Нова искра

СТРАНА 5 8.

Н 0 В А

И С К Р.А

ВРОЈ 2.

млади уметник како гомилу устаника стрељају под његовим прозорима. Политички догађаји не оставише ни материјално стање Беклиново на миру: радња оца његова иропаде и тако остаде разнежени син богатог трговца на париској калдрми. 1849. год., не могавши се више задржати у Паризу, врати се Беклин у Базел и ступи у војску да одслужи свој рок. Годину дана доцније налазимо Беклина у Риму. Треба познавати тадањи Рим и његово уметничко друштво, а нарочито друштво Немаца у које је Беклин дошао, па онда тек да се појми шта то значи провести седам година борбе и мизерије у Риму а не пропасти. »Док су уметници других народа® — вели Франц X. Мајснер у свом делу »Баа КипаШгћисћ« — „у уметничким делима старога Рима гледали само уметност т. ј. само спољашњу лепоту њихову, дотле су Немци са критичком, њиховој народности урођеном педантеријом тражили да испитају све тачно и прецизно, не само са уметничког но и са научног и литерарног гледишта. И док су се они тако мучили, њихов се јоште необрађени нежни организам уметности све више и више убијао и губио,' док се млади одушевљени уметници не претворише у хладне и трезвене теоретичаре. Колико је и колико младих и ватрених уметника пошло из Немачке у Рим да се врате као прости испитавачи к . У овакав елеменат доспео је и Беклин, и ко зна како би и он прошао да му не беше његове снажне, готово рећи грубе швајцарске природе и друштва тројице очеличених уметничких организама: Рајнхолда Бегаса, Песинија и Фајербаха. Доспевши у друштво ове тројице а снабдевен у души идејама Ширмера из ДиселдорФа, Рубенса и других Холанђана, Француза Роиавт-а и старог Холбајна, почиње Беклинова седмогодишња борба за насушни хлеб-и усавршавање његова талента. Из тога су доба његове слике »Фаун учи шеву певању", »Предео са Н имфом ", „Бунар® и још неке. 1853. године ожени се сиромашни Беклин још сиромашнијом али дивном Римљанком Анџеликом Пастучи. Ова му женидба материјално стање још већма отежа. Тако радећи и борећи се нроживе. седам година и тада га спопаде опет стара чежња за променом. Поред помоћи нријатеља, нађе се и једна добродушна Немица која откупи Беклинову слику »Пан у трсци (( , уверена да чини неко доброчинство. Није ни слутила да би данас сваки Јеврејин тисућегубо илатио ту слику. — И тако се једног кишевитог дана кренуше путничка кола. Беклин је седео до кочијаша на боку, држећи своје урамљене слике а Анџелика сеђаше у колима. Око кола беху Бегас, Фајербах и књижевник Алгајер. »Хајдете са мном ! У Риму нећете никада ни до чега доћи". Овим се речима онростио Беклин са својим пријатељима. Беклин се настани у Минхену, где га очекиваше последње искушење. Израдивши поново, или боље рећи прерадивши своју римску слику »Пан у трсци с( и изложивши је 1857. у Минхенској Изложби, разболи се и он и два му детета од тифуса, и буде због немаштине пренесен у градску болницу. »Пан у трсци® изазва неописану узбуну. Уметнички образована светина трчала је као на чудо да види ту слику непозната уметника, за којег се чуло да лежи са децом у болници. Минхенска Пинакотека купи ову слику плативши за њу огромну суму новаца, и беда беше уклоњена а име Беклиново постаде чувено. После кратког времена Беклин напусти поново Минхен и оде у Хановер где га беху позвали да ради слике на зидовима виле Конзула Ведекинда. Свршивши овај посао, Беклин се врати поново у Минхен 1860. год. где му је његов »Пан у трсци« међутим задобио два одушевљена обожаваоца: познатог песника Павла Хајза и чувеног мецена сликарства, грофа Шака, који се свима силама труђаху да Беклину набаве среДстава која би га за увек сачувала материјалних неприлика. Наскоро их и набавише. У Вајмару је тада живео — да не кажемо владао — ВеликЈк Херцег Карло Александар, који беше скупио све капацитетХ уметничке. Ту беше Лист, Ленбах, Генели, Бегас, Прс^ер и к њима буде позван и Беклин, са понудом да се проми проФесуре на сликарској школи, што Беклин и прими. Вастанивши се у Вајмару, почиње права каријера славног уметника. Беше без материјалних брига, живећи само за своју уметност, окружен уметницима првога реда. Нарочито је на Беклина утицао чувени пијаниста Лист. Из

