Нова искра

ПРОЈ 11.

Т Т П Т! А И С К Р А

ЈЖДНА ТИХА БОРБА СД т Д-РА РАД, ЛАЗАРЕВИЋА ♦♦♦ IV! и већ знамо за неке добре односе између биљака и животиња; знамо , да је ово љихово пријатељство неоспорно и безусловно животно питање и биљке и животин.е — али оно се не односи на све животиње, јер биље има веома много својих непријатеља, као што су, сем других већих: ситније бубе, гусенице и пужеви. Бубе. истина, воле слатки нектар са цвета , али ненаситост неких буба није задово.љна оним чиме су задовољни други инсекти, који за љубав учињене услуге у слаткој храни враћају биљци своју благодарност расплођујући је, него они ниште целу биљку и њену будућност. Али још горе од буба чине гусенице и пужеви, они још потпуније сатиру биљку која их храни, и баш ради овога биљке су изложене многим опасностима од стране животиња: у пољу , на ливадама потпуно их сатиру тисуће

сеница и буба — али највигае од инсеката који се са земље пењу уза стабло и опет се истим путем враћају. Противу оваких гостију бране се неке биљке, као огњица, иуцавац, и т. д., тиме што дршке испод цвета имају по .један ирстен лепљиве масе која не да мравима, гусепицама, ситним бубицама да се пењу уза отабљику к н,вету 7 али ова одбрана не вреди готово ништа противу нужева, јер су и они љигави и лако прелазс преко лепљивих места. ГГротиву њих окр еиуто ји друго боље оружје: бодља, трн, велика чекињаста влакна, као што видимо у ооци, у биљака са храпавим лишћем, руже, шимширике и т. д. Трн и бодља најобичније су одбране у биљака, и нрема томе све оне биљке које су на својим гранама, стабљикама илилишћу спабдевене ма којом врстом бодља нли трња морале су имати користи у борби за онстанак. Посматраоцу ће највише пасти у очи величина, положај и подела оружја према начину напада, оолику и величини животиње која тражи хране на биљци и према облику оружја које има нападач. Тако неке водене

ВИСОКО, ГРАД V БОСНИ

сисара, гусеница и пужева који се хране њиховим лишћем, ларве њихове корењем биљним; али сем свега овога има гусепица које се увијају у лист, или га буше у виду ходника, има и ларава које у самоме плоду траже себи хране, неке опет живе у самим стабљикама или у слојевима на стаблу који су дрвету неопходно нужни за живот. Покрај ових непријатеља има биљка још доста ситнијих и крупнијих непријатеља који прете и опстанку и угледу њеном. Према овим многобројним непријатељима изгледа пам, да ће биљкама откуцати и последњи часак, јер оне ј су пасивне, не могу и немају чиме да се бране од непријатеља и јака и моћна. и пузећа и летећа — али срећом није тако : и њима је природа дала оружје да се бране од својих насртљивица. Нзихово је оружје: отров, прскалице, трн, бодље, опаљиве маље и још неко споредно. Од овога оружја: бодље сваке врсте заштита су противу пужева, а слузни прстенови на стабљикама штите од гу-

биљке само на доњој страни лишћа и на пресавијеним ивицама његовим имају бодље, јер су само са тих страна изложене нападима водених инсеката који се хране биљем. Дивља крушка у пољу висока је 1—2 метра и, као што је познато, обрасла је цела бодљама, али у одраслијег дрвета грање у круни нема ни трага од бодља, јер козе, које му највише шкоде, не могу да дохвате врхове стабла. Најбоље се види оружје за одбрану у боце и љеним многобројним Фелама , али је нарочито од насртљиваца заштићена писка боца, у које је лишће поређано као венац око краткога стабла , и све је лишће у ове боце снабдевено врло оштрим бодљама, те је тако потпуно неприступно козама, овцама, говеди. Али, сем боца, има и других биљака које се бране бодљама. Од ваневропских биљака има их много које се бране истим оружјем, а у неких од њих оно је прави заштитник, као што је у кактуса, јер би иначе сама биљка пропала и