Нова искра

БРОЈ 12. Н О В А

и ј а ђу Н а небу чистом јут1'0 се јавља, За бгда плава ве11 т011е мгак ; И златећ' поља, лугове тамне Сјчјце помаља свој пгви згак.

Још ЈЕДНА ЗВЕЗДА ЗАТГЕИТА СМЕГНО С А ОНЕ СТРАНЕ КЈ'Д МИНУ НОЋ^ Пд И Н)Е НЕСТА .... УТГНУ ТИХО, ОтЕ ЈОЈ СВЕТЛОСТ СУНЧЕВА МОТг.

И С К Р А СТРА ИА 371. ~ Да ли си открио какву но :у звезду са чудноватим бојама, какву маглу чудновата оолика, какву комету са лудим реповима, или да то није само од неспавања што долази од јаког напрезања? — Овај је догађај још чудноватоји, но што ти себи можеш представити. Ја сам опст видео Дору, своју мртву' своју милу Дору! — Ох! твоје уображење! Какве је шале она већ с тобом терала! Ти ћеш постати играчка обмапе, и ако си тако миран и тако обазрив. Не веруј! ја ти већ рекох. То је опасна стрмен. Ти си по мало појета. Ја више волим математику: она је цоузданија. — Ја не спорим. Обмана, сан, како хоћега; али ја Јам још потресец оним што видех и што чух. А то не ' 5еше ни најмање лудо. — Е, па добро, причај ми свој догађај. Не^сумњам да ће оити веома интересан.

И мој 1ге живот мннути тако, И пашп5 г сгећап у цвету свом, Кад сијне златно сунце слободе Мученом сгпству народу мом. Ваогуал. }/1илуШин Јобанобић

Часови забаве у Војној Авадемији

једно др!го међ збездама од ^амнпа Фламариона — « • ► Шта је теби овог јутра? повиках ја, пошто угледах Андрију да ступи у мој кабинет, збуњен и жалостан, пребледела лица, укочених очију, разбарушене косе, а уморпа хода ко да долази Бог те пита нз које даљине. Ти ниси морао провести ноћ у посматрању звезда, ма да је небо било лепше но што га видех од дужег времена амо !ј — Али напротив, ја сам ове ноћи врло дуго посматрао небо и долазим из једног изненађења, коме нема равна; ја, збиља, овог јутра не спавах ни један минут. Од тога сам и сада још много бунован. Али то, о чему ти страхујеш, беше само једно изненађење пријатно, дивно, пропраћено бескрајном тугом ; изненађење тако силно, да још не могу да дођем к себи.

Мој пријан Андрија беше младчћ од својих 25 година, изврсан посматрач неба, који посматраше са всликом тачношћу стање планете Марса, Јупитера или Сатурна, чему су нарочито била посвећена његова изучавања; али природе беше сањалачке и тајанствене. Љега снађе велика несрећа која се не да заборавити, и од то доба он, јога доста свеж, паде у неку непрекидну тугу. Он је љубио, он је имао своју дрЈгу, једно младо, ванредно лепо девојче, сањалачко као и он што је, ватрепо и страсно, а које ненадно изгуби након три месеца миловања. И од две године амо, како га је та несрећа задесила, он мигаљагае само на њу, и једва би је за неколико тренутака сметао с ума за време својих научних радова који су му снагу и енергију сасвим обузели. Живот му беше без ње тужан и мрачан и често је пожелео смрти. Он се надаше да ће брзо умрети, и заиста, његова цветна младост од пређе поче неприметно сла-