Нова искра

БРОЈ 2.

НОВА ИОКРА

СТРАИА 3 5.

Виделесмо где прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџ и-Настаси ј у... — Јоште по чашку. Ајде и ти кира-Тано... ■— Фала! Здрав си комшике ! — Да си жива! — А Свети служешемо свакад, — опет поче Ђул-Марика. — И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу. Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице') а на св. Јована, Свети му, — поп си је па секаја колач. Две ми очи, такој!... А с'г ? Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће си бидне, да смо живи, и ви да сте си

рашчовечи, туго, Бошке ?! — заврши аџи-Настасија тужно, чудећи се. А Ђул-Марика: Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с'г? Иред ручак гу почну, у вечер свртпу. Једни овакој, а други: собајле у дркву, па ајт' та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе... Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој ? Од Турци неје. Младожења и млада невеста отидну, а у квартиљ ги ништо ! Ни појање, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари пченица за гробје... Кева Коцина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кирију. Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па. Ете, завикала Вачиница јучерке: — „Туго, Маријо ! Шашави ли су ми кириџије, што ли? Венчаше се

И. К. ИИМОЊЕНКО.

РУСКА ИДИЛА.

живи, да Бог да! Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу. Фатија му жену лад к'да се врћеше од бал, па гу мрвка б'цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.® Јаз'к 8 )!... —• Викаш, Маријо, у нашинци нема. На не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави! — Има с'г и међу нас, аџи-Настасијо. Ама овија не рашчовечише, — рече Ђул - Марика и показа главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљада, не увреди. — А који је њи рашчовечија. И они несу били таки од време, — говори кира-Тана. — Несу! И па викам: несу били таки. Кој ли не ') Богојављење. 8 ) Штета, орамота.

па једнаг отидошо у странсто у Ћуприју, нри младожењскп родови, па с'га се врнуше а мене кирију ич. А и како ће ми даду, кад су поарчили' у странсто све, па, викају жене, и младожењску плаћу за три месеца. — И ја си знајем све тој, ама не зборим. Ете заш' да ме Фаћају у присме' ? —• Ћу да зборим. С'га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашто. На један бал салте голе... Руке, грбина, пазуке — на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују мустаћи... Свашто! Пишин си знадомо салте за оро, а с'г ? Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно- уз вршидбу. Жене се стегле та ги очи искачу, па к'д ги нушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду. А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како пајтонДија коњи к'да му се умору...