Нова искра

СТРАНА 44.

ii о 13 А

И С К Р А

БРОЈ 2.

!&_ тај говор да не буде непреотано проткан политичком садржипом и политичким реФлексијама. Према свему, што сам навео, мислим, да ће бити јасно, да овај мој покушај о Милетићу може бити само једна летимично неизрађена скица, једна ниска испрекиданих одломака, успомена и црта без икакве претензије на титулу једне како ваља израђене и заокругљене историјске слике или студије. А поред тога мислим да читаоци ако не онравдати а оно бар разумети и извинити, што кроз мирне, скровите, појетским дахом замирисане ступце овога цењенога часописа са тако пријатном забавнопоучном садржином мора бар тренутно да ировеје тешки задах из вазда узбуркане, оштре и сумпоровите политичке атмосФере, у којој се Милетић кретао. После овога мало подужега увода, на који ме је нагнала сама деликатна природа мога задатка, да сад с пијететом приђем излагању иоједишгх црта и одломака из живота и рада великога покојника. Живот Сетозара Милетића отпочиње у идилској тиглини у сиромашној кући једнога сеоског занатлије у шајкашком селу Мошорину; он је никао из средине самога народа и већ у самој својој конституцији донео собом на свет клице и црте јуначкога и._бистрога соја шајкашког. Пада ми овде на памет, како сам некад у младости чуо једну песму, коју је, како иричаху, певао шајкаш, стојећи пред српским логором код Мошорина у ноћи на мртвој стражи нрема Варадииу, где је био командант Храбовски; гледајући према месечиии у ведрој мајској ноћи, где се у даљиии издижу тамни бедеми варадински, он је певао: Чуј море Храбовскп Варадин ће пропасти, Ад' Мошорин град — никад па пикад! Колико беше јуначкога поуздања у тој песми, толико је у њој, може се казати, било и неке несвесне слутње, да ће збиља то шајкашко сеоце у спомену потоњих нараштаја преживети горди Варадин, јер је доиста Варадин већ и данас у велико изгубио своје негдашње значење, пошто се зна да тврђаве у модерној војни веома мало значе према ономе, што су некад значиле; али „Мошорин град« тај не пропада, тај се спомиње и живи, јер је родио једнога Милетића ! Д ^ ТЗаља поменути Милетићево шко-^ ловање у Пожуну непосредно пред 1848. годину, куда је по свршеном шестом разреду у новосадској гимназији отишао да слуша » философију ® како се онда звао седми и осми разред. Тада је у Пожуну било велико коло српских ђака и они склопише ђачко друштво „Слободу® и ту прво отпочиње Милетићева јавна каријера, пошто се ту већ истакао међу својим друговима као првак и као — песник. Пожунско омладинско друштво издало је 1847. књигу »Славјанку® и најлепше песме у њој беху Милетићеве. Као многи други знаменити радници на политички- друштвеном пољу и Милетић је, дакле, у своме умном развијању отпочео са лирским заносом младићског идеализма; али кроз ту његову лирику већ провејава основни тон, основна црга његове природе, јер се он у својим песмама не заноси и не одушевљава лепим девојачким очима и витим стасом, него је његова појезија чисто патриотска са политичком тенденцијом. Али већ само то, што је потоњи . публициста и политик отпочео свој јавни рад у песничким изливима, указује на једну карактерну црту оних индивидуалних типова, којима је намењено да буду носиоци и стегоноше једне идеје, да се за њу одушеве и заложе, да за њу погину ртакви људи, поред јакога и бистрога ума, поред гвоздене вол.е и снажна карактера, морају имати и

добру дозу осећајнога заноса, неку врсту Фанатизма, којим се разликују од хладних реалних политичара и трезвених државника од заната. То је она црта, која нам у психологији таквих људи објашњава оно, што се многима и у Милетићевом темпераменту није допадало, а то је одсуство свагдашњега практичног, хладног одмеравања, извесна раздражљивост, диктаторски велејитети, ненримљивост за компромисе и обзире опортунитета. Код реалних политичара и државника од проФесије мора бити извесне гипкости прилагођавања и довијања, мора бити политичке стратегије и тактике, у њиховом речнику поред онх иознатих речи „стићи и на страшну месту постојати 1( вазда мора у средииу да се уметне и она згодна речца „утећи", али код бораца и апостола Милетићева калибра те речце нема, она отпада. Школовање Милетићево у Пожуну важно је још парочито и по томе, што је он ту положио умни темељ своме начину мишљења и осећања под иретежним утицајем чувенога словачкога патриоте и књижевника ЈБудевита Штура; топли зраци високо образована духа Штурова и његове поуке ирво су оживели и развили умне и осећајне клице, које су се тек будиле у богато одареној и примљивој дуипг младога детића. Утицај Штуров имао је без сумње иресудпога значења за правац Милетићева образовања и иотоњега рада; то ми је Милетић сам више пута казивао. (настаниће ск)

/I е а т и р

ле лсптира, душо мила, Где пада на цвет; _ Жеља га је свег уждила Да ужива свег. Опио се па посрће, Лаки диже лет ; Па се опет натраг врће Да ужива свет. Он борави срећно доба, Не зна шта је сет;

С цвета на цвет све до гроба "&М0 ДГри-Т/)

у, л ц&сми^ 7Г\ р њлје н+4-0; Јех><Жо ас >1ХчМН ем 1о хјњРе •' К &Л& д-Ђ^ТђМ" и

Да ужива свет. Хајде, ја ћу лептир мали, А ти буди цвет! Зашто не би уживали, И ми овај свет V —

<№+ ~кл *м»1 г*шрн° ЈЏ^аЛиМ. и Јо м? " 0 Х1Л7&)Ј М. К рстии Срргј- , 0 С1' №л Је ћ ?