тога доба свака Беклинова слика и данас још важи као јединствено ремек дело. У ову групу 'рачунају се слике: »Пан плаши пастира (( (у Шаковој г^лерији) и »Венус шаље Амора (( . ј> После две године, 1862., налазимо Беклина поново у Риму и ту му постају слике »Пут ка Емаусу (( , „Анахорет", »Вила на Мору (( (репродукцију ове слике донела је и »Нова Искра« у 2. броју од 1899. г.), »Римска крчма (( и друге. 1866. год. враћа се Беклин у родно место, и ту остаје све до 1871. год. Стара пословица »Нико не може у свом селу бити пророк® обистинила се код Беклина. Базелске ћиФте не беху у стању да разумеју свога земљака и његова уметничка дела која је у Базелу радио, као н. пр. »Флора са својом децом (( »Аполо са дуплом запрегом®, »Медузина глава (( , »Краљ Давид са харфом" и т. д. и он се 1871. године креће за Минхен где остаје до 1874. год. у друштву свога пријатеља и заштитника гроФа Шака. Од 1874. до 1885. год. живи Беклин у Флоренци; од 1885. до 1892. у Ц ириху а од 1892. до своје смрти опет у Флоренцији. — Од почетка 1873. год. иочиње Беклин да ствара један до тада потпуно непознат свет — бар непознат с онога гледишта са којег нам га је Беклин показао — свет Сатира, НимФа, Кентаура, Тритона, и т. д. И од тога се датирају његове чувене слике »Борба кентаура®, »Пани лове рибу", »Сирене«, »Морска Змија« и т. д. Шта да речемо о вредности Беклинових дела? С правом вели Мајснер, да су све то културно-историјска дела. Као човек, Беклин се може сматрати читавим проблемом. Читајући историју Беклинове борбе и нехотице се човеку намеће презирање према свету, јер ретко је којему уметнику учињено толико неправде као Беклину, Доживети већ 1857. год. велики успех, бити већ тада од уметничких великана признат за генијалног творца, па тек у деведесетим годинама примити опште признање (пошто се 40 годииа борио, поред материјалних незгода, још и са огромном масом и клеветника и глупих надриуметника), — доиста је више но борба за идеју. Најновији покрет у уметности, како сликарској тако и белетристичкој, баш и кад не би имао никаквог другог успела до тога што је разбио окове и распутао стеге уметности и подигао Беклина на достојну висину огласив га себи за свога духовног вођа, заслужује од љубитеља праве божанствене уметности искрену захвалност. Ј. Адљмовии.

У Скоиљу. крајем јануара 1901. Светосавска прослава у Скопској гимназији испала је како се само пожелети могло. После црквеног обреда и сечење колача изговорио је лепу беседу изабрани митрополит, Г. Фирмилијан, о значају дана, захвалив уједно гостима на походи, којих је било толико, да нису сви могли ни стати у дворници у којој је прослава одржана. Међу гостима беше доста турских виших чиновника и оФицира и скоро сви виђенији странци уз представнике овдашњих консулата, уз српског генералног консула и свега његова особља. Програм свегковине био је и леп и смишљен и богат. Концертни део отворен је Хамидијом (Султановом химном), коју је врло лепо отпевао ђачки гимназијски хор. Обе песме Змајовине » Под иконом ® и » Светом Сави а , декламоване су врло добро, а тако исто и Прерадовићев ^Путник". »Ускликнимо с љубављу"-... потресла је срца свих присутних. Руска песма „Ој за гајем^ и словеначка »Звонови® акламовани су бурним пљескањем од страних гостију. Странци су били не само задовољни него управо усхићени певањем ђачкога хора, а поглавито дечјим сопранима и тачним извођењем, за које највећу хвалу заслужује млади хоровођ, вредан, предан и миран, скромни ђак VI разреда гимназије. Његовом школом и извођењем био би задовољан и који старији диригент и музичар. Ми странци одадосмо му заслужено признање. Говор Г. Танасија Ј. Пејатовића,