?Ја1иг. — Еерог18 ои 1ће 8с1еи1Шс КекиН« о(' 1ће \'оуак'(! о1'Н. М. 8. СћаИеп ^ег.

БАЧВАНИН.

БУЊЕВКА.