Нова искра

НОВА ИСКРА

је обнчпј, да се сваки домаћин договара скоро о свему с осталим за рад способним мушкарцпма. Домаћнном бива обично отац иди најстарпји брат, а може бпти и млађи брат, ако је сиособнвји од старијих. Није лн ни један мушкарац за уираву задругину свособап, домаћнном тада ностаје жена. — Домаћинова жена зове се д о м аћица, ако је снособпа да управља свима жонским пословима у задрузи ; у противном случају домаћицом постаје најсиособнија жона. Жена која готови јело зове се маја. У мањим задругама домаћица је обично и маја, а у већнм домаћица добија у помоћ к у в а љ у. С т о н а н и ц а управља смоком код куће, апланинка у нланини. Тај задатак могу вршити мушкарци, ако у кући нома женскиња. Најмлађа, скоро доведена, жена зове се млада. Домаћин има највећа нрава и части. Он застуна кућу пред судом и другим властнма. Сви чланови задруге морају га слушати и ноштовати. Нри јелу увек седи у прочеду ; нико пре њега не сме окусити. У јутру обично устаје први, па обиђе стоку и све друго имање. Пред њим нпко не сме пушити. Он наређује укућанима, куда ће који ићи и Јпта ће радити ; а сам не ради ништа, већ води врховии надзор. Ако гастарији не слуша, најнре га саветује, а ако то не помогне, он га можо истерати из задруге с делом или без дела. Ако га не слуша која жена, казаће то њезину мужу. Млада је млађа од најмлађег детета, јер иема никаква права и мора свакога слушати. У јутру уста.је пре остале чељади, наложи ватру и помете кућу ; полива све укућане ири умивању, очисти им обућу. Она пере судове увек после јела. Леже последња пошто све распреми и угаси ватру. Не сме да седне дотле, док јој то старији не каже. Овде ваља упамтпти још и ово. Кад се руча или вечера, једу најпре мушки, на женске и иајзад деца. Или сваки за засебном софром. Ретко пак мушки и женске заједно, а деца увек за себе. Посебно имање поједипих породица зове се башкалук или у ширем смислу прћија; зграде су такође појединих породица, а земља пак припада свима. Н>у не сме старешииа продати без договора с одраслим мушкарцима. 2. Задруге се у Восни и Херцеговини деле из истих оних узрока, који изазивају тај нојав у суседним срнским земљама у којима имају задруге. Деобу врше иди сами задругари или нарочито позвани људи или суд. При деоби влада право минората т.ј. најмлађи брат има нраво да нрви бира, њему остаје обично задругина кућа. Имање се дели по овим начелима: 1. по коленима т. ј. колико браће толико делова, а ако се дели отац са синовима, онда и он добије раван део ; 2. по радинима и 3. по чељадима. Задруга се дели обично у јесен или у пролеће, док још усеви нису носејани. Најпре деле покретно имање, па земљу и остале ненокретности. Нокретно имање деле на онолико једнаких дедова, колико има браће, а земљу тако исто, ако је њихова својина; ако ли је пак агина, онда је деле по чељадима. Не деле се никад сви, него по један или два брата, Ако се дели кметовска породица, она мора то јавити аги који даје впше и плодније земље ономе ко има више чељади. А од стаја добива највећи број онај који има највише марве. Племе. — Племенски се живот скоро са свим изгубио у Восни и Херцеговини. Једини су можда Љубибратићи у Љубову код Требиња, који су још сачували своју управну, верску, а делимице имовинску и економску заједницу. Има их 6 кућа са 64 чељадета. Свака кућа има свога домаћипа, а цело цлеме кнеза и подкиеза, које домаћини изберу. Ако кпез уредно обавља свој посао, наслеђује гаутом звању његовсип, само ако је тога достојан. Племе има своје крсно име Св. Климента, кога нрослављају три дана. На дан Велике Госнође имају Љубибратићи у цркви