Нова искра

ВРОЈШ.

ВО^ђА ИСКРА

СТТАНА 35?.

ја мислим, да ћв БоГ вас чувати и пгавди вашој бити милостив. Из Ури каквог повру имаш ли, комб би срце своје открио ?

VI кдаса питомаца Војне Академије Шшауфахер: Кршнијех људи тамо знадем дост', а и госиоде доста угледне и мени врло вјерне, одане. (Устане). Жено, колику буру поврати опасних мисли у мирну ми груд ! Н а видик вадим своју нутрњост! Ј а што сам себи мислит бранио, Ти, не мислећи, збориш^слободно. — Да л' си мозгала, што ти значи сјет ? Ти дивљу борбу и оружја звек у тиху ову зовеш долину. П астири слаби да се усуде с господарем се св'јета побити, што једва чека добар изговор, па да напуцка чете дивљачке војске на ову земљу сиротну, да п0 н>ој жаре с правом побједе ; под видом неке казне праведне, да спале наше старе повеље. Јершруда: Н е ћете ни ви руку скрстити, Бог прегаоцу даје махове ! Шшауфахер: Г розно је страшан бијес, жено, рат, пастира коље, стадо сатире. ЈерШруда: Што небо шаље, ваља сносити, а срце добро зла не подноси. Шшауфахер: И ову нову кућу, радост сву, бијесни, дивл.и рат ће спалити. ЈерШруда: За трошним влагом кад бих чезнула, ја бих га својом руком зажегла.

Шшауфахер: Некаква тебе вара човјечност! У ЗИНЦИ ЛУДУ ДЈЕЦУ КОЉЕ РАТ. ЈерШруда: Невиноме ие небо помоћи, Не гледај за се, само напријед ! Шшауфахер: Жи људи знамо пасти за род свој, Ал' ШТА ЛЕ БИТИ С ВАМА ЖЕНАМА ? ЈерШруда: И СЛАБИ СМИЈЕ У СМРТ ПОГЛЕДАТ, СЛОБОДУ ЈАМЧИ С ОВОГ МОСТА СК01Ј. ШШауфахер (пане јој на груди): Ко тако срце својим називље, тај за дом можћ крвцу пролитц и царске силе тај не боји се. СмЈЕСТА иу поћи УрСКОЈ жупи сад, тамо ми живи побро Валтер Фирст, ВАКО ј к'о и ја, мисли 0 том он. Опдје ие бит и дични заставник од Атннгхауза, рода госпоцког, Ал' опет воли овај народ свој и обичаје старе поштује. ГОВОРИЋЕМО НАС ТРИ, КАКО БИ с' ОТРЕСЛА ЗЕМЉА ЉУТИХ ЗЛОТВОРА. З БОГОМ , па ГЛЕДАЈ КУЋУ ПАМЕТНО, ДОК нисам ОВЂЕ ти СЕ БРИНИ ЊОМ Ј Иш'о КО ЦРКВИ, ИШ'о КАЛУБЕР ПИСАНИЈУ КУПЕБ, ЗА СВОЈ МАНАСТИР, ПРИЛОЖИ ДОСТА и ПОЧАСТИ ИХ. ^ НиЈЕ ДОМ СКРИВЕН ШтАУФАХЕГОВ, но лежи украј друма главнога отворена су врата путнику. (Док они одлазе преиа позадини, ступи на предњи крај позорниде В. Тел са Баумгартном.)

VIII класа питомаца Бојне Академије јпел (Баумгартну) : Сад вам ја више ништа не требам. У ОНУ КУЋУ ХАЈТЕ, ОНА ЈЕ ШтАУФАХЕРА, ОЦА ПАИЕНИХ. Ево ГА ГЛАВОМ. Амо ХОДИТЕ ! (Прилаее к њешу. Промјена.) уј.