Нова искра

БРО.Ј 2.

СТРАНА 4 9.

Љега је очух почео у пошљедње вријеме попријеко гледати, те он једног дана побјеже у свијет. Стара Ђуја чупала је оиједе коое и туговала за својим јединчетом, док јој се Бог не смилова и не прими је себи. Благоје већ од десете године пошао по најму. Пребија се од немила до недрага. Ходао је дуго којекуда, док се прије три године не нареди с Мићом, да му иде за сермијом. Десет Форинти, двоји опанци „кузолаше" и руно вуне,

Тако га све наше село зове. Живе душе нема да се на њ потужи. Са сваким он лијепо, па и с њим свако. Једном му ушла сермија у зијан, па ће пољар мало набусито: — Зар ти, дијете, не видиш, да је 'во ливада ? Забранио је 'Кокан, да 'вуда сермија пасе. Њега нешто штрецну, па поцрвени као рак на угљену. — Не ћу више, брате Миле, нијесам знао, да је...

11. ЈОВАНОВИЋ. ето, то му је ајлук од Ђурђева до Лучина. Са својом плаћом био је задовољан. У Мићиној кући било му је лијепо. Сва су га чељад пазилг( као свог укућанина; нијесу говорили »наш. најменик 1С , већ ,, наш Благи^. С Милићем Мићиним пазио се као с рођеним братом. — Сејо, је ли Благи дојавио овце на попасак ? пита Јагода, снаха Мићина, Марушку, кћер му. — Богме, снашо, још нема нашег Благог. Одјавио је чак тамо иза Палачковића Гробља, па ето га још нема одровара Марушка.

АРБАНАС НА СТРАЖИ.

— Добро, добро, Благи. Знам ја, да си ти... Немој, знаш, више... — и пољару би ж,ао, што набрекну на њега. Благи је непрестано погледао уз Крагуљево. Жудио је да кроз густе гране расцвјеталог шљивика види оно за чим му срце куца. Испред кошара Крагуљевих зачу се ијесма. Данас је Ђурђев-дан, па се дјевојке уз пјесму љуљају — тако се ваља. Чобани су познали глас. То је пјевала Т^ба и њезина другарица, Пава.