преслужбу за све умрле из племена. Ако умре који одрасли човек, нико из племена неће јавно запевати за читаву годину. Свака кућа има свој ћиолук, а осим тога имају заједничких шума, ливада и ораница. У заједничким шумама може свака кућа сећи дрва за своју потребу и напасати стоку. Шуму заједнички секу, па деле новац од продатих дрва и ћумура. На заједничким ливадама такође раде сви заједно, на деле сено. Ц оранице сложно обрађују на деле и сламу. Сеоска заједница. - Многа седа имају заједничку њиву, пашњаке и дрва. Често пута држе заједно и једно место где ће сејати купус, ћетен и конопљу. То место заједно обрађују, али свака кућа даје своје ссме н убира оно, што је посејала. Некад се дешава, да више села имају заједнички млин : у том случају сваког дана меље у њему друга кућа, док се све не обреде. _ Т, РАДИВОЈЕВИЋ Р А 3 Н 0 Споменик Кнезу Милошу Велином. 17. ов. мес. проелављала је Гимчазија Кнеза Милоша Великог у Крагујевцу свечаност открића споменика своме духовном ааштитнику Кнезу Милошу Великом. Сноменик је у гимназијској дворници, а р:<д је Симеуиа Роксандић1,.акад. вајара. — Откриће споменика било је послс свечане службе у цркви. * Олштинске финансије — Као друга књига „Финанеијске БиблнотеВе", коју издаје уредништво „Финансијског Прегледа", изашао је у цреводу Др. Маленка Веснића напис П >л Дибоа : „Оаштинске Финапсије «, са овим садржајем :

Предговор (од уредни .а „Фин. Прегл." г. С. Р. Кукића). УвоЈ Оаштинско друштво (претходне напомене. I. Нруска; II. Француска; Ш. Белгија ; IV. Енглеска; У. Италија ; VI. Закључци). Оаштински излаци (Ошнтинске службс. — Државни издаци на терет ошптиш. — Црква. Полиција. — Путови. — Наетавл. — Потиора сиротињи. — Установе у цил.у побољшања погодаба за живог у градовима. Радови у интересу земллрада по селима. - Теорија о општинским нословима. — Унутрашње об лежје општинске службе. — Наметање сиољних и прекомерних служаба. РашКен.е општинских трошкова: социјализам а помесни комунизам. — Оиасност оиог рашћсља за општинске Финансије. Оагатински ириходч (Баштински приходи. — Државне потпоре — Фатални систем у Пруској, Италији, Велги .ји, Француској, Инглеекој, Сједиљеним Америчким Дрл:авама. — Теорија фискалног сиетсма: I. Разликонање у три врсте порезивиња, њихово правдање и нотреба њиховог комбиновања; — II. Слецијалисање оиштинског предрачуна; — III. Утицај броја пореза на њихову вредност). Накнадв и ириноси (П >рези. I. Однос између државног и општинског пореза. — II. Прирези. —Ш. Неиосредни стварни и лични порези. — IV. Посредни пореш. — У. Донуни порези. VI. Фискалии систем угледне општине). Оаштински зајмови и дугови (износ општицских дугова. — Љихова подела између разних ошнтина у облаети. Начин и погодба закључивања општинских зајмова). — Закључци. За свакога, који се јавним нашим пословим I бави, књига је ова неопходио потребна и ми је топло препоручујемо. Продаје се по 2 дин., а може се добити у дворској књижари Г. Мите Стајиће. * Педесетогодишњица Војне Анадемије. — Први дани нашега државнога живота носле херојскн извојеване слободе показали су нотребу да се унутрашње уређење државно све боље уреди и регулише и изазвали су и потребу војске. Њени почеци јесу до душе више тежња нахисквх старешина да имају уза се известан број људи, који ће им се наћи за одржавање реда и ва личну службу. Најбољу војску, те врсте уреди Господар Јеврем, а по њену угледу и Кнез Милош заведе 1835 године стајаћу војску, за коју су рекрутовани момци из све вемље. Али је ова војска схваће ;а на широј основи, да послужи земљи и Госнодару и за унутрашњи ред и за одбрану од н згода споља. Таквој војсци, разуме се, ваљало је спремити и старешине свесне све збиље свога задат|;а. зато Кнез Милош основа 1837. године у ПожЈревцу »Војену Школу", која на жалост наско,10 нрестаде, као жртва унутрашњих међусобица и снлетака Нова школа отвори се тек 1850. године, највишим решењем од 6. марта, а поче рад свој 6. сентсмбра. Ова нова школа, названа „Артилериска Школа", поче одмах с по'1етка спремати Официре за све родове војске и спремила ,је за тридесет година 12 класа са 189 питомацл и издржала је бомбардовање Београда и нашо ратове за нсзависност Србије. У обе ове прилике школа јс прско својих питомаца јасно већ показала да и српска војна снага није више четничка множина, већ да је то снага спр мна и способна за редовпу борбу. Али како је број свршених питомаца за ових 30 годинл једва достигао 189, дакле годишње по 6, то се мг>р!Ло прегнути л:и1'ље у снремахву подмлатка, како бл он мога! заузети по могућству сва старешинска мсста и упети у најшире редове војскине дух нових погледа о војсци и њену задатку. А то јо повукло за с,)бом потребу да се дотадашњн нетогодишњи курс сведе на краћи, довољан за оншту спрему оФицирску, са накнадним двогодншњнм, вишим, за стручнију спрему, али да со питомци примају сваке године, а не као дотле две године узастопце, па три године никако. Та реФорма, извршена 18. јануара 1880. годин' 1 , промени и име заводу и дадс му оно, које је и пр ! тога већ дуго имао у народу, име „Војнл Академија". У тој новој школи, школовало се за ових 20 година још 19 класа са 868 иитомаца тако да је ову школу свега до сада свршила 31 класа са I 1 57 питовица, од којих је било 59 ђенералштабних, 439 псшадиских, 282 артилериска, 35 коњачких и 105 инжињерских. Од њих је данас у активи 861. По навршетку првих пед->сет година свога рада, Војиа Академија прославила је 9. и 10. декембра ове године ову свечаност. Ирвога је дана приредила помен погинулим и иомрлпм наставницима и питомцима, и тиме се одужила сенима за њихозо пожртвовање и ревнјст у служби. Другога дана извршен је славски обред, после кога је управитељ Војне Академије ђенерал Г. Павле Бошковић изговорио лепу беседу о значају ове школе и овога дана, Затим је министар војни, — ђенералштабни потпуковник Г. Милош М. Влсић ("питомац XIII класе) прочитао четири указа Његовога Величанства Краљл којим се одликују неколико пређашњих и садашњих наставника, као и управитељ. На.јзад јо Његово Величанство Краљ Александар I изговорло дивлу реч наставницима и питомцима, позивајући их да настану свом збиљом да спреме у школи искусне ОФИцире, који ће, кааа уђу у војеку. епремом и умешношћу надокнадитд оно, што друге државе могу обилним материјалним средствима. Иосле ове речи н^ста послуживање гостију, упиеивање у књигу уписницу и раздавање штампане књиге „Споменице педесетогодишЊице Војне Академије" у којој је проФееор Академије Г. Хенрик Лилер изнео постанак, развиће и садашње стање ове школе, наетавне нллнове и програме, снисак управитеља. наставника и питоиаца за све ово време и табеларне иреглед*. У овој онширној књизи наћи ће читалац који је рад да се обавеети још више о Војној Академвји, пајразличнија обавештења. Носле се прошло у нову зграду, где су откривене две лепе узидане камене плоче, једна као уепомена на овај дан, друга са именима 10 ОФИЦпра, питомаца ове школе, коЈе су на бојноме нољу положили свој живот за Веру, Краља и Отаџбину. Па пзслетку је извршено деФиловање питомачке трупе, после којега је Њзгово В 'личанство Краља изговорио питомцима родољубну беседу и подарио трупи заставу, затим су питомци друге године произведени у чин наредника.